U prodaji je novi, letnji broj naučnopopularnog časopisa Elementi! Temat 37. broja Elemenata posvećen je biotehnologijama.
Temat otvara intervju sa dr Jelenom Begović, ministarkom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, koja je za Elemente govorila o BIO4 kampusu, najvećoj pojedinačnoj investiciji u domaću nauku do sada, ali i o razvoju biotehnologija u Srbiji, uključivanju mladih istraživača u inovativne projekte i saradnji sa prestižnim svetskim institutima i kompanijama.
„Gotovo da nema aspekta ljudskog života ili problema gde se biotehnologija ne može s uspehom primeniti – od zdravstva i medicine, preko poljoprivrede i proizvodnje hrane pa sve do najrazličitijih grana industrije“, piše dr Srđa Janković. U njegovom tekstu saznajte više o tome šta je to biotehnologija, šta ona za nas predstavlja i kakve nam blagodati i bojazni sa sobom donosi.
„Predstava o biotehnologiji kao polju za proizvodnju izvitoperenih hibrida uglavnom proizlazi iz neznanja, predrasuda i nerazumevanja činjenica o zajedničkom evolucionom poreklu sveg života na zemlji“, piše u trećem tekstu temata dr Igor Živanović, čiji se članak bavi raširenim predstavama o biotehnologiji i njenim stvarnim uticajem na naše živote i životnu sredinu.
Pavle Zelić nam donosi priču o tome kakva predviđanja budućnosti u vezi sa ovom vrstom tehnologija dominiraju naučnom fantastikom, samim tim i našom imaginacijom. U tekstu „Tehnopank ili biopop“ otkrijte da li je najzad došlo vreme da se spekulativna umetnost uozbilji i pruži nam optimističnije verzije (biotehnološke) budućnosti?
Ilustracija Uroša Pavlovića za tekst Pavla Zelića „Tehnopank ili biopop“
U tematu letnjeg broja Elemenata čitajte intervju Ivane Nikolić sa dr Jovanom Grahovac, dr Jasminom Nikodinović-Runić, dr Ivanom Gađanski i dr Ljiljanom Šašić Zorić – naučnicama iz Beograda i Novog Sada, koje se bave primenom biotehnologija u poljoprivredi, industriji, energetici, ekologiji i zdravstvu.
Postoji više klasifikacija biotehnologije, a jedna od najpopularnijih koristi kôd boja. Koje sve boje tehnologija postoje i šta one označavaju otkrijte u završnom tekstu temata, koji je priredio Đorđe Petrović.
U ovom trenutku, astronomija je na vrhuncu svoje multidisciplinarnosti, a to se naročito ogleda u slučaju istraživanja masivnih crnih rupa. U novom Orbitiranju dr Darka Donevskog, čitajte o najnovijim saznanjima o ovim čudesnim svemirskim fenomenima i pronađite odgovore na pitanja kao što su: šta su to skrivena mala čudovišta, kako nastaju i razvijaju se masivne crne rupe i – mogu li se zasaditi?
Prvi bebeći jezički model, BabyBERTa, predstavljen je 2021. godine, i obučavan je na samo pet miliona reči kako bi se simuliralo usvajanje jezika kod šestogodišnje dece. Koliko je ovaj model bio uspešan i može li razvojna psihologija da unapredi veštačku inteligenciju, otkrijte u novom tekstu dr Vanje Subotić „Od kolevke pa do koda“.
Ustaljeni ritmovi su nam neophodni kako bismo napravili naš unutrašnji model sveta, a u tome nam od najranijih dana pomaže i priroda. U tekstu dr Milice Nešić „Ritam kao pokretačka sila u prirodi – od peščanih crva do homosapijensa“, saznajte zašto je ritam toliko važan, kako mozak opaža ritam, šta se dešava kad se osećaj za ritam poremeti i šta bi bilo kad ritma ne bi bilo.
„Čudo agregacije“ je fenomen koji se javlja kada zbrajanje pojedinačnih mišljenja članova neke velike grupe daje bolje rezultate nego kada se u obzir uzmu samo mišljenja onih članova za koje se smatra da imaju najveću ekspertizu iz date oblasti. Više o ovoj „mudrosti mnoštva“ čitajte u novom tekstu Miljana Vasića.
U ranim stupnjevima ljudske evolucije, strah od predatora, prirodnih katastrofa i drugih pretnji bio je nužni preduslov za opstanak. Međutim, mnogi ljudi danas obožavaju da uživaju u strahu – gledajući horor filmove. Petar Nurkić nam priča o tome na koje nas sve načine horori plaše i kako bi to moglo da izgleda u budućnosti.
Ilustracija Lazara Tasića za tekst Miljana Vasića „1+1=3“
Ukoliko imamo na umu da je moda izvršila izuzetan uticaj na kulturu, umetnost i način življenja, ne bi trebalo zanemariti mogućnost da ona može ostaviti traga i u naučno-tehnološkom smislu. Više o ovoj neobičnoj vezi između mode i naučno-tehnološkog napretka, sagledanog kroz razvoj dizajna haljine, čitajte u novom tekstu Ane Samardžić.
Jedan od najvažnijih događaja koji povezuju nauku i društvo, EuroScience Open Forum (ESOF), održan je, sredinom juna, u poljskom gradu Katovice. Bogdan Đorđević je napisao zanimljivu reportažu o tome šta je sve publika mogla da vidi i čuje na ovogodišnjem ESOF-u.
Analiza funkcije odevanja u odnosu na strukturiranje junakinja u Šekspirovim velikim dramama jedan je od „mostova“ između studija mode i nauke o književnosti, koji naučno bavljenje modom utemeljuje kao validnu akademsku disciplinu. Šta nam govore kostimi na junacima najvećeg engleskog tragediografa, saznajte u novom tekstu Stefana Žarića.
Đorđe Petrović razgovarao je sa Jurijem Krpanom, programskim direktorom Instituta Kersnikova u Ljubljani – organizacijom koja podržava umetnike i predstavlja mesto susreta umetnosti i biotehnologije. Krpan je za Elemente govorio o nastanku, razvoju i radu Instituta i ovogodišnjoj ECSITE konferenciji.
Slika sirene, stvorena u mitovima starog veka, s vremenom se menjala, a motiv žene iz vode doživeo je transformacije prilagodivši se širim društvenim i kulturnim tokovima zapadnog sveta, o čemu svedoče i mnoga poznata umetnička dela. Priču o razvoju ovih čudesnih mitoloških stvorenja kroz umetnost i popularnu kulturu donosi nam dr Jovana Nikolić.
Marvelov filmski univerzum je jedan od najisplativijih projekata pop kulture ovog veka. Njegovi počeci nisu bili toliko glamurozni, a krah je sve izvesniji. Više o sudbini ovog filmskog univerzuma čitajte u novom izdanju strip kolumne Nikole Dragomirovića, koja nosi naziv „Celuloidni snovi“.
Časopis Elementi prepoznatljiv je i po ilustracijama vodećih ilustratora iz zemlje i regiona, a tekstove u novom broju ilustrovali su Monika Lang, Ksenija Pantelić, Vladan Nikolić, Lazar Tasić, Joviša Nikolić, Nikola Korać, Đorđe Balmazović / škart, i Uroš Pavlović, koji je osmislio i izgled temata i naslovne strane.
Časopis može da se kupi na svim bolje snabdevenim kioscima, putem portala prodavnica.cpn.rs, kao i u samom Centru za promociju nauke (Kralja Petra 46, Beograd).
