Елементи 13

Лето 2018. Центар за промоцију науке представља тринаести број часописа Елементи[:]

Број градова расте попут кокица које се пеку све брже и има их све више. Урбаним еволуционистима тек предстоји да открију нове приче о врстама са којима делимо животни простор и објасне како се прилагођавају. Шта им добро доноси живот у градовима а шта их у њима угрожава? Еволуција је одавно стигла у град и одвија се овде и сада, пише Јована Николић.

”Постоји много начина на које се врсте адаптирају на урбано окружење. Ми, еволуциони биолози, увек смо били фрустрирани чињеницом да је тако тешко посматрати како се еволуција одвија. У касном 20. веку еволуциони биолози су почели да схватају да су огромне промене које производе људи у окружењу заправо ”природне лабораторије” у којима можемо пратити еволуцију на делу”, у разговору са Јованом Николић каже Мено Схитхаузен, аутор књиге Darwin Comes to Town.

Рубрика Открића доноси приче о вирусосфери, морепловцима каменог доба и истраживању маси живота на Земљи.

Оног тренутка кад интереси вишег нивоа постану доминантни, може се сматрати да је формиран нови ниво организације живота, било да се од простијих елемената, какве су органеле, формирају ћелије, или да вишећелијски организам настаје од једноћелијских. Најновија истраживања указују на то да је трансфер адаптивне вредности омогућен управо кооперацијом, ”да је обликовање кооперативних интеракција између јединица нижег нивоа нужни корак у еволуционим транзицијама”, пише Ева Камерер.

Многи тврде да ћемо до краја овог века развити такозвану вештачку општу интелигенцију (artifical general intelligence) – машине које ће бити способне да раде исто што и људи (human level performance). Ако је ово предвиђање тачно, намећу се три веома важна питања: у тренутку када машине постану боље од нас, да ли ћемо моћи да осигурамо безбедну и иоле нормалну коегзистенцију са њима; какав ће утицај ове мислеће машине имати на послове које ми, људи, (и даље) обављамо; и да ли се и у којој мери можемо ослонити на алгоритме и веровати да они могу да буду непристрасни и транспарентни, пита се Ивана Николић.

Почетком 21. века Хелдер Бертоло је установио не само то да особе које су слепе од рођења сањају, већ и да могу графички да прикажу своје снове, и то на такав начин да непристрасном посматрачу њихови цртежи изгледају као задовољавајуће графичке представе визуелног садржаја, објашњава Игор Живановић.

Ако је кључна функција језика да нам пружи ”мапу” која ће нам омогућити да разумемо свет, ”непреводиве” речи не само што нам могу указати на културне разлике на нашој језичкој мапи, већ нам могу рећи да са њом можда нешто није у реду. Не би било згорег ако бисмо научили понешто о томе како друге културе цртају своје мапе и како људи који им припадају разумеју свет око себе и – љубав, пише Анђела Мрђа.

Од старог Египта до данас, мајчино млеко се сматрало најздравијим начином исхране одојчади. А када мајке нису могле – или нису хтеле – да доје своје новорођенче, прибегавало се другим опцијама које су хумано млеко повремено бацале у запећак, пише Ивана Николић.

Како је човек захваљујући ватри сишао са дрвета, развио друштвене односе, али и апстрактно мишљење, описује Јована Николић.

Ако је веровати истраживачима, до следеће револуције у индустрији паметних телфона могло би доћи управо захваљујући спектрометрима или сличним сензорским решењима, пише Анђела Мрђа.

Униеврзум је стар отприлике 13,7 милијарди година, Земља око 4,5 милијарди, док је еукариотски живот стар око три милијарде година. Много се спори о томе када смо се тачно ми, модерни људи, први пут појавили, али нема сумње да смо ту око 100.000 година. Ми смо заиста млади. Ипак, упркос нашој младости, умногоме смо обликовали планету на којој боравимо тако занемарљив период њеног постојања. Бројеви су, како ћемо видети, имали значајну улогу у томе како се и зашто то догодило, каже Бобан Трифуновић.

Мултиверзум може бити магично место, испуњено чудовиштима или бољим верзијама нашег света. Стрип уметници га могу употребити као полигон да помире сценаристичке размирице, или створе верзије ликова које не функционишу у устаљеном канону. Неки од аутора ће га користити да отелотворе највеће страхове читалаца, док ће се други определити да нам кроз њега покажу свет у огледалу, огољен, искривљен или сатиричан, објашњава Никола Драгомировић.

Рубрика У центру доноси причу о овогодишњем Мају месецу математике.

Рубрика Европа доноси приче о будућности СТЕМ образовања и одговорном истраживању и иновацијама.

”Читање научног рада у потпуности је другачији процес од читања чланка о науци на блогу или у новинама. Не само што одељке читате различитим редом од изложеног, него сте принуђени и да правите белешке, читате рад више пута и највероватније потражите друге радове ради разумевања неких детаља.” Елементи преносе текст Џенифер Раф са Универзитета у Тексасу објављен на њеном блогу на ком редовно објављује текстове о научној писмености и коментаре о контроверзним псеудонаучним темама.

”Како грађани доживљавају науку? Шта она за њих представља? Како приказати знање? Ово су само нека од питања која смо упутили сами себи, али и грађанима који су нам давали најразличитије примере личног доживљаја науке онога што она представља у ширем друштвеном контексту”, пише Слободан Јовановић Цоба.

”У једном свом малом експерименту који још нисам објавила бавим се родом инсеката Anthroherpon о коме не знамо готово ништа. Не знамо колико дуго живе, чиме се хране, како се размножавају. Бавим се еволуцијом у подземним екосистемима и занима ме зашто сви ти инсекти насељавају пећине када су услови у њима негостољубиви, како преживљавају и адаптирају се на та станишта. Пећине су један од најнеистраженијих екосистема, заједно са најдубљим деловима океана”, каже у разговору са Јованом Николић Ива Њуњић, биоспелеолог из организације Taxon Expeditions.