Елементи 04

Пролеће 2016. Центар за промоцију науке представља четврти број часописа Елементи. У продаји од 30. марта, по цени од 290 динара[:]

Истражите више о часопису Елементи

ИЗБОРИ. Како доносите одлуку?

Четврти број часописа Елементи у оквиру темата истражује различите аспекте избора и одлука које свакодневно доносимо. Аутори, истраживачи и илустратори доносе причу о изборима као политичком, еволуционом, психолошком и друштвеном феномену.

Нови Елементи доносе и бројне друге теме – причу о приватним свемирским мисијама, улози коју микроби имају у нашем организму, језеру Киву и машинама као савременим робовима.

У овом броју Елементи свим читаоцима поклањају Немогући лавиринт.  Богато илустровани и опремљени, својеврсни art book на 108 страна, ”Елементи 04” се продају од 30. марта на свим киосцима у Републици Србији.

Истражите више о садржају четвртог броја

У великом темату на 16 страна, Елементи вас воде кроз лавиринт избора и истражују како доносимо одлуке. Темат су писали Слободан Бубњевић, Никола Здравковић, Тијана Марковић, Александра Алорић, Јелена Радановић, др Каја Дамњановић, Слађана Шимрак, Борис Клобучар, Иван Умељић и Јована Николић.

У рубрици Открића сазнајте како ради ЛИГО, како је текао лов на гравитационе таласе, да ли у Сунчевом систему постоји девета планета, какве опасности доноси Зика вирус, да ли ће ускоро државе без кеша постати стварност и које су дугорочне последице климатских промена.

Поред људских ћелија, тело настањује и милијарде микроба. Они вам омогућују да варите храну, да будете доброг здравља, а како најновија истраживања показују, микроби деле и део власти са вашим мозгом. Овај феномен истражује Ивана Хорват.

У планинама Колумбије, електрични поршеи мимолазе товарне магарце. Ексклузивно за Елементе, немачки научни новинар Волфанг Геде извештава како је Медељин, некадашње седиште нарко-картела, еволуирао у научни центар.

Језрео Киву, скривено у самом срцу Африке, између Конга и Рунаде, на простору опустошеном ратовима, чува невероватан природан феномен. Први пут за српске медије са овог подручја извештава новинарка Елемената, Марија Николић.

Америчка, руска и европска агенција за истраживање свемира нису једине које се баве астронаутиком. Самостални програм има и Земља излазећег сунца, уједно и једна од развијенијих земаља која тесно сарађује са осталим агенцијама. О јапанском свемирском програму пише Никола Божић.

Скупи и опасни, свемирски послови донедавно су били доступни само најбогатијим државама и њиховим агенцијама, попут НАСА. Стање се у Америци значајно променило – због неподношљивих трошкова и зависности од руских летелица, улазницу за свемирску трку добиле су приватне компаније. Јелена Милутиновић представља преглед најуспешнијих подухвата ове врсте.

Без савремених машина, једно просечно домаћинство у Србији морало би да ангажује бар 50 робова како би одржало привид живота који данас води, истражује Слободан Бубњевић.

Рат пре највећег рата представио је свету – ратну радио-пропаганду, трансфузију крви, масовна бомбардовања. Због чега је Шпански грађански рат и данас важан, објашњава Филип Шварм.

Историја најпознатије листе забрањених књига у Ватикану почела је са борбом против протестантизма у 16. веку – да би у Индекс потом ушле све значајније научне књиге и филозофски списи – а завршила се забраном ”свих љубавних прича”. О Индексу пише Јована Николић.

Уз изнова покренуту дебату о присуству религије у образовању у Србији и њеном односу са науком, уз узнемиријуће расправе о утицају и моралу цркве, Никола Здравковић и Иван Умељић из два супротстављена угла преиспитују никад затворено питање улоге религије у животу модерног човека.

Спадаш у меланхолике? Или си сангвиник? Можеш ли заиста на основу начина на који спаваш или једеш кекс сазнати којој групи припадаш? Да ли заправо уопште постоји некаква класификација људи која је оправдана у савременој психологији, објашњава Јелена Радановић.

Рубрика Научни круг доноси причу о веронауци и њеном месту у школи, јубилеју Спрске академије наука и уметности, отвореним подацима, SATORI пројекту и Институту за нуклеарне науке Винча.

Цпн трибине из месеца у месец сведоче о радозналости и укусу београдске публике која је заинтересованија за фундаментална питања далеко више него што би се то претпоставило. Једна од најпосећенијих трбина коју је Центра за промоцију науке досад  организовао била је посвећена квантној механици, али је привукла толико посетилаца да је Велика сала СКЦ-а била препуна чак и за оне који су били спремни да стоје. Приредила Јована Николић.

Уз обнављање култне научнофантастичне серије Досије Икс, у новом Легендаријуму, рубрици која фантастичку стварност узима за озбиљно, Борис Клобучар за све љубитеље овог серијала представља неколико ”необјавњених” извештаја из фамозног ФБИ досијеа о ванземаљцима.

Елементи кроз разговор представљају председника Српске академије наука и уметности, Владимира Костића.

Истражите више о часопису Елементи