Елементи 08

Пролеће 2017. Центар за промоцију науке представља осми број часописа Елементи. У продаји од априла[:]

Елементи у осмом броју представљају 24 изабране приче које би у случају апокалипсе требало сачувати за нову цивилизацију. Ове разнородне теме из више наука, које почињу језиком а завршавају се методом, обједињене су под именом ”Задужбина”, по серији романа Исака Асимова.

Поред теме броја, Елементи доносе и причу о суплементима у исхрани, новим сазнањима о гравитацији, намирници која је обликовала историју, књизи која је покренула револуцију и бројне друге теме.

Истражите више о садржају осмог броја.

Елементи у темату представљају 24 знања која треба сачувати у случају апокалипсе. Кроз ове минијатуре воде вас 22 аутора и једна илустраторка.

Рубрика Открића представља свемирске мисије које очекујемо у 2017. години, осврће се на најтоплију годину, уводи нас у Насино истраживање близанаца и тражи одговор на питање како биљке расту.

Да ли након Њутна, Ајнштајна и открића гравитационих таласа, у истраживању најмистериозније силе у природи почиње четврта револуција, пита се Дарко Доневски.

На неочекиваном путовању кроз филозофију, географију, културу, кроз планинске кланце, гребене и заборављене стазе – али и кроз непосредно искуство – Невена Грубач истражује да ли је човек заиста у потпуности покорио природу.

Где завршава 40.000 таблета које попијете током живота? Одговор тражи Ивана Хорват.

Да ли су суплементи које купујемо у апотеци заиста ефикасни, истражује Марија Ђурић.

Маларија је убила више људи него било која друга болест. Зашто је данас нема у развијеном свету? И какве су последице у оним деловима света којима још господари? Објашњава Марија Николић.

Нова рубрика, Европски хоризонт, представља међународне пројекте који се тичу науке и образовања.

Са припитомљавањем животиња и узгојем пољопривредних култура, човек је добио све што му је потребно да завлада светом. Изгубио је само једну ствар – со. Кроз узбудљиву историју ове намирнице, апсолутно неопходне организму, Никола Здравковић истражује корене монопола у модерном људском друштву.

Прештампаван, дељен и читан по биртијама, лукама и плантажама, спис чији је аутор био потписан само као Енглез, прочитало је више људи него било коју књигу, пре и после. Јована Николић описује како је данас готово заборављен рукопис Томаса Пејна буквално срушио једну и створио другу империју.

Како би изгледало путовање кроз савремене комуникације, кроз нове изазове и још новија решења ако бисмо се уместо регулације, клауде, конвергенције, кретали сасвим другим путем – кроз уметност, поставља питање Филип Банковић.

Што је уз фосиле, геолошке формације, флору и фауну, славни природњак Чарлс Дарвин открио у Аргентини, пише Филип Шварм.

Кроз бразилске фавеле читаоце Елемената води Исидода Мицић.

Рубрика Научни круг доноси причу о хибридном младалачком активизму, јубилеју Астрономске опсерваторије у Београду, донорским картицама и Научном институту за прехрамбене технологије у Новом Саду.

О везама између филма и науке, научне фантастике и стварности, пише Љиљана Илић.

Трагом телевизијског хита Expanse Борис Клобучар путује у 23. век, човечанство је колонизовало Сунчев систем, технологија је значајно, али не и драматично напреднија. Смрт и људске страсти се нису промениле.

Елементи кроз разговор представљају Роберта-Јана Смитса, генералног директора Главне управе за науку и иновације у Европској комисији.