У четвртак, 5. марта, у на Електронском факултету у Нишу, одржан је седми по реду Семинар о рецензирању за истраживаче уз присуство 93 истраживача.
Овај семинар организовао је Центар за промоцију науке у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Никола Тесла“ из Ниша. У Сали 1 Електронског факултета у Нишу, семинару је присуствовало 93 истраживача, а окупљенима су се обратили др Александар Декански, др Олгица Недић, др Невена Буђевац, др Ивана Дрвеница и Иван Умељић. Током четворочасовног семинара предавачи су говорили о темама у распону од тога како добро урадити рецензију, преко етичких аспеката рецензирања до епистемолошких аспеката писања и рецензирања научних радова до ширег друштвеног значаја рецензирања и функционисања специфичних рецензентских мрежа и платформи као што је Publons.
Др Александар Декански, научни саветник из Центра за електрохемију Института за хемију, технологију и металургију, који је уједно и члан уређивачких одбора и менаџер часописа у Journal of the Serbian Chemical Society и Journal of Electrochemical Science and Engineering, као и сарадник у часописима Хемијска индустрија и Chemical Industry & Chemical Engineering Quarterly, говорио је о томе како је процес рецензирања тесно повезан са процесом писања и да неко треба прво бити добар аутор, да би био и добар рецензент. Улога рецензента, наводи др Декански, јесте да помогне аутору да отклони мањкавости и рад учини довољно добрим да може да се објави, а не да га саплиће на том путу. Др Декански је говорио и о томе које врсте рецензирања постоје, а кратко се осврнуо и на историју рецензирања као и на бројне појединости у вези са писањем научних чланака и питања која истраживачи треба себи да поставе пре упуштања у писање рада.
Следећа излагач била је др Олгица Недић, научна саветница на Институту за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) и чланица Уређивачког одбора и подручна уредница за област биохемије и биотехнологије часописа Journal of the Serbian Chemical Society. Др Недић је детаљно упознала присутне истраживаче са етичким аспектима рецензирања и публиковања научних радова истакавши да се питање етичности у процесу објављивања научног рада поставља зато што су неки учесници у овом процесу склони нечасним поступцима који им могу ићи у прилог, а на штету науке и осталих учесника.
Др Невена Буђевац, доцент на Учитељском факултету Универзитета у Београду, помоћница главног уредника часописа European Journal of Psychology of Education и чланица уређивачког одбора у часопису Иновације у настави, говорила је о томе колико је рад рецензената значајан, али и о томе колико је његова вредност слабо препозната и вреднована. Др Буђевац је указала на главне разлоге који нас мотивишу да рецензирамо. Између осталог, како је истакла, рецензирање је наша професионална обавеза, дуг према науци и свима онима који ће објављени рад касније користити и цитирати. Она је нагласила да посао рецензената не добија пажњу какву заслужује, будући да постоји изразита неравнотежа између значаја рецензирања и његовог вредновања.
Последње излагање имала је др Ивана Дрвеница, научна сарадница на Институту за медицинска истраживања Универзитета у Београду и помоћница главног и одговорног уредника часописа Хемијска индустрија. Др Дрвеница је говорила о подршци издавача и веб-платформи вредновању рецензирања и рецензената. Др Дрвеница је истакла да научни резултати ефективно не постоје док нису публиковани у писаној форми у часопису и да је данас свима јасно да управо рецензирање представља камен темељац у процесу објављивања научних радова. Највећи део свог излагања, др Дрвеница је посветила веб-платформама попут Publons-а, чији је циљ да рецензирање претворе у мерљив показатељ стручности и доприноса истраживача у области којом се баве.
Семинар у Нишу био је седми по реду, а досад је кроз овај јединствени програм обуке, који већ четврту годину заредом ЦПН организује са групом истраживача и уредника међународних научних часописа, прошло више од пет стотина истраживача из домаћих научних институција.
Одржавање наредног семинара планирано је крајем септембра у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду.