U ponedeljak, 2. marta, u okviru projekta TeRRIFICA u Naučnom klubu Centra za promociju nauke održan je skup koji je okupio predstavnike medija i stručnjake koji se bave klimatskim promenama
U Naučnom klubu Centra za promociju nauke, u susret Svetskom danu energetske efikasnosti, 5. martu, u ponedeljak, 2. marta, održan je skup na kome su predstavnici medija imali prilike da razgovaraju sa stručnjacima iz različitih oblasti koji se bave klimatskim promenama.
Na skupu održanom u okviru projekta TeRRIFICA govorili su profesor dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, profesor dr Aleksandar Jovović sa Odseka za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, i dr Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na Departmanu za urbanizam i prostorno planiranje.
Kako je naglasio dr Đurđević, postali smo energetski zavisna vrsta, a većina te energije dolazi od fosilnih goriva. Spaljivanjem ovih energija oslobađamo velike količine ugljen-dioksida, gasa kojem treba mnogo vremena da se ukloni iz atmosfere. On je istakao da godišnje emitujemo oko 35 do 40 gigatona ugljen-dioksida, a to je kao da svake godine izgori šuma površine Afrike. U Srbiji, prosečni stanovnik godišnje za energiju koju proizvede emituje između 4 i 5 tona ugljen-dioksida (spremanje ručka, pranje veša, voda…), dok godišnje prosečno bacimo oko 400 kilograma čvrstog otpada.
Dr Jovović je naglasio da su emisije sumpor-dioksida u našoj zemlji dramatično veće nego u Evropi. „Samo Srbija emituje blizu 400 hiljada tona sumpor-dioksida, od ukupno 800 hiljada tona, koliko se emituje u zemljama zapadnog Balkana. Naša emisija je vrlo velika, a Kostolac predstavlja najveći izvor emisije sumpor-dioksida: više od 100 hiljada tona. Jedna naša termoelektrana prilično nadmašuje veliki broj termoelektrana u razvijenim zemljama Evrope”, pomenuo je Jovović.
Dr Simić je predstavio maketu prve elektrane u Srbiji „Snaga i svetlost“ u Marini Dorćol, koja je napravljena povodom Noći istraživača kao primer mogućnosti da se stare tehnologije pretvore u obnovljivi izvor energije. Zgrada nekadašnje elektrane sada je spomenik kulture pod zaštitom i čeka na svoju obnovu.
Kroz projekat TeRRIFICA, na kome je Centar za promociju nauke jedan od partnera, građani Beograda tokom leta biće u prilici da učestvuju u mapiranju izazova nastalih usled klimatskih promena, i to u kontekstu našeg životnog okruženja. U široj slici, lokalne aktivnosti poslužiće objedinjavanju podataka, istraživanja i aktivnosti kako bi se pripremio opšti presek stanja uslovljenog klimatskim promenama u pojedinim delovima Evrope, u cilju inovativnih pristupa prilagođavanju na njih.
