Konferencija pod nazivom „Transformacija školskih dvorišta za održivu urbanu transformaciju“ održana je, od 22. do 24. januara 2025, u prostorijama organizacije Brussels Environmental – gradske službe za zaštitu životne sredine grada Brisela.
U susret završetku projekta, na konferenciji su publici i stručnoj javnosti predstavljeni brojni rezultati realizovani kroz tri godine posvećenog rada. To se, pre svega, odnosi na sprovedene studije u pilot-gradovima Roterdamu, Briselu, Barseloni i Parizu, koje su javno dostupne putem sajta projekta, kao i ciljeva grada Brisela kroz program Opération Ré-création organizacije Brussels Environmental, koja je zadužena za unapređenje kvaliteta života građana kroz zelenu tranziciju i implementaciju održivih rešenja, uključujući i zelenu transformaciju školskih dvorišta. Poseban akcenat je stavljen na iniciranje evropske mreže kroz koju bi se nastavilo delovanje okupljenih u projektu, ali i eksternih aktera, u cilju zelene transformacije školskih dvorišta i javnih površina širom Evrope.
U okviru poster sesije, predstavnici gradova učesnika projekta su predstavili studije slučaja koje su se bavile temama renaturalizacije gradova kroz pitanja održavanja, kontinuiranog angažmana i umnožavanja akcija ozelenjavanja urbanih sredina. Centar za promociju nauke je istakao svoje aktivnosti i rezultate u okviru Horizont Evropa projekta LEVERS, kroz koji sa lokalnim partnerima radi na kreiranju unapređenih uredbi za održavanje zelenih površina – travnjaka, u cilju podrške polinatorima u urbanim uslovima. Grad Roterdam, jedan od partnera projekta COOLSCHOOLS, već je usvojio nove agende u pogledu redefinisanja dinamike kosidbe travnatih površina u cilju podrške biodiverzitetu.
Neke od ključnih tema koje su pokrenute, kako kroz prezentacije i prateće diskusije tako i kroz format world cafe radionica, jesu pitanja javnog finansiranja i izdvajanja sredstava za zelenu transformaciju školskih dvorišta i strateških ciljeva gradova u cilju podrške ovakvim inicijativama. Otvorena su i važna pitanja o bezbednosti u kontekstu društava koja idu ka „čistim prostorima“, u kojima je susret sa prirodom i njenim elementima, a samim tim i sa mikrobima, neposredan a ranije doživljavan kao nebezbedan. Ovo (ne)razumevanje nas je udaljilo od za naš imunitet i za mnoge druge svrhe preko potrebnog kontakta sa prirodom, kao i od suštinskog doživljaja balansa i suživota sa drugim organizmima, bez kojih, na kraju, ni naš život nije moguć i čini nas sve manje otpornim.
Posebno je istaknuta važnost teme kreiranja kulture i mentaliteta brižnosti i nege kroz akcije ozelenjavanja školskih dvorišta i uključivanja dece i mladih sa ciljem razvoja društva koje je u stanju da koegzistira i podržava prirodu. Kroz sprovedena istraživanja istaknut je raskorak u dostupnosti zelenih površina, ne samo u sklopu školskih dvorišta već i svih delova grada, pa je tako u Parizu i Barseloni dostupnost veća za marginalizovane grupe i grupe nižeg socio-ekonomskog statusta, dok je Briselu i Roterdamu obrnuto.
Drugog dana konferencije organizovana je poseta jednoj od škola u sklopu programa Opération Ré-création. U pitanju je strukovna srednja škola gde su učenici i učenice škole predvodili obilazak njihovog dvorišta koje, zajedno sa posvećenim profesorom prirodnih nauka, koriste za nastavu kroz zelenu transformaciju. Časovi hemije se, tako, za one koji imaju predmet kozmetologije sprovode kreiranjem susptanci uz pomoć bilja ubranog i gajenog u školskoj bašti. Prave se i obroci u školskoj kantini i nezaboravni čili recepti, koji se po osmesima i ljutini pamte.
Za kraj navodimo kao ilustraciju utisak devojčice iz Španije čija je škola prošla kroz transformaciju. U jednom od razgovora o novouređenom dvorištu i šta je ono što primećuje kao glavnu razliku, ona je rekla: „Čokolada koju sam jela ispod drveta koje je sada u dvorištu nije se istopila kao ranije dok ga nije bilo.“
Ova izjava je još jedan podsetnik o neminovnosti promene klime u našim gradovima, i toga šta samo jedno drvo može da učini i koliko može da nas zaštiti, ne samo od jakog sunca. A šta tek čitav ekosistem biljnih vrsta može učiniti u pogledu smanjenja buke i kreiranja staništa, ne samo za nas već i druge životinje? Ovo je priča o suživotu gde smo mi, ljudi, samo jedan od stanovnika, ali očigledno jedini koji sopstvenim akcijama i urbanim politikama doprinosi kreiranju okruženja u kojem je kvalitet života sve lošiji, uprkos svim naučnim i praktičnim saznanjima. Na kraju je ipak jasno da kroz održive prakse i blagovremene akcije za klimu možemo preokrenuti scenario u korist kvalitetnijeg svakodnevnog života svih generacija.
Unutar projekta COOLSCHOOLS, podržanog kroz EU Program Urbana Evropa, Centar za promociju nauke ima status pridruženog partnera. Osnovna uloga Centra je u predstavljanju lokalnih iskustava i srodnih aktivnosti, i aktivna diseminacija projektnog pristupa, metodologije i rezultata. Tokom tri godine trajanja projekta, Centar je lokalnim donosiocima odluka i drugim ključnim akterima u domenu obrazovanja predstavljao konkretne modele ozelenjavanja školskih dvorišta.
Više o projektu COOLSCHOOLS možete videti na sledećem linku.
