Pred brojnom publikom u Galeriji nauke i tehnike SANU, tribina „Evolucija interneta: Šta nas čeka“ otvorila neka od najvažnijih pitanja epohe
Pre četvrt veka, u martu 1989. godine u CERN-u, rešavajući dosadan i uporan problem, kompjuterski stručnjak Tim Berners-Li, ne sluteći o posledicama svog izuma, napravio je World Wide Web.
Tim povodom, 20. marta 2014. Centar za promociju nauke organizovao je tribinu „Evolucija interneta: Šta nas čeka“. Reč je o maloj tribini koja je održana u okviru izložbe „Nemogući dizajn“ u Galeriji nauke i tehnike SANU.
No, događaj je izazvao izuzetno interesovanje u domaćim medijima i na društvenim mrežema, a u Galeriji se u četvrtak okupio veliki broj zainteresovanih slušalaca.
Na tribini su govorili Zoran Stanojević sa Radio-televizije Srbije, Petar Kočović, direktor Gartnera u Srbiji, i Slobodan Marković iz Registra nacionalnog internet domena Srbije. Tribinu je moderirao Slobodan Bubnjević iz CPN-a.
Govoreći o počecima interneta koji danas poznajemo, Petar Kočović je podsetio na iskustva iz preduzeća Energodata, koje je još 1987. osvajalo ovu tehnologiju, kao i na prvi informacioni kabal kojim su povezivani računari. Ukazujući na više prelomnih trenutaka, Kočović je predstavio postupni razvoj interneta koji počinje još šezdesetih godina, da bi sa otkrićem Timotija Berners-Lija, njegov razvoj krenuo u današnjem smeru.
Slobodan Marković iz Registra nacionalnog internet domena Srbije je sa publikom podelio iskustva iz godina kada je internet, posredstvom akademske mreže, počeo da se razvija u Srbiji. On je podsetio da se zbog izolacije devedesetih, Srbija kasno uključila u svetske tokove, ali da je internet postao popularan sa građanskim protestima. Podsećajući na činjenicu da je u prvim godinama interent bio rezervisan za akademski deo populacije, Marković je objasnio kako je sredinom dvehiljaditih internet postao masovno dostupan.
Zoran Stanojević sa Radio-televizije Srbije je podsetio publiku na prve godine interenta koji je u eri građanskih protesta bio „slobodna zona“, ali se situacija kasnije bitno promenila. Stanojević je ukazao i na razlike između konvencionalnih medija i inetrenta, kao i načine na koji je internet promenio svakodnevicu.
S leva na desno: Slobodan Bubnjević, Petar Kočović, Slobodan Marković i Zoran Stanojević
Velika pažnja na tribini je posvećena budućem razvoju interneta, ali i pitanju privatnosti i bezbednosti na internetu. Ukazano je i na činjenicu da je interent u Srbiji vrlo razvijen, da je broj korisnika prevazišao mnoge zemlje u okruženju, ali i da način na koji se koristi ne mora obavezno da označava napredak.
Petar Kočović je podsetio na nove tehnološke trendove, kao i na inicijativu Interent of things, dok je Marković predstavio niz potencijalnih scenarija razvoja interneta, uključujući i pitanje „nacionalnog interneta“. Sagovornici su posebno istakli da je prostor interneta za jednu državu danas „možda značajniji nego njena teritorija“. I Marković i Kočović su se složili u oceni da se razvoj internet tržišta ne može u potpunosti predvideti, ali da on jednim delom počiva i na „vernicima“ pojedinih brendova.
Sa druge strane, Stanojević je objasnio kako „izveštavanje“ na društvenim mrežama ne može da zameni klasično novinarstvo, podsetio je kako je era privatnosti završena, ali i na pitanje „mehura od sapunice“ koji korisnici interneta prave oko sebe, zatvarajaći se u sopstveni „virtuelni prostor“ tako što biraju prijatelje istomišljenike i sadržaje koje im odgovaraju. „Ako samo čekamo, nećemo dočekati“, istakao je Stanojević, preporučujući korisnicima da u susretu sa novim tehnološkim rešenjima pre svega razmišljaju o svojim stvarnim potrebama koje im ona zadovoljavaju.
