У четвртак, 10. октобра, у склопу Светске недеље свемира, у Научном клубу Центра за промоцију науке, одржан је скуп под називом „Свемир и климатске промене“. Овом приликом представљени су најуспешнији пројекти домаћих истраживача у овој области, а сам догађај свечано је отворила министарка науке, технолошког развоја и иновација др Јелена Беговић.
Циљ панел-дискусије у Научном клубу Београд био је да осветли значај и истакне кључну улогу сателитских посматрања у разумевању глобалних климатских промена и креирању одрживих решења за будућност планете.
„Велико ми је задовољство што присуствујем обележавању Светске недеље свемира. Суочавамо се са великим глобалним проблемима, а климатске промене су почеле да утичу на сваког од нас на дневном нивоу. Улога науке је да много јаче и храбрије искорачи и да се фокусира на циљеве одрживог развоја. Данас ћете имати прилику да чујете више о пројекту ‘Мозаик’, првом српском сателиту који треба да обезбеди податке у вези са активностима Сунца, али и о Парку тамног неба „Видојевица“, где је нагласак на очувању природног окружења. Желим да вам се захвалим што се бавите овом темом и што сте посветили своје каријере томе да нам животи једног дана буду квалитетнији или да макар сачувамо ово што данас имамо“, изјавила је пре почетка панела министарка др Беговић.
Светска недеља свемира се обележава сваке године од 4. до 10. октобра. Симболично, она почиње на дан када је лансиран први вештачки сателит Спутњик, а завршава се на дан када је на снагу ступио Споразум о свемиру. Основна идеја ове међународне манифестације јесте да се афирмишу достигнућа науке и технологије и њихов допринос побољшању и развоју људског живота, а овог октобра посебан допринос пружили су Центар за промоцију науке и Министарство науке, технолошког развоја и иновација.
„Закључно са догађајем у Научном клубу Центра за промоцију науке, укупно је пријављено 54 догађаја, што је највећи број активности које смо до сада реализовали током Светске недеље свемира“, истакао је саветник министарке науке, технолошког развоја и иновација Зоран Томић, који је већ 10 година национални координатор ове манифестације.
Извршна директорка асоцијације World Space Week Алма Окпалефе, која се онлајн путем прикључила догађају, честитала је тиму у Србији на ентузијазму и томе што је препознао важност ове теме.
Јавности су потом представљени најзначајнији пројекти који се спроводе у Србији унутар ове области. Од професора са Математичког факултета др Душана Марчете сазнали смо више о пројекту „Мозаик“. Крајем 2025. или почетком 2026. године, у зависности од циклуса активности Сунца, први српски сателит „Мозаик“ требало би да буде лансиран у орбиту, где ће остати две до три године. Др Марчета је нагласио значај мултидисциплинарног приступа, што је довело до окупљања истраживача са више различитих факултета и института.
Дајана Бјелајац је испред организације Carpe Noctem представила пројекат Парка тамног неба „Видојевица“, објаснила шта је то светлосно загађење, а говорила је и о томе колики је у Србији потенцијал за астрономски туризам. Научни саветник Астрономске опсерваторије Београд Срђан Самуровић открио нам је више о истраживачким јединицама Астрономске опсерваторије Београд за истраживање Сунца и климатских промена.
Истог дана, у четвртак, у подне, истекао је и рок за пријаву на Јавни позив за пројекте грађанских научних истраживања, који је Центар за промоцију науке расписао другу годину заредом, а панел-дискусија у Научном клубу затворена је управо представљањем резултата једног успешног пројекта грађанских научних истраживања „Негујмо везу са земљиштем: оснаживање пољопривредника и младих као грађана истраживача за праћење здравља земљишта и биодиверзитета“, којим руководи Институт БиоСенс.
Фото: Игор Павићевић