Na CPN tribini „Da li živimo u Matriksu“, 30. aprila u Velikoj sali SKC-a, brojna publika, zanimljivi sagovornici i odlična atmosfera
Uporna kiša nije stala na put Beograđanima koji su poželeli da saznaju više o izazovnoj i fascinantnoj ideji kojom se bavila poslednja u nizu tribina sredom u organizaciji Centra za promociju nauke. U sredu, 30. aprila, u Velikoj dvorani Studentskog kulturnog centra, sa filozofskog, psihološkog, fizičkog i umetničkog stanovišta, odgovaralo se na pitanje „Da li živimo u Matriksu?“.
Pitanje simulirane stvarnosti postaje važno za nauku nakon radova francuskog filozofa Žana Bordijara (1929–2007), a danas predstavlja jedan od najznačajnijih naučnih i filozofskih problema. Mada se šira javnost sa njim susrela u holivudskom filmskom hitu Matriks braće Vačovski, pitanje stvarnosti kao simulakruma ima već nekoliko decenija ogroman uticaj na modernu kulturu i umetnost. Uporedo sa sve većom upotrebom simulacija, ne samo u nauci, raširila se i ideja da je čovečanstvo, zapravo, samo deo jedne takve savršene simulacije.
Popunjena mesta u SKC-u, bez obzira na pretprazničnu atmosferu i loše vreme, jasno su ukazala na to da javnost želi da joj se odgovori na pitanja koja je zanimaju. Ovog puta, ta pitanja su bila u vezi sa fizičkom realnošću čiji smo deo, a odgovore su svesrdno davali stručnjaci i poznavaoci osetljive i provokativne teme o kojoj se pričalo na tribini.
Da li čovečanstvo zaista živi u univerzumu koji je samo simulacija koju generiše superkompjuter? Da li je ovo samo naučna fantastika, ili validna naučna teorija? Da li naučnici već sada mogu proizvesti dovoljno verne i detaljne simulacije, čija se verodostojnost može graničiti sa realnošću? Na ova pitanja, detaljno i strpljivo je odgovarao dr Aleksandar Bogojević sa Instituta za fiziku, pojašnjavajući temu pomoću primera superkompjutera iz CERN-a i laboratorijskih simulacija koje su danas neizostavni deo svakog većeg eksperimenta.
Kako bi nam pomogao da razlikujemo stvarno od nestvarnog i istinu od imaginacije, dr Oliver Tošković iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju uključio je publiku u niz jednostavnih demonstracija. Na ovaj način, skrenuta je pažnja na finu i tananu razliku između onog što je prava realnost, i onoga što mi ponekad smatramo realnošću.
Dr Mašan Bogdanovski, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, proveo nas je kroz istoriju ideje o simuliranoj stvarnosti, te smo se dotakli i Platona, ali i modernih mislioca našeg doba. Sa filozofske tačke gledišta, ukazao je i na epistemiološke zamke u koje se može upasti ukoliko se stvarnost ne analizira na način na koji bi trebalo.
Perspektivu popularne kulture doneo je poznati pisac i novinar, Muharem Bazdulj. On je napravio paralelu između naučnih teorija i kulturnih fenomena, poput kultnog filma Matriks, i razmotrio zbog čega je ova ideja tako snažno uticala na najširu javnost u trenutku kada je popularizovana kroz kinematografiju braće Vačovski.
Publika, evidentno zainteresovana za ovu tematiku, imala je mnogo pitanja, a i međusobno je diskutovala o pojedinim segmentima. Pitanja koja je uputila govornicima uglavnom su bila vezana za proverljivost ove teorije, kao i za mogućnost dobijanja odgovora na to ko bi mogao biti kreator naše simulacije, ukoliko ona postoji. Znatiželja se dotakla i jedne od novijih teorija koja se bavi idejom da je univerzum, zapravo, hologram, a diskusija se nastavila i u hodnicima SKC-a dugo nakon završetka tribine.
