Ovogodišnji zimski Dečji naučni kamp, koji je i ovoga puta okupio školarce iz čitavog
regiona, završen je u petak, 21 januara
DNK smo, kao i obično, organizovali zajedno sa Odeljenjem za kulturu Ambasade Mađarske Kolegijum Hungarikum Beograd, i trajao je nedelju dana, od 17. januara. Usled rasplamsale pandemije, kamp smo organizovali u virtuelnom prostoru, na koji smo se navikli u prethodnom periodu.
Tokom ovog kampa uronili smo u svet društveno-humanističkih nauka. Uspeli smo makar da zagrebemo u ovaj neverovatan svet kroz filozofiju, pedagogiju, antropologiju i psihologiju, pokušavajući da odgovorimo na pitanje „Kako se otkriva svet?“ Na kamp se prijavilo preko 170 dece, ali kao i do sada, na to se može dodati poneki mlađi brat ili sestra, najbolja drugarica, komšinica, mama, tata, tetka ili baka… A mogu se i oduzeti svi oni koji, nažalost, nekada ne uspeju da se uključe na video-pozive ili oni koji su tokom kampa dobili temperaturu. Virtuelni format Dečjeg naučnog kampa ostaje veoma dragocena prilika da mislimo o nauci uz decu iz svih krajeva Srbije, ali i šire, mada svi jedva čekamo priliku da se i uživo družimo i učimo.
Pokušali smo da otkrijemo kako se to saznaje svet, iz ugla nas samih i iz ugla našeg društva, ali i iz ugla naših kućnih ljubimaca. Svakog dana kampa postavljali smo po jedno istraživačko pitanje: „Šta je igra?“, pa smo se bavili etnografskim posmatranjem, intervjuima, posmatranjem sa učestvovanjem da bismo otkrili koliko su igračke fer, koliko su igrališta fer i ko se sve i kako može igrati na njima. Kada smo se zapitali „Gde stanuje moć?“ u jednom pažljivo isplaniranom socijalnom eksperimentu zamenili smo se sa roditeljima i osetili kakvu moć gubimo, a kakvu dobijamo takvom ulogom. No roditelji su ovo, naravno, iskoristili da pokažu i kakve sve odgovornosti idu uz određenu moć. Na filozofsko pitanje „Šta je dobro a šta loše?“ nismo sigurni da smo odgovorili, ali smo se baš zapitali oko toga šta je čovek, šta ga čini specifičnim, kada prestaje nečije postojanje i kakve tragove za to pitanje možemo pronaći u filozofskoj šetnji. Malo nas je zabrinula misao da postoji toliko mnogo različitih perspektiva u filozofiji. A dan koji smo počeli pitanjem „Šta psi mogu da nam kažu?“ proširio se sve do toga da li tarantule imaju ličnost, koliko su stidljivi morski prasići, a koliko ježevi, pa i kako se može dokazati da li nas ljubimci vole. Na kraju smo imali i mentalni eksperiment u kome smo pravili gradove za određene vrste životinja, bilo je tu i pasa gradonačelnika i spa centara za hrčke, ali možemo vam reći da u tim gradovima gotovo i da nema ljudi. Zaključili smo da bi svet bio mnogo manje zagađen kada bi bio po meri životinja. U pomoć u otkrivanju odgovora i pitanja smo pozvali naše dežurne naučnice i naučnike, koji su tokom prvog dela dana na kampu razgovarali sa decom putem grupnog video-poziva. O tome kako učimo kroz igru, razgovarali smo sa Nevenom Mitranović, doktorandkinjom sa Odeljenja za pedagogiju Filozofskog fakulteta. U svet filozofije i razmišljanje o tome kako se uopšte može saznavati svet uveo nas je dr Predrag Krstić sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. O tome šta je zapravo moć i ko je ima, a ko osvaja, pričali smo sa dr Biljanom Stanković sa Odeljenja za psihologiju Filozofskog Fakulteta, dok smo o odnosu ljudi i životinja razgovarali sa antropološkinjom dr Sonjom Žakulom iz Etnografskog instituta.
Deca su svakog dana dobijala istraživačke zadatke na kojima smo radili i koje smo delili u Vajber zajednicama, a potom, svake večeri od 20 časova organizovali smo kviz „Velikih ideja“, sa temom dana u pokušaju da saberemo utiske i sva naša otkrića međusobno povežemo. Poslednji dan iskoristili smo za rekapitulaciju. Napravili smo virtuelni maskenbal, gde smo se obukli kao pojmovi i nauke koje smo sretali tokom kampa. Od senki iz Platonove pećine, preko vladarskih moći, pedagogije, ali i same igre pa i superherojske moći i zapetljanih filozofskih misli, svako je imao priliku da predstavi svoj kostim. Bila je to i svečana i naučna konferencija-maskenbal, slavlje i učenje u čast još jednog uspešnog Dečjeg naučnog kampa.
Tim koji je sproveo ovogodišnji zimski Dečji naučni kamp čine: Jelena Joksimović i Boris Klobučar iz Centra za promociju nauke, i naučni demonstratori Žarko Petrović i Dejan Stević, kao i naučne demonstratorke Milica Dodić, Tatjana Radaković, Dijana Konjuhovac, Katarina Draginić, Milica Milošević, Antonina Marković i Sofija Isailović.
