У четвртак, 27. марта, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је трећи овогодишњи панел у склопу серијала „АИ под звездама“, под називом „АИ и будућност рада: Алгоритам који ме (ни)је волео“. Овај панел, као и остале у серији „АИ под звездама“, организовали су Центар за истраживање јавних политика у сарадњи са Српским друштвом вештачке интелигенције и Центром за промоцију науке.
Говорници су били др Дарко Божичић са Правног факултета Универзитета у Новом Саду, Ана Лојаница из компаније Zevs LLC, и Бранка Анђелковић из Центра за истраживање јавних политика, а разговор је модерирала Тања Јакоби из Центра за истраживање јавних политика. У пријатном амбијенту Научног клуба ЦПН-а, разговарало се о главним ризицима аутоматизације и дигитализације, алгоритамском одлучивању у пракси, законској регулативи и многим другим темама.
Др Дарко Божичић објаснио је да алгоритамски менаџмент, који се најчешће повезује са платформском и гиг економијом, подразумева систем аутоматизованог доношења одлука заснован на вештачкој интелигенцији и машинском учењу, који одређује задатке, надгледа рад и оцењује ефикасност радника. Иако повећава ефикасност и профитабилност, овај начин рада ставља раднике у неповољан положај због нетранспарентности критеријума одлучивања, што ограничава могућност оспоравања одлука и нарушава право на правни лек.
Широк обим надзора, како истиче др Божичић, може угрозити приватност и здравље радника. Законска регулатива у овој области је тек у развоју, а највише напредује у Европској унији, где постоје прописи попут ГДПР-а и Директиве о побољшању услова рада на дигиталним платформама.
Бранка Анђелковић из Центра за истраживање јавних политика истиче да алгоритамски менаџмент може изазвати осећај несигурности и изолованости код радника, посебно у индустрији доставе хране, где динамичко одређивање цена у реалном времену оптимизује трошкове и зараде у складу с тржишним условима. Овај систем, који прилагођава накнаде у зависности од понуде, потражње, локације и других фактора, може довести до стреса, умора и смањења квалитета рада, јер радници стално „такмиче“ с алгоритмом и извршавају прецизно дефинисане задатке без простора за иницијативу. Изолованост радника додатно отежава изградњу солидарности, синдикално организовање и заштиту њихових права.
Ана Лојаница из компаније Zevs LLC истакла је да алгоритамско одлучивање може смањити субјективност и утицај емоција, али је неопходно осигурати транспарентност критеријума и заштиту приватности радника. Критеријуми евалуације морају бити јасно дефинисани, а праћење података ограничено на оне који су директно повезани са радом, како би се избегло нарушавање приватности.
Говорећи из личног искуства, Лојаница је навела да јој је као запосленој алгоритамски надзор изазивао нелагоду и недоумице, а ефикаснији рад често је значио мање наплаћених сати. Као менаџерка, избегава алгоритамско праћење појединачног рада, фокусирајући се на тимску оптимизацију и задржавање поверења и аутономије запослених, док коначне одлуке доноси људска процена.
Фото: Марко Рисовић
