U okviru akcije „CPN kroz Srbiju“, Centar za promociju nauke je tokom aprila dva puta gostovao u Kragujevcu[:]
23. april: Kako su oni osvojili projekat?
U Svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Kragujevcu, održan je još jedan Horizont četvrtkom posvećen uspešnim projektima i praksama. U saradnji sa Kancelarijom za međunarodne projekte Univerziteta u Kragujevcu, deo programa bio je posvećen smernicama za učešće u programu Horizont 2020, kao i platformi Cordis za potragu partnera na projektima.
Događaju je prisustvovao veliki broj istraživača Univerziteta u Kragujevcu, veoma zainteresovanih za saradnju na međunarodnom nivou, koju ovaj program finansiranja Evropske komisije omogućuje.
Prisutne posetioce pozdravila je prorektorka za međunarodnu saradnju Univerziteta u Kragujevcu prof. dr Vesna Mandić. Nakon pozdravne reči, o svom uspehu u okviru Marija Kiri programa, govorila je v.d. direktor CPN-a dr Zorana Kurbalija Novičić. Nakon toga, pposetioce je pozdravio i Dobrivoje Lale Erić iz Centra za promociju nauke, koji je govorio o učešću CPN-a u okvoru prjekta Noć istraživača.
U drugom delu programa, saradnica Kancelarije za međunarodne projekte Univerziteta u Kragujevcu Tatjana Stanković predstavila je praktične informacije usmerene na tehničke i administrativne zahteve za učešće u projektnoj aplikaciji u okviru programa Horizont 2020. Dragana Marković, takođe saradnica ove kancelarije, govorila je o uputstvima za korišćenje portala Cordis za pretragu partnerskih institucija.
27. april: Da li živimo u Matriksu?
U ponedeljak, 27. aprila, Centar za promociju nauke je u svečanoj sali Prve kragujevačke gimnazije organizovao prvo predavanje u okviru ciklusa “Filozofija kroz Srbiju”. Veoma zanimljivo predavanje na više nego izazovnu temu “Da li živimo u Matriksu?”, održao je prof. dr Mašan Bogdanovski sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Profesor Bogdanovski je vrlo vešto, na jedan popularan i prijemčiv način uspeo da upozna prisutne posetioce sa klasičnim problemima saznanja, na koje je ukazano još kod Platona, antičkih skeptika, Dekarta i Barklija.
Najveći deo predavanja bio je posvećen relevantnosti ovih klasičnih teorija na savremeni život i nauku, kao i njihovom uticaju na popularnu kulturu i doživljaj svakodnevice.
