U četvrtak, 27. marta, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke održan je treći ovogodišnji panel u sklopu serijala „AI pod zvezdama“, pod nazivom „AI i budućnost rada: Algoritam koji me (ni)je voleo“. Ovaj panel, kao i ostale u seriji „AI pod zvezdama“, organizovali su Centar za istraživanje javnih politika u saradnji sa Srpskim društvom veštačke inteligencije i Centrom za promociju nauke.
Govornici su bili dr Darko Božičić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, Ana Lojanica iz kompanije Zevs LLC, i Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika, a razgovor je moderirala Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika. U prijatnom ambijentu Naučnog kluba CPN-a, razgovaralo se o glavnim rizicima automatizacije i digitalizacije, algoritamskom odlučivanju u praksi, zakonskoj regulativi i mnogim drugim temama.
Dr Darko Božičić objasnio je da algoritamski menadžment, koji se najčešće povezuje sa platformskom i gig ekonomijom, podrazumeva sistem automatizovanog donošenja odluka zasnovan na veštačkoj inteligenciji i mašinskom učenju, koji određuje zadatke, nadgleda rad i ocenjuje efikasnost radnika. Iako povećava efikasnost i profitabilnost, ovaj način rada stavlja radnike u nepovoljan položaj zbog netransparentnosti kriterijuma odlučivanja, što ograničava mogućnost osporavanja odluka i narušava pravo na pravni lek.
Širok obim nadzora, kako ističe dr Božičić, može ugroziti privatnost i zdravlje radnika. Zakonska regulativa u ovoj oblasti je tek u razvoju, a najviše napreduje u Evropskoj uniji, gde postoje propisi poput GDPR-a i Direktive o poboljšanju uslova rada na digitalnim platformama.
Branka Anđelković iz Centra za istraživanje javnih politika ističe da algoritamski menadžment može izazvati osećaj nesigurnosti i izolovanosti kod radnika, posebno u industriji dostave hrane, gde dinamičko određivanje cena u realnom vremenu optimizuje troškove i zarade u skladu s tržišnim uslovima. Ovaj sistem, koji prilagođava naknade u zavisnosti od ponude, potražnje, lokacije i drugih faktora, može dovesti do stresa, umora i smanjenja kvaliteta rada, jer radnici stalno „takmiče“ s algoritmom i izvršavaju precizno definisane zadatke bez prostora za inicijativu. Izolovanost radnika dodatno otežava izgradnju solidarnosti, sindikalno organizovanje i zaštitu njihovih prava.
Ana Lojanica iz kompanije Zevs LLC istakla je da algoritamsko odlučivanje može smanjiti subjektivnost i uticaj emocija, ali je neophodno osigurati transparentnost kriterijuma i zaštitu privatnosti radnika. Kriterijumi evaluacije moraju biti jasno definisani, a praćenje podataka ograničeno na one koji su direktno povezani sa radom, kako bi se izbeglo narušavanje privatnosti.
Govoreći iz ličnog iskustva, Lojanica je navela da joj je kao zaposlenoj algoritamski nadzor izazivao nelagodu i nedoumice, a efikasniji rad često je značio manje naplaćenih sati. Kao menadžerka, izbegava algoritamsko praćenje pojedinačnog rada, fokusirajući se na timsku optimizaciju i zadržavanje poverenja i autonomije zaposlenih, dok konačne odluke donosi ljudska procena.
Foto: Marko Risović
