Elementi 15

Zima 2018. Centar za promociju nauke predstavlja petnaesti broj časopisa Elementi

Čitava naredna godina proteći će u znaku Periodnog sistema: u februaru će se navršiti tačno 150 godina otkad ga je objavio ruski naučnik Dmitrij Mendeljejev. Najjednostavniji odgovor na pitanje zašto slavimo tabelu hemijskih elemenata jeste da na njoj počiva – baš sve, piše Ivana Nikolić

Da bismo odgovorili na ovo neobično pitanje, moramo da se osvrnemo na nekoliko priča o Periodnom sistemu elemenata. Kako red nalaže, počećemo od njegovog otkrića, preko razvoja, a završićemo prikazom njegovog današnjeg oblika, objašnjava Aleksandar Dekanski, naučni savetnik Centra za elektrohemiju Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu

Koristeći alate veštačke inteligencije da dekodiraju jezik čikaških bandi, istraživači se nadaju da će uspeti da reaguju pre nego se onlajn nasilje prelije u realni svet, piše Ivana Nikolić

Ideja da će roboti ući u sve sfere društva i preuzeti većinu ljudskih poslova odavno je tema fikcije, a sve više i realnosti. Najnoviji primer za to je sve veći upliv robotske tehnologije u oblast agrikulture i nastanak takozvanog pametnog uzgoja (eng. smart farming) i precizne poljoprivrede (eng. precision agriculture), koja ima za cilj da primenom pametnih tehnologija modernizuje, olakša i unapredi obavljanje uzgajivačkih poslova i kvalitet poljoprivredne proizvodnje, kako na industrijskom tako i na planu pojedinačnih domaćinstava, objašnjava naučni novinar Andrej Samardžija-Šušić

Ideja da se smanji potrošnja goriva, gužve na ulicama, ali i broj saobraćajnih nesreća, koje su u 90 odsto slučajeva izazvane greškama vozača, dovela je do revolucije u automobilskoj industriji samoupravljajućih automobila. Međutim, postavlja se pitanje na koji će način ova vozila odlučivati u različitim saobraćajnim situacijama kada u pitanju budu ljudski životi? Opširnije o ovoj temi piše naučni novinar, Anđela Mrđa

U otprilike isto vreme kada su drevni Egipćani gradili svoje grandiozne piramide, ovi omaleni termiti Syntermes dirus su, kopajući tunele i gnezda kroz zemlju, na njenoj površini stvorili impozantne kupaste humke koje i danas postoje u severoistočnom Brazilu, a toliko su brojne da se čak mogu videti iz svemira, piše naučni novinar, Đorđe Petrović

Četrdesetjednogodišnji istoričar i antropolog Salvatore Rićardo, postdoktorand na Univerzitetu u Bergamu, u Italiji, nije mogao da zamisli da će ga slučajna kompjuterska pretraga u prostorijama Britanskog kraljevskog društva učiniti slavnim u naučnim krugovima širom sveta, piše Ivana Nikolić

Nećemo nikada moći da se specijalizujemo za sve čime se nauka bavi. Ipak, biti svestan kako ona funkcioniše i čemu može da doprinese, jako je važno. Ne treba očekivati rešenja u kratkom roku. Danas je ispravnije govoriti o kulturi nauke u društvu. Ko bi trebalo da širi takvu vrstu nauke? Mediji svakako imaju svoju ulogu u tome. Ali ipak najbolji vid takve vrste učenja obezbeđuju škola i obrazovni sistem. Osobe koje su obrazovanije ujedno su i otvorenije prema nauci i istraživačkom radu zato što imaju izraženiju kritičku svest. U suprotnom preovladava pomalo šizofreničan odnos, gde se previše očekuje od nauke i ukoliko ne dođe do brzih rezultata, nastupa ogromno razočaranje. Na taj način se stvara slika nauke kao neke vrste supermarketa, ekskluzivno za Elemente intervju sa Masimijano Bukijem pripremila novinarka, RAI-ja, Marina Lalović

O njoj se oduvek pisalo i pričalo, čak su i pesme ispevane o nesanici. I dok je u prošlosti mnogima bila muza, nesanica danas većini zadaje ozbiljne probleme, objašnjava Ivana Nikolić

Srednjovekovni automati imali su ogroman uticaj na sve što se dešavalo u tom periodu i pripremili su uslove za dolazak novog doba. Omogućili su srednjovekovnom čoveku postepenu emancipaciju od moćne prirode, koja prestaje da se piše velikim slovom i počinje da se posmatra kao zbir povezanih mehaničkih procesa. Postavili su važna pitanja o granicama znanja i stvaranja, vezi između ljudi i tehnologije, o razlici između prirodnog i veštačkog, ali i o tome šta je to život. Na sva ova pitanja odgovaramo i danas, piše Đorđe Petrović

Ako svako od nas tokom dana proguta veliku količinu sopstvene pljuvačke,
zašto bi malo ko pristao da popije istu ili manju količinu iz čaše, istražuje Igor Živanović, naučni saradnik na Odeljenju za filozofiju, Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Zašto je bananica tako pufnasta,kako je struktura slatkiša tolikoraznovrsna kada im je svima zajed-
nička komponenta šećer, i da li je Negro zaista dobar za grlo? Kada i gde su nastali prvi slatkiši i kakav je bio naš odnos prema njima kroz vreme? Istražuje Milica Mitić

Aboridžinska astronomija ima sve uslove da načini most koji će pomoći da se približe prošli i sadašnji svetovi i tradicije. Ona je napokon postala priznata i u univerzitetskim krugovima, a pojedine institucije poput Univerziteta Zapadna Australija otvorile su specijalne postdiplomske kurseve posvećene njenom izučavanju, piše istraživač i pisac, Darko Donevski, doktor astrofizike u oblasti evolucije galaksija

Jezik nauke formira jednu vrstu lingvističke ograde, jezičkog Berlinskog zida, jasne granice između naučne konceptualizacije i književne kristalizacije. Verbalna opreznost naučnika se podrazumeva. Ukoliko se igra po pravilima, zabranjeno je saopštiti više od jednog značenja jednom rečju, izaći izvan granica strogog logičkog diskursa; ili pak govoriti o privatnim iskustvima u kontekstu predmeta istraživanja. Literarni stvaraoci, sa druge strane, instruirani su pravilima svoje igre da postupaju suprotno, radeći sve ono što naučnici ne smeju, piše Stefan Aćimović, doktorant na katedri za književnost, žurnalistiku i interkulturnu komunikaciju Južnog federalnog instituta u Rostovu na Donu,
Rusija

Svet oko nas, prirodne lepote, nauka, ljudska iskustva, pa čak i lepota skrivena iza užasa, sve su to primeri kako naše okruženje može da nas iznenadi. Strip autorima nije potrebno hermetično zaključavanje u fikciju i odvojenost od sveta da iznedre vrhunska ostvarenja devete umetnosti, eksperimentišu sa žanrovima i načinima pripovedanja, piše Nikola Dragomirović, diplomirani arheolog Filozofskog fakulteta u Beogradu

Novembar je u Centru za promociju nauke protekao u znaku nesvakidašnjeg spoja nauke i umetnosti, donoseći niz zanimljivih aktivnosti za sve generacije, piše naučni komunikator, Boris Klobučar

U glavnoj studiji TIMSS 2019 planirano je da učestvuje reprezentativni uzorak od 165 škola i preko 4500 učenika iz Srbije, pišu Ivana Đerić, nacionalni koordinator TIMSS istraživanja u Srbiji i Nada Ševa, rukovodilac istraživačkog tima sa Instituta za pedagoška istraživanja u Beogradu

Treći ciklus Scientix projekta se u Srbiji završava međunarodnom konferencijom „Ka odgovornom STEM obrazovanju“, koja će se 22. i 23. februara 2019. godine održati u Beogradu, piše Marjana Brkić, članica tima za razvoj art+science programa

Ovih dana veliku pažnju javnosti privukao je uspeh mlade naučnice dr Jelene Vladić sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, kojoj je 8. novembra, u Bratislavi, svečano uručeno priznanje za najboljeg mladog naučnika iz Srbije, Danubius Young Scientist Award. Sa dr Jelenom razgovarala Anđela Mrđa

Kako je jedan neobičan simpozijum u Americi spojio dve matematičarke i slavnog britanskog matematičara Kita Devlina, i doveo do posete čuvenom Univerzitetu Stanford, Ekskluzivno za Elemente iz San Franciska tekst pripremila Tijana Marković, matematičar i ambasadorka Globalnog matematičkog projekta