Из штампе је изашао 31. број часописа Елементи!
Наша перцепција науке, научних идеја и улоге научника у друштву у великој мери је обликована тиме како су научно-технолошке теме обрађене и представљене у популарној култури. Темат зимског броја Елемената, који чине текстови Ивана Умељића, Ане Самарџић и др Марије Маглов, покушава из различитих углова да расветли како изгледа наука преломљена кроз призму популарне културе.
Илустрација Уроша Павловића за текст Ане Самарџић
Текст који отвара темат бави се историјом Нобелове награде, њеном рецепцијом у популарној култури, али и тиме како најважније интелектуално одличје утиче на јавну перцепцију науке у друштву. Које су доминантне јавне представе научника, како је представљена Нобелова награда у популарним серијама Штребери и Симпсонови, у којем случају Шелдон Купер дозвољава руковање и из које би области Хомер Симпсон волео да његова ћерка добије Нобела – сазнајте у тексту Ивана Умељића „Генији, хероји и свеци“.
Од тренутка када је музика почела да се доживљава и чулом вида, а не само чулом слуха, започела је историја музичких спотова који су визуелно одговарали на мноштво тема, међу којима су се нашле и наука и технологија. У тексту Ане Самарџић откријте које научне идеје су послужиле као инспирација за неке од најпознатијих музичких спотова, како су научно-технолошке теме обрађене у њима и на који начин је технологија променила и саму музику.
Опседнутост здрављем, појачана у кризним периодима попут пандемије ковида-19, а подстакнута недостатком системске заштите, прети да постане нова религија, што је Констракта у свом евровизијском наступу истакла на неколико начина. Како су (увек) актуелне теме здравља, старења и неминовног умирања обрађене у стваралаштву Ане Ђурић, зашто уметница мора бити здрава и шта ћемо сад?! – сазнајте у новом тексту др Марије Маглов.
Данас, у време модерних свемирских истраживања која се одвијају хиљадама година након грчких митова, имена Аполона и Артемиде симболично означавају неке од најзначајнијих прошлих и будућих мисија у које се човек отиснуо пут отвореног свемира. Др Дарко Доневски нам у свом тексту у склопу редовне рубрике „Орбитирање“ пружа детаљнији увид у геохронологију Марса, мисију Орион и друге велике снове о свемирским колонијама.
Петар Нукрић представио нам је историју Њутнове и Хукове расправе, као и више детаља о њиховим биографијама. Ако узмемо у обзир њихове необичне склоности, интересовања и уверења, није зачуђујуће да њихова научна расправа није била нимало примерена. Заправо, она је била све осим научне, будући да нису размењивали аргументе, него увреде. Хук је изгубио, а тиме je и потиснут у крајност историје науке. Шта би се десило да је Хук победио у расправи? Да ли би данашња физика изгледала другачије? И да ли су у научним расправама елементи биографија научника битнији него сами аргументи о експериментима? Њутн и Хук идеална су подлога за пружање одговора на ова питања.
Илустрација Монике Ланг за текст Ђорђа Петровића
У новом броју Елемената прочитајте и интервју Ђорђа Петровића са др Владимиром Јанковићем, историчарем науке и метеорологије са Универзитета у Манчестеру. Професор Јанковић говорио је о томе ко је одговоран за климатске промене, на који начин би требало комуницирати о њима, која је улога научне комуникације у друштву и са којим се све изазовима суочава подухват „отварања науке“.
„На основу врло мало информација људи могу да креирају причу која би објаснила шта се догодило. Реч је о способности, скоро па креативном процесу. Ипак, то не значи да ће прича до које смо дошли бити тачна“, каже у интервјуу за Елементе Дејвид Лагнадо, професор когнитивне науке на Универзитетском колеџу Лондон. Дарко Стојиловић са њим је разговарао о томе може ли се доказати постојање слободне воље, да ли је робот одговоран за своје поступке, има ли простора за већи уплив филозофске спекулације у данашњу психологију и зашто сматра да смо „вешти у објашњавању, а слаби у доказивању“.
Због своје сјајносребрнкасте боје и течног стања на собној температури, жива је од давнина заузимала посебно место међу осталим металима. Била је позната Египћанима , Кинезима, Грцима, Римљанима, али и народима Средње Америке. Свака од ових култура је имала своје легенде о живи, којој су приписивана лековита и магијска својства. О употреби живе кроз историју писао је Миљан Васић.
Илустрација Владана Николића за текст Петра Нуркића
Историја шаховских програма и суперкомпјутера почиње у 18. веку, када је проналазач из тог доба, Волфганг фон Кемпелен, представио машину коју је назвао „механички Турчин“. После много година испоставиће се да је реч о великој превари. Данас, два и по века касније, људи увелико играју шах против аутоматизованих програма, консултују апликације током игре, а неретко вештачку интелигенцију користе и за варање – чак и на највишем нивоу. О историјату борбе људи и машина које играју шах, као и у томе како развој вештачке интелигенције утиче на популарност шаха, писао је Богдан Ђорђевић.
На нашим просторима зиму је могуће замислити без снега и хладноће, али никако без једне ствари – зимнице. Међутим, људи широм света, већ миленијумима, припремају и конзумирају укисељену храну. У тексту Ђорђа Петровића откријте научну позадину кисељења хране, од кад људи спремају зимницу, какви све облици зимнице постоје, зашто је она важна за наше здравље и каква је њена будућност.
Абнормална количина раста косе по целом телу, узрокована генетским мутацијама, у медицинском речнику носи назив хипертрихоза. О људима, који су у историји европске уметности и културе остали су упамћени као „људи мајмуни“, „брадате жене“ или „карике које недостају“ у процесу еволуције, пише др Јована Николић.
Историчар моде Стефан Жарић, написао је занимљив текст о односу филозофије и моде, те о питању филозофије моде, још непостојеће у домаћој филозофској мисли. Жарић нам је потом приказао на који начин су Ксенија Атанасијевић, Ђордано Бруно и Александра Лалић успели да споје филозофију и моду.
Смрт у стрипу, односно њена персонификација, има мноштво појавних облика. Неки су у оквирима устаљене иконографије, док су неки маштовитији. Више о овој теми сазнајемо у редовној рубрици стрип-критичара Николе Драгомировића.
Часопис Елементи је препознатљив и по илустрацијама најбољих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Урош Павловић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Моника Ланг, Владан Николић, Ксенија Пантелић, Милош Ћосовић Деско и Никола Кораћ, који је осмислио и изглед насловне стране.
Часопис ћете од четвртка, 12 јануара, моћи да купите на боље снабдевеним киосцима, путем портала ЦПН продавница, као у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).
