Jedan deo putujućeg programa Centra za promociju nauke obuhvata putujuće izložbe. Ovo su samostalni programi koji ne zahtevaju predavače ili naučne demonstratore. Svaki eksponat ili poster sadrži propratnu legendu koja opisuje predstavljene fenomene, pisane naučno-popularnim jezikom. Tim Centra za promociju nauke  će doći na lice mesta i postaviti svaku izložbu, promovisati događaj i obezbditi sve dodatne informacije vezane za postavku. Izložbe su do sada proputovale veći deo Srbije, a pojedine su prošle i čitav region, sa velikim uspehom.

Kontaktirajte centar@cpn.rs za dobijanje svih potrebnih tehničkih informacija i zakazivanje poseta.

Smatra se da je planeta Zemlja nastala pre oko 4.5 milijardi godina i na samom početku svog života bila je sastavljena od užarene mase rastopljenih stena. Ipak, na Zemlji su nakon kratkog vremena započela dva veoma važna procesa – odvajanje teških i lakih elemenata unutar te magme (geohemijska diferencijacija) i hlađenje. Posledice ta dva procesa su mnogobrojne – na osnovu njih Zemlja je zadobila zonarnu građu, a proces hlađenja održava je živom. Zato se Zemlja i naziva dinamičnom planetom.

Činjenicu da Zemlja ima zonarnu građu, sa hladnom i čvrstom korom i veoma toplim jezgrom u kome temperature dostižu i do 6000 stepeni, da je kora izdeljena na nekoliko tektonskih ploča i da je neravnomerno hlađenje Zemlje razlog najočiglednijih manifestacija njene dinamičnosti – vulkana i zemljotresa, geolozi su otkrili pre manje od 100 godina. Zavirite i vi u ove procese i pogledajte kako se i zbog čega oni odvijaju.

”Dinamična planeta Zemlja” je interaktivna projekcija na polusferu koja imitira našu planetu. Na njoj učesnici mogu birati različite periode života Zemlje, ubrzati vreme više stotina puta i pratiti procese koji su formirali njen izgled danas. Isto tako mogu zaviriti u njenu unutrašnjost i saznati neke nove i interesantne stvari o ”trećem kamenu od Sunca”.

Biljke čine 99 odsto biomase naše planete, a bez njih život na kopnu, barem u sadašnjem obliku, ne bi bio moguć. Anatomski se veoma razlikuju od nas, nemaju mišiće, ali imaju iste filamente kao naši bicepsi, nemaju kosti, ali tu je drvo, nemaju nerve, ali električni signali prenose informacije kroz drugačije sudove. Biljke komuniciraju međusobno i, poput nas, imaju čula.

Interaktivna izložba ”Inteligencija biljaka” upravo govori o njihovim čulima. Kroz pet eksponata posetioci mogu iz prve ruke saznati kako biljka vidi, kako (i da li) čuje, kako oseća dodir i miris, a kako se orijentiše u prostoru. Nizom eksperimenata koje možete sami videti i isprobati, uđite u svet biljnih senzacija. 

Izložba je nastala 2016. godine, svoju pretpremijeru imala je na tadašnjem beogradskom Festivalu nauke, a veliko otvaranje bilo je na istoimenoj manifestaciji 2017. godine u Naučnom klubu Centra za promociju nauke. Od tada, ova putujuća izložba posetila je galerije, škole, naučne klubove i festivale u čitavoj zemlji.

Izložba Spektri posvećena je svetlosti – onoj koju vidimo, ali i onoj koju ne vidimo, ali nas svakodnevno okružuje. Izložba je nastala kao deo proslave Međunarodne godine svetlosti, u organizaciji UNESCO tokom 2015. godine, a kojoj se pridružio i CPN. Tokom izložbe imaćete priliku da zavirite u svet elektromagnetnih talasa. Ova putujuća izložba tokom 2015. godine obišla je Valjevo, Obrenovac, Šabac i Beograd a svoja putovanja nastavlja u narednim godinama, pa je obišla ne samo škole, festivale i izložbene prostore u Srbiji, već i u regionu.

„Spektri“ pokrivaju šest oblasti koje čine elektromagnetno zračenje: radio-talase, zahvaljujući kojima komuniciramo još od kraja 19. veka, mikrotalase, kojima možemo i da zagrevamo hranu, infracrveno zračenje, koje koriste termalne kamere, vidljivi deospektra na koje reaguje ljudsko oko, ultraljubičasto zračenje koje može služiti i za sterilizaciju i x i gama zračenje visokih energija.

Svaka od oblasti može biti izložba za sebe, predstavljena je određenom bojom i sastoji se od nekoliko interaktivnih eksponata, na kojima posetioci sami možete mogu testirati osobine elektromagnetnih talasa. Eksponati su smešteni u mobilne drvene kutije, koje podsećaju na velike prizme i stoje na dugačkim nogama.Među eksponatima koji su deo spektara posetioci mogu videti kako se proverava ispravnost novčanica pomoću ultraljubičastog zračenja, kako nas vidi kamera koja snima infracrveno zračenje, kako funkcionišu radio-antene i šta bi mogli da vidimo kada bi svetlost sadržala samo jednu boju. Saznajte kako je otkriveno infracrveno zračenje, koliko smo zapravo ozračeni i da li treba da brinemo, saznajte kako nastaju boje i mnoge druge zanimljivosti iz sveta elektromagnetnih talasa.

Veza između nauke i umetnosti je neosporiva i dvostrana. I umetnici i naučnici stvaraju raznovrsne nove objekte, fenomene i procese, svojim radom oni dovode i do nastanka tehnoloških inovacija. Dostupnost znanja, podataka, informacija, deljenje kroz otvorene platforme i mreže omogućavaju novi, kompleksniji vid eksperimentisanja i rad na projektima koji stvaraju nove veze i slabe granice između disciplina.

Izložba art+science+makers prikazuje seriju radova autora čiji pristup odlikuje želja za razumevanjem života na mikro i makro nivou, posmatrajući ga iznutra i spolja, stvarajući alate i uređaje za njegovo razumevanje. Radovi okupljaju timove i pojedince koji su spremni da idu izvan okvira svojih discilina i ukrštaju se kroz različite stepene saradnji.

Teme koje se kroz ovu postavku otvaraju suočavaju nas sa svakodnevnim izazovima i našim prisustvom u okruženju koje odlikuje tehnološki napredak. One daju oblik i formu nevidljivim aspektima savremenog i ljudskog. Autori izložbe art+science+makers postavljaju važna pitanja koja su deo sadašnjice i kroz kreativnu upotrebu tehnologije omogućavaju nam nove uvide u pojave i fenomene čijih smo i mi sami deo. Doživite vizualizaciju otkucaja sopstvenog srca, zapitajte se kako izgleda naš digitalni koren na internetu i koji je uticaj našeg prisustva na mreži, ko i na koji način stvara nova književna dela – mi ili mašine, da li smo kontrolisani ili kontrolišemo, kako naučni rad i praksa postaju umetnost, kako zvuči matematički haos, kako kreativna vizualizacija otvara nove perspektive i tumačenje podataka, kako oživljavaju fotografski predeli, uporedite gradnju različitih bioloških vrsta, proverite da li nas projektovanje tehnološkog avatara može učiniti empatičnim.