Nakon uspešno završene avanture u Novom Sadu, Centar za promociju nauke je u okviru projekta Obrazovanje za digitalno društvo, podržanog od strane NCR fondacije, a u saradnji sa Fondacijom „Ana i Vlade Divac“, organizovao letnji naučni kamp na Staroj planini, u periodu od 8. do 11. avgusta. Mladi iz Niša, Leskovca, Valjeva, Stare Pazove, Zaječara, Knjaževca i Velikog Popovca, bavili su se na kampu pod nazivom „Priroda budućnosti“ ekologijom i klimatskim promenama kroz različite radionice, istraživačke šetnje, debate i radionice iz oblasti botanike, ekologije i ornitologije.
Autorke: Milica Dodić i Milica Milošević, naučne komunikatorke u Centru za promociju nauke
Prvi dan kampa na Staroj planini bio je posvećen upoznavanju i povezivanju grupe, kroz niz pitanja koja su se smenjivala na svakih 30 sekundi. Cilj igre bio je da se polaznici kampa opuste i bolje upoznaju. Potom je usledio razgovor o klimatskim promenama koji su moderirali dr Marjana Brkić i Dobrivoje Lale Erić iz Centra za promociju nauke. Naučili smo da pravimo razliku između vremena i klime određenog područja, a saznali smo i više o uzrocima i posledicama klimatskih promena.
Drugog dana kampa biolog Luka Žarković iz Biološkog istraživačkog društva govorio je o metodologiji istraživanja u biologiji. Luka je objasnio kako se identifikuju vrste paukova pomoću entomoloških ključeva i time prisutnima približio svoj istraživački rad. Sa njim smo napravili nacrte istraživanja i postavili niz zanimljivih istraživačkih pitanja i hipoteza. Jednu grupu zanimalo je koliko je prirodi potrebno da se obnovi ukoliko bismo iz njenog okruženja uklonili ljudski faktor, druga grupa se zapitala koje će posledice povećanje temperature mora imati na određenu vrstu riba u Baltičkom moru, dok je treća grupa želela da ispita efektivnost pokretnih solarnih panela. Četvrta grupa bavila se posledicama koje globalno zagrevanje ima na razvoj biljaka i kakav se to odražava na izumiranje pčela koje ih oprašuju. Peta grupa postavila je važno pitanje koje se odnosilo na sav živi svet naše planete pod uticajem klimatskih promena. Tog dana naučili smo važnu stvar – da čak i opovrgnuta hipoteza ili istraživanje za koje nam se čini da je „propalo“ jer nismo došli do očekivanih rezultata, zapravo i dalje predstavlja važno otkriće.
Kampu se pridružio i ornitolog Slobodan Marković, koji je predstavio raznovrsnost ptica i sisara na Staroj planini kao staništu mnogih endemskih vrsta. Govorili smo o tome šta se dešava ako ugrozimo stanište jednoj vrsti ili je previše izlovimo, kako to utiče na lanac ishrane i šta se dešava sa vrstama koje su imale korist od izumrle vrste. Opremili smo se dvogledima, aplikacijom „ptice na dlanu“, i zaputili kroz šumu u nadi da ćemo videti što više staroplaninske faune. Iako nas je kiša ometala u nekoliko navrata, uspeli smo da pogledom uhvatimo srndaća i nekoliko ptica. Slobodan nam je pokazao kako izgleda prirodno gnezdo laste, a kako kada se čovek umeša i napravi drvenu kutiju za gnezdo jedne sove.
Večeri su bile posvećene debati u formatu Donjeg doma britanskog parlamenta. Diskutovali smo o tome da li plastiku treba potpuno eliminisati iz upotrebe, da li bi trebalo objaviti rat komarcima, moramo li da plaćamo taksu za zagađenje, o tome da li molekul može biti loš, kao i o drugim važnim pitanjima u vezi sa klimatskim promenama.
Na trećem danu kampa posvetili smo pažnju botanici i upoznali se sa metodologijom botaničkih istraživanja. Dr Milan Gavrilović sa Biološkog fakulteta u Beogradu i Andrija Bogdanović sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu pripremili su nas za odlazak na botanički teren, uzorkovanje, prikupljanje biljaka za herbarijum, za proučavanje njihove anatomije i za fitohemijske analize. Tokom šetnje naučili smo kako da prepoznamo biljke, šta su karakteri za njihovu identifikaciju, ali i koje su zanimljivosti iz etnobotanike. Tokom ove istraživačke šetnje obišli smo vodopad Tupavicu, a u povratku smo primenili botaničko znanje i iskoristili ogromne listove repuha, biljke o kojoj smo slušali – kao zaštitu od kiše!
Uveče smo, uz podršku Slobodne zone, pogledali film „Tajni život drveća“. Ovaj film inspirisan je knjigom i radom Petera Volebena, nemačkog šumara koji nas uči kako, iako bez vidljivog pokreta, drveće komunicira. Saznali smo na koje se sve načine drveće jedne šume povezuje i zašto bi šumu trebalo posmatrati kao jedan superorganizam, zašto ljudsko pošumljavanje i nije baš tako dobro i naučili kada je promišljeno sečenje drveća korisno.
Poslednjeg dana smo na osnovu karakteristika biljaka, od krupnijih ka sitnijim i specifičnijim, pokušali da odredimo koje smo to sve biljke sakupili. Stara planina pružila je dobar ambijent za učenje, otkrivši nam samo neke od svojih tajni. Ovaj kamp pomogao je da postanemo svesniji i savesniji, a u istraživanju prirode još hrabriji.
