Izašao novi, jubilarni broj časopisa Elementi!
Temat jesenjeg broja Elemenata posvećen je jednom fiziološkom procesu sa kojim se teško mirimo – starenju. Starenje u eri digitalnih tehnologija, faktori dugovečnosti kod „metuzalema“ u životinjskom carstvu i nepodnošljivost večnog života, samo su neke od tema koje su u okviru ovog temata obradili Bogdan Đorđević, Ivana Nikolić i Đorđe Petrović.
Ilustracija Jakova Jakovljevića za tekst Bogdana Đorđevića Starenje u digitalnom okruženju
Nove tehnologije transformisale su svakodnevicu i otvorile čitav spektar mogućnosti, značajno unapredivši kvalitet ljudskog života, sa tendencijom da se taj trend nastavi i u budućnosti. U tekstu koji otvara temat, Bogdan Đorđević piše o starenju u digitalnom okruženju i, oslanjajući se na istraživanje američkih naučnika, pokušava da nam dočara četiri moguća scenarija kako bi penzionerski dani mogli da izgledaju 2050. godine.
Koja životinja je najdugovečnija? Šta je faktor njene dugovečnosti? Da li veće životinje žive duže od manjih životinja i ako da – zašto? Da li nam istraživanja o najdugovečnijim životinjskim vrstama mogu pomoći da kvalitetno produžimo ljudski i životinjski životni vek? Na sva ova zanimljiva pitanja pronađite odgovor u novom tekstu Ivane Nikolić „Faktor dugovečnosti“.
Sve veći broj gerontologa, biologa i futurista predviđa da će do kraja ovog veka, ako ne i ranije, medicina uspeti da zaustavi proces starenja i beskonačno produži zdrav ljudski život. Međutim, pre nego što zaista dođe do ostvarenja ovakvih zamisli, ostaje veliko pitanje: da li je večni život zaista vredan življenja? Odgovor na njega potražite u tekstu Đorđa Petrovića „Nepodošljiva lakoća večnog postojanja“.
U julu ove godine do nas su stigli prvi podaci koje je poslao teleskop Veb. Svega nekoliko dana bilo je dovoljno astronomima da shvate unikatnost ovih podataka i započnu još jednu veliku naučnu trku – traganje za najdaljom od svih dalekih galaksija u svemiru. U kolumni Orbitiranje astrofizičara dr Darka Donevskog, saznajte više o istoriji, ali i sadašnjosti i budućnosti ovog veličanstvenog naučnog poduhvata.
U periodu takozvanog Trećeg rajha, jednom od najmračnijih razdoblja u istoriji medicine, rad anatoma Eduarda Pernkopfa predstavlja redak primer stvarnog naučnog doprinosa disciplini kojom se bavio. Pa ipak, njegovo kapitalno delo poznato kao Pernkopfov anatomski atlas ili Pernkopfov atlas, koje zaista odiše estetskom i naučnom izvrsnošću, stoji u izmaglici moralnog zla na kome je sačinjeno. O tome ko je bio Eduard Pernkopf, kako izgleda medicina u svetu bez moralnog kompasa i zašto je naša moralna obaveza da se stalno prisećamo ovog mračnog razdoblja, saznajte više u novom tekstu dr Igora Živanovića.
Metar i ostale jedinice koje se iz njega izvode, poput hektara ili kilograma, već odavno su deo naše svakodnevice. Naviknuti smo da razmišljamo u ovim merama, a ređe o njima. Ipak, malo je nedostajalo da ono što danas nazivamo „metrom“ odgovara nekoj sasvim drugoj dužini, ili da do usvajanja ove mere uopšte i ne dođe. U tekstu „Mera za meru“ Miljana Vasića saznaćete koji je niz neobičnih istorijskih okolnosti doveo do razmatranja same ideje metra, njene praktične realizacije, i postepenog usvajanja metričkog sistema u svetu.
Ilustracija Vladana Nikolića za tekst Miljana Vasića Mera za meru
Ljudski um jedna je od najintrigantnijih pojava u univerzumu. Od početaka filozofije sve do danas, veliki mislioci pokušavali su da odgonetnu tajne mentalnog funkcionisanja ljudi. Međutim, tek sredinom 20. veka došlo je do pokušaja da se stvori jedinstvena nauka koja bi se bavila ovim pitanjem kroz objektiv različitih naučnih disciplina. Kako su izgledali ti pokušaji i da li su rezultirali stvaranjem jedinstvene nauke, saznajte u novom tekstu Darka Stojilovića „Postoji li nauka o umu?“.
Replikabilnost eksperimenata – odnosno mogućnost njihove ponovljivosti i dobijanja istih rezultata – jedno je od važnih obeležja „dobre“ nauke. Oslanjajući se na novija istraživanja iz računarskih nauka u kojima se ističe sličnost između misaonih eksperimenata i kompjuterskih simulacija, Petar Nurkić pokušava da ispita da li su, zahvaljujući ovoj sličnosti, i rezultati misaonih eksperimenata replikabilni.
