Центар за промоцију науке (ЦПН) организовао је, 16. и 17. децембра, у сарадњи са Научно-технолошким парком Београд, интердисциплинарни курс „Како комуницирати савремену науку?“. Четврту годину заредом, овај специјализовани тренинг из области научне комуникације, у просторијама НТП Београд окупио је педесет учесника, међу којима су били студенти докторских и мастер студија, као и млади истраживачи из Србије.
Сви они ималу су прилике да сазнају више о значају ефикасне научне комуникације и примерима добре (и лоше) праксе, али и да се сами опробају у улози научног комуникатора. Учесници су се упознали и са различитим облицима научне комуникације, али и алатима уз помоћ којих могу да унапреде комуницирање својих научних резултата. Осим тога, учили су како да осмисле и реализују истраживачке идеје, како да напишу добар предлог пројекта и добију неки од европских грантова, али и како да направе квалитетан научни тим и одрже га на окупу.
Фото: Марко Рисовић
Аутор и реализатор курса др Дарко Доневски истакао је да је текућа декада 21. века појачала изазове науке који се огледају у повећаној конкурентности међу истраживачким тимова. Због тога је планирање писања пројеката на основу индивидуалне идеје, као и даље планирање каријере, од кључног значаја за све истраживаче, а нарочито оне који су раним фазама својих научних путовања.
Фото: Игор Павићевић
„Овогодишњим курсом ‘Како комуницирати савремену науку?’ понудили смо најважније смернице које би научницима помогле да креирају и развију своју истраживачку идеју, пронађу финансије за њену реализацију и прошире је у међународне оквире, изван уског круга сарадника. У току два дана интензивног тренинга, полазници су могли да се сусретну са бројним темама које се тичу вођења научних пројекта и њихове дисеминације, како ка научној, тако и ка општој јавности“, објашњава др Доневски. „Фокус је био да се научи како да пројекат буде и квалитетан и видљив. Курс је јединствен у европским оквирима по томе што смо га прилагодили за потребе истраживачица и истраживача из свих научних дисциплина, од природних и друштвених наука, до уметности.“
Фото: Марко Рисовић
Др Дарко Доневски је астрофизичар, писац и научни комуникатор. Главна област његових истраживања је еволуција далеких галаксија. Ради као доцент на Институту за астрофизику у Варшави и стални гостујући предавач на Институту SISSA у Трсту. Члан је тима који је открио најудаљеније јато галаксија у космосу, и тренутно води европски пројекат „Прашина у раном свемиру“. Поред истраживања, др Доневски се дуги низ година бави различитим облицима научне комуникације. Објавио је многобројне популарне научне чланке, а активно промовише савремену науку широј јавности у Србији кроз ауторске есеје у часопису Елементи. Аутор је курса из модерне научне комуникације за истраживаче свих профила, што је један од првих отворених курсева ове врсте у Европи.
Фото: Марко Рисовић
Осим др Доневског, са полазницима курса своја знања и вештине поделили су и стручњаци из различитих области. Никола Драгомировић, стрип критичар и уредник у издавачкој кући Чаробна књига, одржао је предавање о односу стрипа и науке, како се визуелна нарација може искористити у научном раду и како научни рад може инспирисати визуелну нарацију.
Владимир Јелић, телевизијски спикер, водитељ и уредник, одржао је радионицу на којој су полазници курса имали прилику да се упознају са техникама ефикасног комуницирања научних тема кроз медијски наступ.
Фото: Игор Павићевић
Геонаучница др Ана Чернок, доценткиња на Департману за математику и геонауке Универзитета у Трсту и добитница престижне научне стипендије „Марија Склодовска Кири“, одржала је предавање о томе како конкурисати за европске грантове и руководити великим научним пројектима.
Фото: Марко Рисовић
Иван Умељић, уредник часописа Елементи и руководилац издавачке делатности ЦПН-а, говорио је о практичним и етичким изазовима у научној комуникацији.
Фото: Игор Павићевић
Курс је успешно затворен дискусијом о будућности научне комуникације и изазовима који стоје пред младим истраживачима у Србији.
Насловна фотографија: Марко Рисовић
