Активности – ЦПН

Други овогодишњи АИ панел: Инклузивност помоћу вештачке интелигецније

Djordje Petrovic — Thu, 06 Mar 2025 14:35:03 +0000

Учесници панела у нашем Научном клубу дискутовали су о улози вештачке интелигенције у интеграцији особа са инвалидитетом у шире друштво, са посебним фокусом на образовне и технолошке аспекте и изазове у регулацији. У четвртак, 27. фебруара, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је други овогодишњи панел у склопу серијала „АИ под звездама“, под називом „Инклузивна АИ“. Учесници панела били су Мирјана Исаков, координаторка за образовање одраслих ШОСО „Милан Петровић”, Александар Линц Ђорђевић, директор организације Data Science Conference и члан Савета за вештачку интелигенцију Владе Републике Србије, Ђорђе Димитријевић, суоснивач стартапа SignAvatar, и Урош Мишљеновић из организације Партнери Србија. Они су говорили о најразличитијим аспектима интеграције особа са инвалидитетом уз помоћ вештачке интелигенције, попут значаја заштите података и приватности, изазовима приликом коришћења алата вештачке интелигенције у специјалном образовању, иновативним решењима која би могла да осигурају бржу и лакшу интеграцију, али и недостатку адекватне законске регулативе. Панел – који, као и остале у серији „АИ под звездама“ организују Центар за истраживање јавних политика у сарадњи са Српским друштвом вештачке интелигенције и Центром за промоцију науке – модерирала је Тамара Завишић, чланица Радне групе за етику и право у Српском удружењу за вештачку интелигенцију. https://www.youtube.com/watch?v=_6u4RTuq9bo&t=961s „У Школи за основно и средње образовање „Милан Петровић“, у којој се едукују деца и одрасли са свим врстама сметњи у развоју, у годинама је у употреби AnReader, такозвана text то speech технологија намењена свима који нису у могућности да самостално читају“, рекла је Мирјана Исаков, координаторка за образовање одраслих у овој установи. Према њеним речима, најчешћи изазови на које наставници наилазе приликом употребе алата вештачке интелигенције у специјалном образовању су „прилагођавање наставних садржаја специфичним потребама сваког ученика, као и недовољне дигиталне вештине наставника и родитеља“. Исаков сматра да се ови проблеми могу превазићи стручним усавршавањем и сарадњом са стручњацима из области вештачке интелигенције. Суоснивач стартапа SignAvatar Ђорђе Димитријевић је заједно са четворицом колега развио TransportSign, софтвер намењен глувим људима, који преводи говор у знаковни језик. „То је иновативни софтвер који претвара звучна обавештења у знаковни језик и преводи их на различите стране језике, и већ је успешно имплементиран на станици Прокоп и аутобуској станици у Охриду. Нажалост, упркос доказаној функционалности и друштвеној користи, у Србији не наилазимо на довољно разумевање и подршке.“ Неупитно је да вештачка интелигенција игра велику улогу у даљој интеграцији особа са сметњама у развоју у друштво. Међутим, свуда у свету, па тако и код нас, постоји бојазан када је реч о заштити података и заштити приватности. Урош Мишљеновић из организације Партнери Србија каже да се потенцијалној манипулација подацима стаје на пут „доследном применом прописа о обради података о личности“. Александар Линц Ђорђевић, директор организације Data Science Conference и члан Савета за вештачку интелигенцију Владе Републике Србије, говорио је о значају укључивања различитих друштвених група у даљу регулацију употребе вештачке интелигенције у Србији.

Фото: Немања Јовановић

Пројекат FASIH представљен нa конференцији Green Art Incubator-а

Djordje Petrovic — Fri, 28 Feb 2025 10:41:29 +0000

Онлајн конференција Cultural Heritage & Climate Crisis – From Conservation to Action окупила је представнике разноврсних истраживачких, културних, образовних, јавних и невладиних организација. У оквиру пројекта Green Heritage Initiative, платформа Green Art Incubator је, 27. фебруара 2025, организовала онлајн конференцију под називом Cultural Heritage & Climate Crisis – From Conservation to Action, посвећену примерима добрих пракси и пројеката који се баве статусом културног наслеђа у условима климатске кризе. Пројекат Green Heritage Initiative је подржан од стране European Heritage Hub-a, Фондације ALIPH, организације Европа ностра и ЕУ Програма Креативна Европа. Догађај је окупио бројне експерте, професионалце, студенте, организације и установе, као и раднике у култури и науци заинтересоване за питања еколошке одрживости. Представљен је читав низ пројеката и иницијатива, који нуде анализе, смернице и конкретна решења у контексту одрживости и адаптације на климатске промене, у различитим културним и политичким оквирима широм Европе. Добривоје Лале Ерић, руководилац пројекта FASIH – Future Art Science Industrial Heritage, кофинансираног кроз Програм Креативна Европа, представио је овај пројекат који развија научну и креативну анализу статуса, вредности и могућих начина третирања индустријског наслеђа у три земље Југоисточне Европе – у Словенији, Хрватској и Србији.

