Елементи 11

Зима 2017. Центар за промоцију науке представља једанаести број часописа Елементи[:]

Тема једанаестог броја часописа Елементи су лажне вести, појам који је Колинсов речник енглеског језика у новембру прогласио за одредницу 2017. године. Нови Елементи доносе и причу о Нобеловој награди за економију, о Дарвиновим ванземаљцима, глутену, угроженим и изумрлим врстама, мапу бактерија које се налазе у кухињи, узбудљиво предавање биолога Данијела Шемовица и још многа тога.

Истражите више о једанаестом броју:

Упркос бројним обећањима традиционалних медијских гиганата, влада појединих земаља, па чак и неких друштвених мрежа, да ће 2017. бити година борбе против тренда fake news или лажних вести, сведоци смо да до тога, ипак, није дошло. Штавише, почетком новембра Колинсов речник енглеског језика – један од најцењенијих у англосаксонском свету – објавио је да је синтагма 2017. године „лажне вести“, о чему у темату једанаестог броја Елемената пише Ивана Николић. Осим тога, у оквиру најновијег темата, др Машан Богдановски, др Ана Мартиноли и Марија Новаковић износе читав низ занимљивих увида из разних научних области о свакодневним појавама на друштвеним мрежама, лајковању, филтер мехурима, виртуелним идентитетима, као и о разграничењу јавног и приватног простора, петом сталежу, ширењу лажних вести, феномену кликабилности и многим другим темама.

Друга деценија 21. века остаће упамћена, између осталог, и по поновном појављивању заразних болести од којих су се неке сматрале искорењеним, бар у већем делу света. Епидемије малих богиња, током којих је било и умрлих, проглашавале су се у многим економски развијеним земљама, а у последње три године ова болест се појавила и у Југоисточној Европи. О овом феномену пише Данка Спасовски.

Уместо што медији и стручна јавност цитирају научне чињенице о значају имунизације како би приволели родитеље да вакцинишу своју децу, изгледа да је далеко ефикасније „играти на карту моралних вредности“. Оне би, сматрају аутори најновијег истраживања о вакцинацији спроведеног у САД, о коме пише Ивана Николић, могле да помогну забринутим родитељима да се ипак одлуче на овај корак.

Светски фонд за заштиту дивљих животиња (WWF) од свог оснивања 1961. има лого у облику великог панде. Jедан од оснивача ове организациjе и аутор првог лога сер Питер Скот, овако jе обjаснио зашто се одлучио за ово решење: „Хтели смо животињу коjа jе лепа, угрожена и привлачна људима. Такође, хтели смо животињу коjа оставља утисак и када jе црно-бела како бисмо смањили трошкове штампе“, пише Марко Милосављевић.

Након што су са истока Америке ишчезла огромна jата голубова, људи су почели да их „виђаjу“ на све необичниjим местима. Наjреномираниjи светски научни часопис Sciencе спекулисао је да су се упутила ка пустињама Аризоне. Неки су тврдили да су милионе голубова спазили у Чилеу, док jе Хенри Форд био убеђен да су се голубови упутили према Азиjи и да су на том путу настрадали негде изнад Пацифичког океана, пише Иван Умељић.

Како је Кандински забележио, током једног извођења Вагнерове опере „Лоенгрин“ у Бољшој театру доживео је интензивну и упечатљиву визуелну реакцију, а звуци су пред његовим очима производили плес боја и линија. Иако је немогуће допрeти до онога што је заиста видео, баш као и до његовог личног доживљаја уметности, фасцинација Кандинског звуцима и бојама документована је у његовим белешкама, пише Јована Николић.

Овогодишњи Нобел зa економиjу отишaо jе у руке aмеричког професорa Ричaрдa Тaлерa зa његов допринос бихевиорaлноj економиjи – релaтивно млaдоj дисциплини коja спaja економиjу и психологиjу. Тaлер jе своjу теориjу нaзвaо nudge или гуркaње, и онa jе диjaметрaлнa свему ономе што сте знaли или сте мислили дa знaте о економиjи. Човекa jе, кaко Тaлер кaже, често потребно мaло „гурнути“ кa нajбољем избору. О овој теорији пише Ивана Николић.

Микроорганизми доспевају у храну путем мокрих или влажних сунђера, крпа или пешкира коjи се свакодневно користе за чишћење кухињских површина. Због велике корисне површине и запремине, као и због њихове константне влажности и присуства хранљивих материjа, сунђери су идеално станиште за раст бактериjа. Истраживања говоре да jе око десет одсто сунђера контаминирано разним врстама салмонеле, као и да jе око 60 одсто сунђера од целулозе, односно 86 одсто такозваних „природних сунђера“ контаминирано стафилококама, пише Јелена Ћирић.

„Верујем да се свака врста која живи на Земљи данас лечи на овај или онај начин. Једноставно, то је ствар живота“, речи су Мајкла Хoфмана, професора са Универзитета Кјото, у Јапану, водећег стручњака у области самомедикације код животиња. Када завиримо под лупу и осврнемо се на сићушна бића и живот који се одвија око нас, можемо да уочимо групу правих социјалних инсеката (еусоцијални инсекти), где спадају мрави, пчеле, осе, термити, који су поред тога што праве фарме, вентилационе системе и гробља, развили и способност лечења, пише Јелена Гаврилов.

„Тренутно сви удишете кисеоник, производ биљака. Већина носи на себи мртве биљке. Управо сам попио неке мртве биљке у кафи. Једемо биљке. Сагоревамо мртве биљке у аутомобилима. Седимо на мртвим биљкама. Куће су нам направљене од биљака. Све што радимо зависи од биљака. Ништа што биљке раде не зависи од људи“, овим речима започео је  Данијел Шемовиц, угледни биолог Универзитета у Тел Авиву своје предавање које Елементи преносе у целости.

У рубрици Европа Елементи представљају пројекте PESHES, Scientix и два нова Х2020 пројекта Центра за промоцију науке.

О хибридном клавиру, произведеном у оквиру пројекта Квантна музика, који је изабран међу шест финалиста за избор најбоље технолошке иновације у Србији у 2017. години пише Љиљана Илић.

Рубрика Открића доноси причу о новом истраживању у коме се испитује да ли је глутен заиста крив за неке од симптома и причу о недавно откривеној шупљини у Великој пирамиди.

Рубрика Научни круг представља истраживања о вршњачкој подршци и наноматеријалима и представља Заједницу инситута Србије.

ЦПН издање „Докторати у прози: илустроване приче“ добило је награду „Богдан Кршић“ за најлепшу књигу на 62. међународном сајму књига у Београду. Током новембра у просторијама Научног клуба ЦПН-а организована су два семинара о рецензирању за истраживаче.

Још педесетих година прошлог столећа о „НЛО феноменима“ се стално писало, махом у контексту псеудонауке, а њихова популарност је прогресивно расла – уместо да опада приликом сваког порицања владе и научника, пише Бобан Трифуновић.

Истраживачи са Универзитета у Оксфорду представили су како би према Дарвиновој теорији еволуције могли да изгледају ванземаљци, пише Ивана Николић.

О врстама које се појављују у серијалу „Ратови звезда“ пише Борис Клобучар.

Научнофантастична прича Бобана Трифуновића.

У периоду од 10. до 17. октобра 2017, у учионицама широм света, али и на неким другим мање формалним местима, ученици и наставници, и сви заинтересовани уживали су радећи математику. Тиме се остварио заjеднички сан већине математичара, без обзира на то коjим jезиком говоре и из коjе државе потичу. О Светској недељи математике пише Александра Равас.