Алтруизам и сарадња су за научнике задивљујући и збуњујући природни феномени. Полазећи од теорије еволуције па све до савремених теорија демократије, у тексту који отвара овај темат др Игор Живановић нам доноси занимљиву причу о различитим начинима на које доносимо колективне одлуке, с посебним освртом на проблеме алтруизма и сарадње.
Амерички филозоф политике Џон Ролс осмислио је чувени мисаoни експеримент о одлучивању иза вела незнања, који за циљ има да утврди принципе на којима треба да се заснива праведно друштво. Какве би принципе правде изабрали појединци када би одлучивали у оваквим околностима, сазнајте у новом тексту Миљана Васића.
Илустрација Монике Ланг за текст Миљана Васића Правда везаних очију
Улога лекара не своди се – и тешко да би се икад могла свести – на пасивно извршавање задатих алгоритама (ма колико алгоритамске смернице биле корисне када им се приступи активно и критички). Како се доносе одлуке у медицини, области у којој свака грешка може имати озбиљне последице, откријте у тексту др Срђе Јанковића.
Системи за аутоматизовано одлучивање предлажу корисницима коју одлуку да донесу на основу модела машинског учења. Др Вања Суботић у тексту „Алгоритам да те питам“, који затвара темат, бави се проблемом аутоматизованог одлучивања и ситуацијама у којима је добро ослонити се на процене машине.
У колумни Орбитирање, др Дарко Доневски, уз помоћ своје стручне консултанткиње др Ане Чернок, професорке геохемије на Универзитету у Трсту, доноси нам причу о слетању на Месец мисије Чандрајан-3, Индијске свемирске агенције (ISRO), и новим сазнањима о настанку јединог Земљиног природног сателита.
Илустрација Вука Палибрка за текст др Вање Суботић Алгоритам да те питам
Паметни телефони постали су неизоставни део нашег свакодневног живота и наше когнитивне архитектуре, они су продужеци нашег ума. Шта су то номофобија (NOMO) – страх и анксиозност изазвани губитком сигнала на телефону или приступа интернету – и страх од пропуштања (FOMO), откријте у новом тексту Петра Нуркића.
Ђорђе Петровић нам доноси интервју са имунологом др Душаном Богуновићем, професором на Катедри за педијатрију Универзитета Колумбија у Њујорку. Др Богуновић за нове Елементе говорио је свом раду, персонализованој медицини и предстојећем научном симпозијуму Удружења „Хенри Канкл“ у Београду.
др Душан Богуновић, фото: Ана Паунковић
Иван Умељић разговарао је са Данилом Савићем, директором компаније Data Cloud Technology, о услугама Државног дата центра у Крагујевцу, безбедности података, моћном суперкомпјутеру доступном научноистраживачким организацијама у Србији, као и о правцима даљег развоја овог важног државног ресурса.
Данило Савић, фото: Марко Рисовић
На овогодишњем фестивалу Арс Електроника у Линцу, једну најпрестижнијих награда добио је новосадски визуелни уметник др Владан Јолер. Он је за Елементе говорио о свом награђеном раду, о специфичном језику мапа, неутралности технологије и томе шта обичан појединац може да уради спрам данашњих моћних система контроле.
Научни клуб ЦПН-а, другу годину заредом, био је домаћин програма Летње школе неуронаука, коју је организовао познати амерички неуронаучник и ТЕД говорник др Грег Гејџ. Са др Гејџом разговарали смо о значају креативности у науци, о циљевима оваквих радионица и како оне доприносе средњошколском образовању.
Данас је довољно да се мало подигну главе да би се и на београдским фасадама, као и на многим другим, уочили бројни мотиви и симболи из биљног и животињског света. Шта они представљају и где их све можете видети, откријте у сјајној фото-репортажи коју нам доносе историчарка уметности Ана Самарџић и фотограф Марко Рисовић.
Мотив пса на капији куће Леоне Панајот, 1908; фото: Марко Рисовић
Током историје је паун поштован као савезник богова и богиња, његово перје красило је мозаике цркава, испраћало викиншке ратнике у загробни живот, а касније је стигло и до високе моде, дизајна одеће, накита и намештаја. Какву је све симболику кроз епохе носила ова прекрасна птица, сазнајте у новом тексту др Јоване Николић.
Свака форма уметности је на известан начин повезана са колекционарством. Било да је реч о престижу или личној сатисфакцији, људи су одувек желели да непосредно поседују уметност или њене фрагменте. У колумни Никола Драгомировића читајте о грозници колекционарства код љубитеља „девете уметности“.
Психијатар др Милица Нешић доноси нам своју психолингвистичку авантуристичку причу. Присећајући се сусрета и разговора са научног скупа у Италији, она нас води на занимљиво лично путовање кроз лавиринте и тајне једног свакидашњег, али тешко ухватљивог феномена – језика.
Детаљ из рада Calculating Empires: A Genealogy of Power and Technology (1500–2025) Владана Јолера и Кејт Крафорд
Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Жељко Лончар, Вук Палибрк, Моника Ланг, Срђа Драговић, Лазар Тасић, Урош Павловић, Владан Николић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, и Јовиша Николић, који је осмислио изглед насловне стране.
Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).