ЦПН на Академији новинарства Београдске отворене школе

Djordje Petrovic — Thu, 27 Feb 2025 10:52:47 +0000

Научни новинар Центра за промоцију науке одржао је, 25. фебруара, полазницима БОШ-ове Академије новинарства онлајн предавање о научном новинарству. Академија новинарства је едукативни програм Београдске отворене школе који се реализује у оквиру пројекта Млади и медији за демократски развој, са циљем стручног усавршавања и продубљивања знања младих новинара. Осим тога, циљ је и да се кроз додатно образовање новинара побољша рад медија из којих долазе, унапреди одрживост медија и подстакне умрежавање. У овој, четвртој генерацији Академије новинарства, одабрано је 14 младих новинара и новинарки који раде у медијима широм Србије. Академија се састоји од три групе активности: програма предавања, програма менторства и израде завршног рада. У оквиру програма предавања, Ђорђе Петровић, научни новинар Центра за промоцију науке, одржао је 25. фебруара онлајн сесију о различитим аспектима научног новинарства. Он је полазницима Академије говорио о представљању научних открића у медијима и техникама поједностављивања сложених научних концепата. Ово предавање такође је обухватило теме као што су провера кредибилитета саговорника и извора информација, научни консензус и лажни баланс. Едукативни програм Академија новинарства подржан је од стране Шведске агенције за развој и сарадњу (SIDA) и Амбасаде Шведске у Србији.

Одржан састанак Научних клубова Центра за промоцију науке

Djordje Petrovic — Tue, 11 Feb 2025 10:43:00 +0000

У петак, 7. фебруара, у просторијама Научног клуба Београд организован је састанак са представницима тринаест Научних клубова Центра за промоцију науке. Главна тема састанка било је представљање овогодишњег програма рада Центра за промоцију науке, као и договор око будућих заједничких активности. Мрежа научних клубова је од прошле године појачана клубом из Свилајнца па је састанак послужио и као одлична прилика за њихово упознавање са другим клубовима. Центар ће и ове године расписати Јавни позив за финансирање пројеката промоције и популаризације науке у две категорије, од којих је прва намењена програмима који се реализују у Научним клубовима. На овај начин наставиће се дугогодишња пракса да Научни клубови повезују грађанство са појединцима и институцијама и тако доприносе даљем развоју науке. Најављена је и децентрализација манифестације Мај месец математике (М3). Центар ће креирати заједнички програм који ће клубови реализовати у својим градовима, док ће на самим клубовима бити да кроз различите активности што више укључе локалну заједницу. Научни клубови ће и ове године бити укључени и у обележавање Светске недеље свемира, која ће се одвијати од 4. до 10. октобра, истовремено у више од осамдесет земаља. Данијела Вучићевић, в.д. директора Центра, присутнима је представила и аrt+science програм, који у 2025. слави деценију постојања, а централни догађај планиран је за октобар. Од ове године поново се покрећу трибине Elementi Live, а клубови ће организовати пренос у својим просторијама. Најављена је и конференција „СТЕАМ: следећи корак“, која ће бити намењена наставницма у средњим школама као вид повезивања тренутног развоја истраживачких центара у Србији са СТЕАМ образовањем. Први у низу састанака послужио је за анализу досадашњег рада, за предлоге унапређења, као и постављање овогодишњег програма, чиме је настављена вишегодишња успешна сарадња.