Ne postoji na svetu muzej, bilo privatni ili državni, u kom nećete naići na znak „Molimo da ne dirate eksponate“. Ipak, u praksi se pokazalo da bi „Molimo da ne oblačite muzejske eksponate“ možda bio efektniji znak. Istoričar mode Stefan Žarić u svom novom tekstu pokušava da odgovori na pitanje: Ako muzejsku modu tretiramo kao lični garderober, ko je onda i kako štiti?
U RTS klubu, 20. septembra, održan je Naučni kafe o etičkim izazovima novih tehnologija, koji je Centar za promociju nauke realizovao u saradnji sa Radio-televizijom Srbije, u sklopu međunarodnog projekta TechEthos. Šta je to proširena digitalna realnost a šta imerzivnost, kakve su etičke posledice i bezbednosni rizici novih tehnologija poput Metaversa, saznajte od eminentnih stručnjaka dr Mašana Bogdanovskog i Filipa Bankovića.
Ilustracija Srđe Dragovića za tekst Darka Stojilovića Postoji li nauka o umu?
U novom broju Elemenata pročitajte i intervju Milice Momčilović sa Dominikom Eulbergom, nemačkim biologom, prirodnjakom i svetski poznatim di-džejom, koji je uspeo da poveže svoje dve životne strasti: prirodu i muziku. On takođe piše tekstove o nauci, bavi se naučnom komunikacijom i aktivizmom u cilju očuvanja prirode. Autor je knjige „Mikroorgazmi su svuda“, za koju je dobio nagradu Knowledge Book of the Year 2021. godine.
Nauka kontinuirano radi na tome da se svi biološki procesi u vezi sa kosom objasne i dokažu, dok su istorija i kultura različitih naroda kosi pridavali mnogostruki značaj i simboliku, često mistifikujući njenu ulogu. Otuda se sa kosom dovode u vezu mnoge činjenice, ali i mitovi koji su prisutni i u savremenoj kulturi življenja. Koja li je tajna bilo čije zdrave kose, ima li tu uopšte ikakve tajne i kako je sve kosa predstavljena u umetnosti u popularnoj kulturi – otkrijte u novom tekstu Ane Samardžić.
Na prelazu iz 17. u 18. vek, u slobodnom gradu Nirnbergu jedan slikar i amaterski astronom otvorio je privatnu opservatoriju na zidinama grada. Uskoro, najsvetlija zvezda naučnog neba postaće njegova ćerka, Marija Klara Ajmart, koja će život posvetiti pažljivom proučavanju astronomskih pojava, Sunca, Meseca i planeta, i njihovom beleženju pastelnim bojama. Njenim likom i delom bavila se dr Jovana Nikolić.
Ivana Nikolić donosi nam i tri intervjua sa renomiranim izraelskim naučnicima. U prvom, Vered Šapiro i Mihal Topaz sa izraelskog Instituta za naučno obrazovanje Dejvidson govorile su o značaju naučnog obrazovanja u najranijem dečjem uzrastu i o moći nauke da probije političke i društvene prepreke i spoji naizgled nespojivo. U drugom intervjuu, Elam Gros, profesor fizike elementarnih čestica na izraelskom Institutu za nauku Vajcman, razgovarao je sa Ivanom o pariskoj noći u kojoj je saznao da je njegov tim otkrio Higsov bozon, o muzičkoj karijeri koju je napustio i o veštačkoj inteligenciji – našoj najbližoj budućnosti. Ivanin sagovornik u trećem intervjuu bio je Ziv Zvighaft, doktor biomolekularnih nauka i osnivač i izvršni direktor izraelskog biotehnološkog startapa AMBROSIA BIO. Sa timom saradnika, Zvighaft radi na tome da se kao društvo u potpunosti rešimo šećera – i „prebacimo“ na zdravija i održivija rešenja.
Japanski strip je danas najpopularnija – i najtiražnija – forma devete umetnosti. U svetu se proda više primeraka mange nego svih ostalih stripova zajedno. Japan je zemlja u kojoj je kultura stripa ukorenjena dublje i duže nego igde u svetu. Kako je manga nastala i kako je uspela da osvoji svet – saznajte u novom tekstu strip kritičara Nikole Dragomirovića.
Kao i uvek, i jubilarni broj časopisa Elementi krase ilustracije najboljih grafičkih umetnika iz zemlje i regiona. Tekstove u novom broju ilustrovali su Đorđe Balmazović / škart, Vladan Nikolić, Vuk Palibrk, Nikola Korać, Srđa Dragović, Željko Lončar, Miloš Ćosović Desko, Irena Gajić i Jakov Jakovljević, koji je osmislio i izgled naslovne strane.
