Овогодишњи национални Дан науке, 10. јул, обележила је конференција коју је Центар за промоцију науке организовао у Народној скупштини, а чијe су централне теме биле климатске променe, квалитет воде и ваздуха и обновљиви извори енергије
Национални Дан науке, 10. јул, установљен на дан рођења једног од наших највећих научника Николе Тесле, обележен је конференцијом Наука у Парламенту посвећенoj горућим темама: климатским променама, квалитету воде и ваздуха и обновљивим изворима енергије.
Догађај Наука у Парламенту (Science Meets Parliaments) организован је у Народној скупштини Републике Србије где су у оквиру једнодневних панела и радионица имали прилику да се сусретну и размене идеје и мишљења бројни научници и истраживачи, чланови парламента, доносиоци одлука, као и представници грађанских удружења.
Главни програм догађаја чиниле су три панел-дискусије са темама: Обновљиви извори енергије, Климатске промене и вода и Квалитет ваздуха и гасови стаклене баште.
Током уводних обраћања, присутнима су се, између осталих, обратили министар просвете, науке и технoлошког развоја Младен Шарчевић, државни секретар у МПНТР проф. др Виктор Недовић, ректорка Универзита у Београду проф. др Иванка Поповић, Амбасадор Европске уније у Србији Сем Фабрици и в.д. директора Центра за промоцију науке доц др Марко Крстић.
Учесницима конференције обратила се и Чарлина Вичева, заменица директора Обједињеног истраживачког центра (ЈRC), који је Центру за промоцију науке поверио организацију овог догађаја, нагласивши да је од посебног значаја то што је организација овог догађаја по први пут додељена земљи која није чланица Европске уније. Mинистар Шарчевић нагласио је да је циљ да квалитет високог образовања и науке пласирамо као добар извозни производ, истакавши да Закон о науци и истраживању, који је усвојен пре два дана, садржи добра решења за будућност науке, те навео да се ради о новој стратегији образовања и науке. ”Размишљај глобално, делуј локално, то је прави приступ”, рекао је Сем Фабрици и додао да је важно подизање свести грађана о заштити животне средине, као и да је потребна подршка научне заједнице како би и привреда прихватила промене, а неопходно је и да грађани буду свесни својих појединачних одговорности.
Током панела о обновљивим изворима енергије, проф. др Небојша Накићеновић из Института за примењену анализу система истакао је да су циљеви одрживог развоја међусобно повезани, као и да је потребна интеграција енергије и климе како би се достигла одржива будућност за све. Током сесије је наглашено да регија југоисточног Балкана поседује велики неискоришћен потенцијал по питању одрживих извора енергије, a представљени су и конкретни примери из праксе, односно прича о раду прве приватне соларне електране у Србији.
O конкретним последицама климатских промена у Србији говорио је проф. др Владимир Ђурђевић, ванредни професор на Групи за метеорологију Физичког факултета, упозоривши на пројекцију пораста температуре у Србији до 2100. године, којој прети пораст и до четири степена у просеку.
На конференцији је присуствовао велики број домаћих и страних стручњака, међу којима су били и министарка науке Црне Горе др Сања Дамјановић, проф. др Никола Рајаковић са Електротехничког факултета у Београду, проф. др Анђелка Михјалов са Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду, стручњаци из JRC-a проф. др Ад де Ру и др Клаудио Белис, као и др Јуе Тао из Пекиншке академије за науку и технологију и многи други научници и стручњаци.
Kонференцијa Наука у Парламенту (Science Meets Parliaments) представљала је jединствену прилику да се поделе и чују нове идеје, отворени нови погледи и подстакне континуирани дијалог о месту науке у друштву.
