Жене које мењају Србију

Жене које мењају Србију

17.  септембар 2013.[:]

 

Оне нису политичарке. Оне нису супруге славних личности. Оне су ретко у медијима. Оне раде у тишини, доносе нове идеје и уводе сасвим нову технологију у нашу индустрију. Упознајмо седам жена које су покретачи биотехнолошког предузетништва

На првој конференцији посвећеној женском предузетништву у области биотехнологије која се одржава 21. септембра на Метрополитен Универзитету у Београду,  окупиће се жене експерти из целог света, као што су Кларис Бехад-Молад из Сједињених Америчких Држава и Невенка Крегар-Великоња из Словеније. Раме уз раме са њима, први пут на једном месту, представиће се жене које покрећу биотехнологију у Србији.

Њихове изузетно успешне биографије наговештавају да би ова област иновација могла врло ускоро постати економска шанса за Србију која ће довести до отварања нових радних места.

 

Гордана Вуњак-Новаковић
Саветница федеративне владе Сједињених Америчких Држава за питања ткивног инжењерства и регенеративне медицине

 

Гордана Вуњак-Новаковић је професорка биомедицине Фондације Микати и професорка медицине на Универзитету Колумбија у Њујорку. Руководилац је Лабораторије за матичне ћелије и инжењерство ткива, Центра за снимање матичних ћелија и Лабораторије за биореакторе америчког Центра за инжењерство ткива. О успесима Гордане Вуњак-Новаковић сведоче бројна признања, али и чињеница да је сарадник престижних институција као што су Амерички институт за медицинско и биолошко инжењерство и Друштво за биомедицинско инжењерство, као и чињеница да је постала прва Српкиња и прва жена која је постала члан Националне академије за инжењерство САД. Гордана Вуњак-Новаковић је недавно постала и инострани члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Ивана Гађански
Научна директoрка информатичког биотехнолошког предузећа Пабсоник

Ивана Гађански је научница и предузетница. Зaвршила је Биолошки факултет Универзитета у Београду, докторирала неурофизиологију на Универзитету „Георг-Август“ у Немачкој, радила на Институту за биофизичку хемију „Макс  Планк“ у Гетингену и Универзитету „Лудвиг Максимилијан“ у Минхену. Годину дана је провела у Лабораторији за матичне ћелије и ткивни инжењеринг на Универзитету Колумбија у Њујорку. Тренутно ради као истраживачица у Центру за биоинжењеринг у Крагујевцу и доцент је на докторским студијама Биоинформатике на Универзитету Метрополитен у Београду. Ивана је научна директoрка информатичког биотехнолошког предузећа Пабсоник (Pubsonic), прва је представница Србије не познатом TED Global форуму и носилац лиценце заTEDxBelgradeWomen, планиран за крај 2013. Поред научничког позива, Ивана је такође и награђивана песникиња.

Иванка Миленковић
Покренула нову напредну технологију производње печурки

Иванка Миленковић је дипломирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду, а постдипломске студије завршила на Универзитету Вагенинген у Холандији. Између 2000. и 2004. године била је национални ФАО експерт, а од 2007. менаџерка НВО Агронета, са мисијом развоја и модернизације аграрног сектора у Србији. Са групом сарадница 2000. оснива приватни женски бизнис , чија је главна делатност производња печурки. Спој науке и праксе омогућили су јој и константан рад на развоју иновативних технологија које могу да се примењују у свакодневном животу.

Сања Пековић
Отворила ново технолошко поље за лечење мозга

Сања Пековић је научни сарадник и вођа пројеката у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ при Универзитету у Београду, као и шеф Одсека за неуробиологију. Предаје експерименталне моделе обољења централног нервног система на докторским студијама на Биолошком факултету у Београду, предавач је по позиву на докторским студијама Неуронаука на Медицинском факултету у Београду за предмет Молекуларна биологија нервног система и стални је члан радних група које представљају Србију у COST програмима (Европска сарадња у области научних и технолошких истраживања). Члан је научног одбора Института „Синиша Станковић“ и Удружења за унапређивање клиничких испитивања у Србији – КЛИНИС. Главна поља њеног истраживања су транслациона медицина и лечење повреда мозга.

Бојана Обрадовић
Покренула компанију која производи медикаменте на бази наночестица

Бојана Обрадовић је професорка на Технолошко-металуршком факултету (ТМФ) Универзитета у Београду. Основне и магистарске студије хемијског инжењерства је завршила на ТМФ-у, а докторирала на Универзитету Tуфтс, у сарадњи са МИТ-ом. На ТМФ долази 2000. године, а од 2006. до 2012. је била продекан за докторске студије. У том периоду је спроводила реорганизацију програма докторских студија и успоставила правни оквир за ИП заштиту и трансфер технологије ТМФ-а. Објавила је више од 50 научних радова, учествовала на преко 15 међународних и домаћих научних пројеката, а тренутно координира један ЕУРЕКА пројекат. Суоснивач је и директор компаније KreativTeh LLC.

Мима Фазлагић
Заслужна за увођење лечења матичним ћелијама у Србији

Мима Фазлагић је завршила Медицински факултет у Београду, а тренутно ради као научни сарадник у београдском представништву белгијске банке матичних ћелија Cryo-Save. Већ годинама се бори за то да регенеративна медицина у Србији добије место какво заслужује и да лечење матичним ћелијама заживи и у нашој земљи. Захваљујући досадашњим успесима, од стране магазина The man и The Best Shop, проглашена за „Жену године 2012“, раме уз раме са Славицом Ђукић-Дејановић, Љубицом Гојгић, Милицом Делевић и нашим олимпијским победницама. Већ осам година је члан Ротари клуба Земун, а већ осамнаест година ради и у својој приватној ординацији Медисон плус.

Александра Дрецун
Директорка Центра за промоцију науке

Александра Дрецун је директорка Центра за промоцију науке и члан програмског комитета „Наука у друштву“ FP7 пројекта при генералном директорату Европске комисије за истраживање и иновације. Дипломирала је на Правном факултету Универзитета у Београду, а мастер студије је завршила на Универзитету Харвард. Од 2001. до 2004. године била је координаторка антикорупцијских активности Владе Србије и генерална секретарка у Министарству финансија и економије Републике Србије. Генерална секретарка председника Републике Србије постаје 2004. године. Од 2010. је на тренутној позицији са циљем да подржи и промовише науку и иновације као главне покретачке снаге домаће привреде.

Tags

Остале активности

Politika upravljanja kolačićima

Kolačići su male tekstualne datoteke koje se koriste kako bi korisničko iskustvo na veb-sajtovima bilo efikasnije. Zakonom je predviđeno da možemo čuvati kolačiće na vašem uređaju ako su strogo neophodni za rad ovog sajta. Za sve ostale tipove kolačića nam je potrebna vaša saglasnost. Saznajte više o tome kako obrađujemo lične podatke iz naše Politike privatnosti.