Drugi ovogodišnji panel iz serijala „AI pod zvezdama“, pod nazivom „(Raz)očaravanje: Koje su nam veštine potrebne da bismo upravljali AI-jem“, održan je u Naučnom klubu Beogradu, u četvrtak, 25. aprila.
Panel koji su organizivali Centar za istraživanje javnih politika, Srpsko društvo za veštačku inteligenciju i Centar za promociju nauke, ovoga puta bio je posvećen novim inicijativama u domenu primene tehnologija čiji kapaciteti za društvenu, političku i ekonomsku disrupciju izazivaju kontroverze širom sveta.
U razgovoru su učestvovali: Nejboša Vasiljević (direktor za veštačku inteligenciju, Fondacija Petlja), dr Danijela Šćepanović (Ministarstvo prosvete, Sektor za digitalizaciju u prosveti), dr Aleksandar Baucal (redovni profesor psihologije na Filozofskom fakultetu) i Andrej Botka (inženjer mašinskog učenja, Sigmoid), a panel je moderirala Tanja Jakobi (izvršna direktorka Centra za istraživanje javnih politika).
„Od kada su nastali, računari neke intelektualne zadatke obavljaju efikasnije od čoveka i vremenom smo se navikli da efikasnije računaju, igraju šah i automatizuju razne rutinske operacije. Taj trend se sada naglo ubrzava i zahvata oblasti za koje nismo bili očekivali da su sledeće na redu, kao što je kreativa. Mislim da će do kraja dececije veštačka inteligencija postati efikasnija od čoveka na mnogim novim poljima, ali ne mislim da je glavni izazov kako će se čovek odnositi prema samoj toj činjenici. Glavni izazov će biti promene koje se prelivaju na razne aspekte društvenih odnosa“, rekao je na početku panela Nejboša Vasiljević.
„Verujem da će generativna veštačka inteligencija dostići prosečne performanse čoveka. Ali, to će se desiti samo u određenim domenima kao što su, na primer, zadaci ili izazovi koji su tipični, poznati i sa kojima se veliki broj ljudi već suočavao. I ne manje bitno, problemi i izazovi o kojima je puno toga već napisano i za koje postoji manji broj potencijalno dobrih rešenja. Međutim, u slučaju problema i izazova koji su novi i koji nastaju kao rezultat stalnih transformacija načina na koji ljudi i zajednice žive, generativna prirodna inteligencija će uvek biti u prednosti“, naglasio je dr Aleksandar Baucal.
Od dr Danijele Šćepanović saznali smo na koji način obrazovni sistem Srbije prati tehnološki napredak, konkretno brzinu kojom se razvija generativna veštačka inteligencija:
„Postoji niz mera koje su usmerene na razvoj digitalnih kompetencija nastavnika i učenika, kao i niz mera koje se odnose na sferu pedagoške primene digitalnih tehnologija i veštačke inteligencije. VI ima jasno mesto u programima nastave i učenja u okviru predmeta Informatika i računarstvo i Tehnika i tehnologija, a osvrt na ovu temu primetan je i u predmetu Digitalni svet. Način na koji nastavnici treba da primenjuju veštačku inteligenciju u svojim učionicama opisan je u revidiranoj verziji Okvira digitalnih kompetencija – Nastavnik za digitalno doba 2023. Kao što je opisano u ovom dokumentu, od izuzetne važnosti je da nastavnici razumeju pozitivne i negativne efekte primene veštačke inteligencije i imaju izrazito kritički odnos prema sadržaju generisanom pomoću ovog alata. Savremeni nastavnik mora biti upoznat sa postojanjem generativne veštačke inteligencije koja je u stanju da kreira jedinstvene tekstove, slike, zvučne i video-zapise, kao i multimedijalne digitalne sadržaje“, smatra dr Šćepanović.
Andrej Botka je sa prisutnima podelio svoja razmišljanja o tome ko su prompt inženjeri i kakva je budućnost ove, uslovno rečeno, profesije?
„Prompt inženjerstvo je proces kreiranja i usavršavanja prompt-a u cilju postizanja što boljih rezultata u interkaciji sa generativnim modelima. Dva, trenutno najglasnija pitanja su da li je ovo profesija/zanimanje i da li je ovo inženjerstvo? Skeptici će reći, da je samo jedan od zadataka koje obavlja svaki inženjer mašinskog učenja tokom razvoja aplikacija i možda je ‘inženjerstvo’ suviše snažna reč za ovaj proces. Vreme jedino može dati odgovore negacije na oba pitanja. Ono što je sigurno, ‘prompt inženjering’ je vrlo korisna veština u ovom trenutku i inženjerski pristup pri formiranju i razvoju promptova daje nam pouzdane rezultate“, saznali smo od Botke.
Centar za istraživanje javnih politika, Srpsko društvo za veštačku inteligenciju i Centar za promociju nauke nastavljaju sa razgovorima o razvoju veštačke inteligencije, a više informacija o narednim panelima pratite na našem portalu.
Foto: Marko Risović
