Izuzetno velika poseta i zanimljiva atmosfera na CPN tribini o slobodnoj volji 18. juna u SKC-u
Poslednja u nizu prolećnih tribina Centra za promociju nauke održana je u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra u četvrtak, 18. juna sa početkom u 19 časova. Tema je bila ”Ima li slobodne volje?” Mada organizovana usred juna, ova tribina zabeležila je izuzetnu posetu – u SKC je došlo čak 250 ljudi tražeći odgovore na pitanja o donošenju odluka i u kojoj meri čovek sam pravi izbore.
U publici je vladalo veliko interesovanje, ali i velika očekivanja koja su opravdana nakon što je ovako važna tema obrađena na nesvakidašnji način koji je u isto vreme bio i ozbiljan i duhovit. Učesnici su slobodnoj volji pristupili iz različitih uglova uzimajući u obzir veliki broj uslova koji utiču na čovekovo ponašanje. Ova tema je posle svakog pokušaja da se odgovori na pitanje pokretala niz novih pitanja što je učinilo razgovor dinamičnim i zanimljivim.
O slobodnoj volji su govorili neuronaučnica Marjana Brkić sa Instituta za biološka istraživanja ”Siniša Stanković”, filozof Igor Živanović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, fizičar dr Edib Dobradžić sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i psiholog dr Oliver Tošković sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Moderator tribine bio je Slobodan Bubnjević, urednik komunikacija u CPN-u.
Tribina je počela prikazivanjem inserta iz fima ”Paklena pomorandža” nakon čega je usledio razgovor o slobodnoj volji. Marjana Brkić je objasnila na koji način neuronauke mogu da doprinesu traženju odgovora na pitanja o slobodnoj volji opisujući različite eksperimente od kojih su neki pokazali da je frontalni režanj mozga uvek aktivan pri donošenju odluka.
Neuronaučnica je govorila o razvoju ove nauke koja u sadašnjosti prevazilazi okvire biologije, pa se njom bave i fizičari, filozofi, farmaceuti, matematičari i drugi naučnici. ”Ipak, veliki problem za neuronauku jeste pitanje kako pristupiti slobodi volje. U eksperimentima ne možemo da registrujemo nameru, već samo električnu aktivnost u mozgu, a svi eksperimenti vezani za donošenje odluka se još uvek tiču samo motornih aktivnosti i još uvek ne možemo da pričamo o moralnim odlukama”, naglasila je Marjana Brkić.
Filozof Igor Živanović je istakao da se u osnovi problema slobodne volje nalazi način na koji posmatramo odnos između prirodne uzročnosti i slobode. Živanović je objasnio da u filozofiji postoje tri pristupa ovom problemu: libertijanski po kome nismo deteriminisani i imamo slobodnu volju, deterministički po kome se sve svodi na fizičke procese i kompatibilistički koji se trudi da pomiri prirodni determinizam sa našim uverenjem da smo slobodni.
Fizičar dr Edib Dobradžić je objasnio da se ni kvantna fizika nije odrekla determinizma koji je u osnovi ove nauke. ”Osnovni princip fizike glasi: ako mi zadate početne uslove i sve interakcije, moći ću tačno da predvidim šta će se dogoditi”, rekao je Dobradžić objašnjavajući da nikada ne znamo sve uslove i zato se pozivamo na kvantnu mehaniku koja je slična statistici. Dobradžić je dodao da čovek ima slobodnu volju zato što ne možemo da objasnimo svaki atom u njegovom organizmu, naglašavajući da je to samo kvazisloboda.
Važna oblast psihologije jeste donošenje odluka pa ova nauka pokušava da pronađe odgovor na pitanje šta je njihov uzrok. Psiholog dr Oliver Tošković naglašava da je najvažnije pitanje: Ko smo mi? ”Opasno je veliko pravljenje razlike između duše i tela. Često svoje telo posmatramo samo kao kuću u kojoj živimo, ali kada doživim svoj mozak kao sebe, na drugačiji način razmišljam o tome šta je slobodna volja”, rekao je Tošković naglašavajući da je čovekova odluka posledica svega onoga što ga čini, i svesti i tela.
Razgovor o slobodnoj volji pojedinca je pokrenuo pitanja i o društvenim problemima. Učesnici tribine su razgovarali o tome kako propaganda utiče na donošenje odluka, a kako to čine medikamenti kao i opasnostima koje donose pokušaji da ljude učinimo boljima.
Marjana Brkić je govorila da medikamenti mogu da utiču na donošenje odluka, ali da to čine i prirodni procesi u našem telu. ”Poznat je sindrom vanzemaljske ruke kada osoba tvrdi da nema nikakvog uticaja na pokrete svoje ruke”, rekla je Marjana Brkić.
Dr Oliver Tošković se osvrnuo na insert iz filma ”Paklena pomorandža” u kome glavnom junaku pokušavaju da promene nasilno ponašanje izazivajući kod njega mučninu prilikom prikazivanja nasilnih scena u kojima je ranije uživao. ”Da bismo napravili čoveka kakvog želimo moramo da znamo šta utiče na njegovo ponašanje. Međutim, opasno je to što mislimo da znamo šta je dobar čovek i svi koji su mislili da to znaju su doveli do zla”, rekao je dr Oliver Tošković. Prema njegovim rečima, niko ne može efikasno da kontroliše čoveka jer ga štiti to što preveliki broj faktora utiče na svaku njegovu odluku i ne postoji um koji bi obuhvatio sve te faktore.
Filozof Igor Živanović je naglasio da ne treba sputavati ljudsku agresivnost već nasilništvo. ”Društvo bez agresivnosti bi bilo pasivno. Treba pustiti ljude da budu agresivni, ali sankcionisati nasilništvo”, rekao je Živanović.
Psiholog dr Oliver Tošković je objasnio kako reklame deluju na donošenje odluke i onda kada čovek misli da na njega ne mogu da utiču ističući da je naša volja ograničena brojnim faktorima. ”Ipak, teško je poverovati da ni o čemu ne odlučujemo. Slobodna volja se sastoji u poznavanju uslova koji utiču na našu odluku a ne u poricanju njihovog postojanja”, zaključio je Tošković.
