U četvrtak 30. aprila u Velikoj sali SKC-a pisci, fizičari i astrofizičari govorili o putovanju kroz vreme[:]
Prolećna CPN tribina, na temu putovanja kroz vreme, održana je u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra u četvrtak 30. aprila.
Uprkos nadolazećim praznicima, veliki broj posetilaca je posetio tribinu kako bi pronašao odgovor na neka od pitanja koje ovaj bezvremenski problem stavlja pred čoveka.
Na tribini su govorili astrofizičarka dr Tijana Prodanović sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dr Božidar Nikolić sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Zoran Živković, pisac. Moderator tribine bio je Slobodan Bubnjević, urednik komunikacija iz CPN-a.
Prema rečima Božidara Nikolića, vreme ima fundamentalnu ulogu u fizici. Iako iz svakodnenog iskustva imamo utisak da vreme svuda teče jednako, tek početkom 20. veka Albert Ajnštajn je svojom Specijalnom teorijom relativnosti objasnio da vreme ne može biti apsolutno.
„Čudne stvari se dešavaju pri ekstremno velikim brzinama. Navešću primer GPS uređaja, koji su u početku veoma grešili. Ispostavilo se da časovnici na satelitu nisu radili isto kao ovi na Zemlji. Iako su razlike bile veličine milijarditog dela sekunde, tokom vremena ova razlika postajale je veoma značajna.“ – dodaje dr Nikolić.
Tijana Prodanović sa Univerziteta u Novom Sadu govorila je o teleskopima kao vremenskim mašinama.
„Brzina svetlosti ima konačnu vrednost u prirodi i to nam daje neke zanimljive posledice i rezultate, kada posmatrate velika prostranstva kao što je svemir. Uz pomoć teleskopa posmatramo udaljene svetove. Međutim, na taj način mi zapravo gledamo u prošlost.“
Putovanje kroz vreme je česta tematika naučne fantastike. Prema rečima poznatog pisca i vrsnog poznavaoca ovog žanra, dr Zorana Živkovića, naučna fantastika nije ogled iz teorijske fizike. Kako kaže, ona je prozno delo, a prozna dela trpe paradokse fizike.
Bilo je reči o čuvenoj teoriji o putovanju kroz vreme poznatoj kao Paradoks dede. U srcu ove ideje, leži činjenica da je putovanje kroz vreme nemoguće, jer narušava shvatanje uzročnosti. Međutim, kako navodi dr Nikolić, naš naučnik Časlav Brukner uspeo je teorijski da pokaže da uz malu reformulaciju kvanta možemo da uzmemo u obzir događaje koji su rezultat kombinacije uzroka i posledice.
Takođe, gosti tribine govorili su o tome da za sada u kontekstu konstrukcije vremeplova najviše obećavaju takozvane crvotočine u svemiru, koje međutim iziskuju mnogo energije.
Dr Prodanovićeva je govorila da u astrofizici ne možemo govoriti o kraju vremena, jer se svemir ubrzano širi. Iako se u okolini ekstremno masivnih objekata prostor savija a vreme usporava, dr Prodanović dodaje da i dalje ne znamo šta se dešava u samim crnim rupama.
Dr Nikolić međutim navodi da teorije koje poznajemo nisu dovoljne kako bismo objasnili putovanje kroz vreme, jer govorimo o rubnim stvarima nauke.
Međutim, Zoran Živković za kraj dodaje: „Sve vreme govorimo o vremeplovu, a pravo pitanje je da li bismo uopšte želeli da ga imamo. Nastao bi potpuni haos koji je već u velikoj meri prisutan i bez njega.“ Prema piščevim rečima, on se nada da takva mašina nikada neće biti napravljena, jer bismo više izgubili nego dobili.
