Почетак овогодишњег сунчаног и топлог августа обележила су два нова циклуса летњег Дечјег научног кампа у Београду! Слоган ДНК био је наука прича, те су учесници сваког дана упознавали и истраживали одређени научни концепт, а потом га представљали кроз маштовите приче, које су глумили, цртали или приповедали, а које су базиране на спроведеном истраживању.
Наше прво одредиште било је шумовито острво на ушћу Саве у Дунав – Велико ратно острво. Многим учесницима била је то прва посета острву, те је и само истраживање смрдибуба, лептирова и жаба, становника острва, било узбудљивије! Какве везе имају ове животињице, питате се? Заједничко за све три групе организама јесте то да пролазе кроз процес метаморфозе, а управо томе смо посветили први дан кампа. Сва три тима имала су задатак да пронађу све стадијуме животног циклуса једне смрдибубе, лептира и жабе, као и да опишу њихове начине живота – у каквој средини живе, како се крећу, као и чиме се хране. Истог дана смо се поделили у три мање групе које су у наставку кампа радиле заједно, назване Супербубе, Адмирали и ДИЖ (Дечији Истражитељи Жаба).
Наредног дана смо се окупили на Калемегдану, око бедема Доњег града. Након уводног разговора о геологији, земљотресима, застрашујућим цунамијима, али и континенталним плочама, упустили смо се у потрагу за “благом“ – стенама – магматском, седиментном и метаморфном и изучавали услове у којима оне настају. Пронађено камење – гранит, кречњак, скарн и мермер добили су (над)људске особине и прича је могла да почне! Свака група је добила задатак да своју причу представи кроз различите форме приповедања, те смо приче приказали кроз покрет, кроз звук или у сликама.
Наша богата историја била је инспирација за тематику којом смо се бавили трећег дана кампа. Музеј Југославије врвео је од деце, прича, повика и трчкарања. Почетак истраживања био је посвећен пажљивој анализи музејске поставке и трагању за карневалском маском, порцеланском вазом, пустињском ружом, гуслама, мастионицом, чак и деловима Месеца! Парк скулптура је послужио као одлично место да се осврнемо не само на уметност, већ и на наша искуства. Приче су преплитале сећања из детињства, пријатељства, идеје о борби и слободи, као и доста историјских личности у сасвим свакодневним улогама.
Астрономска опсерваторија „Београд“, Звездарске шуме била је место окупљања претпоследњег дана. Одређивали смо правац меридијана, откривали митове који стоје иза мноштва сазвежђа и у њих уткали наше идеје и приче, а затим их најмаштовитије дочарали кроз костиме, маске, звуке и покрете.
Последњег, петог дана Дечјег научног кампа, окупили смо се у Мејкерс спејсу Центра за промоцију науке и осмислили и представили три приче које су биле инспирисане појмовима откривеним на кампу. Идеја која је водила сваку причу јесте био један мит, али и научно објашњење које стоји иза тих прича. Супербубе су игром сенки представиле мит о настанку корњачиног оклопа, Адмирали причу о настанку Фрушке горе кроз покретљиве силуете на светлосној табли, а ДИЖ је помоћу флуоресцентних фигура приказао настанак звезданог јата Плејада.
Једна од првих идеја којима смо се бавили на кампу јесте била грешка! Чудно је то, грешка је редовна појава која често има врло лошу репутацију, а заправо нам је неопходна. Сваки дан овог кампа био је изазован на неки нови начин и доста смо грешили, али смо на крају увек успевали да се изборимо, научимо и искористимо те грешке да бисмо испричали сасвим јединствене приче, што је ипак био циљ овог кампа. На крају треба рећи – другари, хвала вам на свим грешкама и причама!
