У четвртак, 23. јануара, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је први овогодишњи панел у склопу серијала „АИ под звездама“ под називом „Од кода до лека 3: Алгоритми у епрувети“.
Заинтересовани грађани имали су прилике да заједно са учесницима панела – Иваном Микић, извршном директорком компаније Diffine, Николом Тешићем, биоинформатичарем из компаније Velsera, и др Браниславом Гемовић, програмском менаџерерком у Центру за четврту индустријску револуцију – разговарају о улози коју игра вештачка интелигенција у биотехнолошким иновацијама које трансформишу процесе откривања и тестирања нових лекова. Говорили се и о коришћењу здравствених података пацијената у сврхе истраживања, као и о законима који регулишу ово поље у Србији. Дебату је модерирала Тања Јакоби, извршна директорка Центра за истраживање јавних политика у Београду.
Панелисти су истакли да вештачка интелигенција има широк спектар примена у развоју и тестирању лекова, као и да пружа напредне алате за анализу сложених биолошких података и убрзавање истраживачких процеса. Све ово води ка бољим исходима лечења и побољшању здравља пацијената.
Тешић је објаснио да вештачка интелигенција омогућава виртуелно испитивање огромног броја молекула, предвиђајући њихова фармаколошка својства и интеракције са циљним протеинима. Вештачка интелигенција има велику примену и у клиничким студијама, када се користи да потпомогне селекцију адекватних пацијената. Он је, такође, истакао да је, у даљем развоју лека, коришћењем њених алгоритама могуће ефикасно интерпретирати велике скупове генетичких информација, што помаже у идентификацији нових терапијских мета и разумевању болести на молекуларном нивоу.
Када је реч о коришћењу здравствених података за потребе научних истраживања у Србији, оно је у ранијем периоду било засновано на појединачним сарадњама између научних и здравствених институција, односно није било системског правног оквира који би регулисао поновну употребу података, објашњава др Бранислава Гемовић, програмска менаџерка у Центру за четврту индустријску револуцију. У октобру 2023. године усвојен је Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, који је отворио пут ка систематичној и ефикаснијој употреби здравствених података у сврхе истраживања.
Анализом доступних података путем алата вештачке интелигенције бави се компанија Diffine, чија је извршна директорка Ивана Микић. Diffine превасходно помаже биотехнолошким и фармацеутским компанијама да унапреде разумевање својих највреднијих података применом најновијих достигнућа из домена дубоког учења и вештачке интелигенције.
Фото: Марко Рисовић