Летње издање Елемената посвећено је 70. годишњици једног од најзначајнијих достигнућа у историји науке – открићу структуре ДНК!
Кроз текстове др Срђе Јанковића и Павла Зелића представљена су најновија достигнућа у истраживању ДНК, ретроспектива кључних тренутака који су довели до овог револуционарног открића, као и шира перцепција једне од главних симболичких икона науке.
„Пут ка открићу структуре ДНК био је дуг, сложен и нимало праволинијски, умногоме сличан склапању велике тродимензионалне слагалице – како у пренесеном тако и у дословном смислу“, пише др Јанковић у свом тексту, а затим истиче: „Тренутак упознавања структуре ДНК вероватно је најисправније посматрати као чвориште из којег се историјске путање шире у виду лепезе –напред, у будућност, и натраг, у прошлост.“
Бројни научници су деценијама уназад тврдили како популарна култура и измишљене репрезентације науке нуде извор информација који може бити важан за јавност колико и „права“ наука. Међутим, они истовремено критикују плитак и нетачан приказ проучавања генетике кроз поједностављене наративе. О томе како се последњих деценија у популарној култури обрађивала ова важна тема писао је Павле Зелић.
Илустрација Јакова Јаковљевића за текст Павла Зелића
Ових дана пажња астрономске јавности и љубитеља науке широм света усмерена је ка лансирању једног од најважнијих научних инструмената направљених у 21. веку – у питању је телескоп „Еуклид“. О улози овог телескопа у актуелној потрази за одговорима на нека од највећих питања о облику свемира и расподели материје у њему, пише члан међународног тима окупљеног око ове велике међународне научне мисије др Дарко Доневски у својој редовној колумни Орбитирање.
Илустрација Николе Кораћа за текст Миљана Васића
Неки аутори сугеришу да већа разноликост у истраживачким тимовима може довести до бољих научних резултата, да је демократија супериорнија од владавине политичких експерата, али и да организације треба да теже ка томе да запошљавају разнолике скупине кандидата уместо оних најквалификованијих. Миљан Васић анализира предности и ограничења Хонг-Пејџовог модела, којим се објашњава управо ова дилема.
Савремени људи комуницирају са својим окружењем на мање-више исти начин као и праисторијски човек. Иако је тачно да данас путујемо даље и да се крећемо брже користећи паметне уређаје за сналажење у простору, процеси који се одвијају у нашем мозгу док покушавамо да се оријентишемо нису толико различити. О томе како смо се оријентисали кроз историју и како то данас чинимо, пише Богдан Ђорђевић.
Илустрација Ђорђа Балмазовића за текст Богдана Ђорђевића
Регулативе о употреби вештачке интелигенције постоје већ неко време. Унеско је израдио „Препоруку о етици вештачке интелигенције“, коју је усвојило скоро 200 држава чланица крајем 2021. године. Европска унија је такође предложила холистички оквир под називом EU AI Act. Психолог Дарко Стојиловић писао је о моралној одговорности вештачке интелигенције.
„Мој сопствени мозак ми је најнепредвидљивији механизам – увек зуји, брунда, узлеће, рве се, а затим се закопа у блато. И зашто? Каква је ова страст?“, писала је Вирџинија Вулф. У историји неурологије постоји више необичних случајева који и данас голицају машту научника и шире јавности. Петар Нуркић нам доноси узбудљиву причу о пет блиставих умова који су имали велики утицај на историју неурологије.
Док је наука „просветитељском снагом разума“ раскринкавала сујеверје и протеривала демоне из савременог света, нова врста демона почела је лукаво да опседа саму научну имагинацију. Ђорђе Петровић је писао о овим хипотетичким бићима, која су научници почели да користе у својим мисаоним експериментима и која су им помогла да попуне рупе у знању, те тако дођу до открића која су померала границе науке и технологије.
Са елементима енглеског дендизма и енглеског стила у изгледу Доситеја Обрадовића, али и уопште са мушком модом у Србији крајем 18. и почетком 19. века, упознаје нас историчар моде Стефан Жарић. Некадашњи догађаји, људи, па чак и читаве историјске епохе, инспирација су уметницима при стварању врсних остварења девете уметности. Нека од њих читаоцима Елемената представио је стрип критичар Никола Драгомировић.
Уколико би се пошло од једноставне асоцијације која се тиче боја: наука — природа — биологија — екологија, не би било превише тешко погодити да је у питању зелена. Необичну и сложену причу о овој боји доноси нам Ана Самарџић. Са становишта науке, прецизније физике, својства зелене боје дефинишу се кроз две теорије, док је са становишта историје културе и уметности она у различитим периодима представљала једну боју са двојаким значењем, а њену амбивалентност пратила је и одређена симболика.
Илустрација Монике Ланг за текст Ђорђа Петровића
Поред бројних ауторских текстова, у новом броју Елемената можете прочитати и неколико занимљивих интервјуа са истраживачима из наше земље и иностранства. Ивана Николић је разговарала са проф. др Бојаном Обрадовић, др Јасмином Стојковском и др Јованом Звицер из Иновационог центра Технолошко-металуршког факултета у Београду, а повод је била награда коју им је стручни жири 65. међународног сајма технике и техничких достигнућа доделио за експонате који доприносе развоју технике. Поред овог интервјуа, Ивана Николић је разговарала и са Полин Гањон, канадском физичарком и научном комуникаторком, која је готово две деценије провела радећи у Европској организацији за нуклеарно истраживање (ЦЕРН).
На Сајму технике и техничких достигнућа, стручни жири одлучио је да једна од три Велике награде „Корак у будућност“ за најуспешнији експонат на овој међународној манифестацији припадне компанији Golden Bee d.o.o. из Београда, а Ђорђе Петровић је са добитницима разговарао о савременој кошници у којој можете да узгајате пчеле и добијате драгоцене пчелиње производе – чак и унутар зидова вашег дома.
Истраживачи са Одељења за физиологију биљака и Одељења за хидроекологију и заштиту вода, за Сајам технике припремили су поставку која је укључила природне производе као изворе иновативних приступа у индустрији. О производима који потичу од различитих врста биљака, гљива и сунђера са њима је разговарао Богдан Ђорђевић.
Часопис Елементи је препознатљив и по илустрацијама најбољих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Никола Кораћ, Сања Црњански, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Срђа Драговић, Моника Ланг, Владан Николић, Марија Бабовић и Јаков Јаковљевић, који је осмислио и изглед насловне стране и темата.