АИ панел „Од кода до лека“: Значај вештачке интелигенције у развоју лекова

Djordje Petrovic — Mon, 27 Jan 2025 13:05:02 +0000

У четвртак, 23. јануара, у Научном клубу Центра за промоцију науке одржан је први овогодишњи панел у склопу серијала „АИ под звездама“ под називом „Од кода до лека 3: Алгоритми у епрувети“. Заинтересовани грађани имали су прилике да заједно са учесницима панела – Иваном Микић, извршном директорком компаније Diffine, Николом Тешићем, биоинформатичарем из компаније Velsera, и др Браниславом Гемовић, програмском менаџерерком у Центру за четврту индустријску револуцију – разговарају о улози коју игра вештачка интелигенција у биотехнолошким иновацијама које трансформишу процесе откривања и тестирања нових лекова. Говорили се и о коришћењу здравствених података пацијената у сврхе истраживања, као и о законима који регулишу ово поље у Србији. Дебату је модерирала Тања Јакоби, извршна директорка Центра за истраживање јавних политика у Београду. Панелисти су истакли да вештачка интелигенција има широк спектар примена у развоју и тестирању лекова, као и да пружа напредне алате за анализу сложених биолошких података и убрзавање истраживачких процеса. Све ово води ка бољим исходима лечења и побољшању здравља пацијената. Тешић је објаснио да вештачка интелигенција омогућава виртуелно испитивање огромног броја молекула, предвиђајући њихова фармаколошка својства и интеракције са циљним протеинима. Вештачка интелигенција има велику примену и у клиничким студијама, када се користи да потпомогне селекцију адекватних пацијената. Он је, такође, истакао да је, у даљем развоју лека, коришћењем њених алгоритама могуће ефикасно интерпретирати велике скупове генетичких информација, што помаже у идентификацији нових терапијских мета и разумевању болести на молекуларном нивоу. Када је реч о коришћењу здравствених података за потребе научних истраживања у Србији, оно је у ранијем периоду било засновано на појединачним сарадњама између научних и здравствених институција, односно није било системског правног оквира који би регулисао поновну употребу података, објашњава др Бранислава Гемовић, програмска менаџерка у Центру за четврту индустријску револуцију. У октобру 2023. године усвојен је Закон о здравственој документацији и евиденцијама у области здравства, који је отворио пут ка систематичној и ефикаснијој употреби здравствених података у сврхе истраживања. Анализом доступних података путем алата вештачке интелигенције бави се компанија Diffine, чија је извршна директорка Ивана Микић. Diffine превасходно помаже биотехнолошким и фармацеутским компанијама да унапреде разумевање својих највреднијих података применом најновијих достигнућа из домена дубоког учења и вештачке интелигенције. Фото: Марко Рисовић

Радни састанак пројекта Carbon Act у Варшави

Djordje Petrovic — Thu, 23 Jan 2025 09:29:48 +0000

Радни састанак пројекта Carbon Act одржан је 16-17. јануарa у Варшави у организацији партнера са Института за геофизику Пољске академије наука (IGPAF). Главна тема састанка била је презентација резултата досадашњег рада и планирање активности у оквиру такмичења STEM Discovery Campaign. Пројекат Carbon Act започет је 2023. године и сада улази у своју финалну годину. У оквиру пројекта до сада је обављена анализа СТЕМ курикулума у свим партнерским земљама пројекта (Шведској, Пољској, Белгији и Србији), као и упитник за наставнике који је испитао на који начин наставници адресирају климатске промене у својој редовној пракси. На основу ових сазнања, окупљене су радне групе наставника који су креирали и тестирали сценарије учења на тему климатских промена у својим учионицама, а најбољи сценарији одабрани су да буду део Каталога интегрисаних сценарија који је преведен на све језике партнерских земаља, а српски превод се може пронаћи овде. У оквиру пројекта је снимљен и низ видео-интервјуа са експертима на тему климатских промена који се може промаћи на YouTube каналу Центра за промоцију науке. Ови видеи су делом интегрисани и у курс „Иновативно образовање за климатска решења“ у реализацији EUN-a, у којем је учествовало више од 1400 едукатора широм Европе. Трећи радни састанак конзорцијума пројекта имао је за циљ да представи резултате досадашњег рада, као и да представи план даљих активности. У оквиру STEM Discovery Campaign такмичења едукатори широм Европе имаће прилику да пријаве своје сценарије учења или приче о примени сценарија на тему климатских промена. Наставници који буду послали најбоље пријаве биће награђени путем у Брисел где ће на европској наставничкој конференцији представити своја решења и разменити искуства са колегама из других земаља. На основу ужег избора најбољих пријава биће састављен и извештај о најбољим праксама, који ће такође бити преведен на све језике пројектних партнера. Правила такмичења биће објављена на сајту Центра за промоцију науке. Фото: Piotr Terlecki

Трећи радни састанак пројекта LEVERS

Djordje Petrovic — Mon, 20 Jan 2025 10:54:24 +0000

Са почетком 2025. године, пројекат LEVERS ушао је у своју трећу и финалну фазу рада. Након успешних састанака конзорцијума у Даблину (март 2023) и Београду (март 2024), представници једанаест партнерских институција окупили су се у Љубљани, од 14. до 16. јануара. Кроз серију дискусија, предавања и радионица, тим стручњака из девет земаља дефинисао је предстојеће кораке пројекта и кључне активности за финалну фазу. Пројект LEVERS се фокусира на целоживотно образовање и учење у контексту климатске правде, истражујући како локални екосистеми могу послужити као алат за едукацију и климатско ангажовање заједнице. До сада су реализоване различите активности, укључујући радионице, образовне видео формате, јавне позиве, кампање, као и креацију оригиналних образовних ресурса. Финансиран и подржан кроз програм Хоризонт Европа, пројекат ствара простор за међународно и локално колективно деловање на кључним темама као што су одржива исхрана, заштита вода, биодиверзитет, а у случају Београда, и важност очувања здравља урбаних опрашивача. Пројект спаја експерте широм Европе, нудећи богатство знања и ресурса свим заинтересованим странама из различитих сектора образовања — формалног, неформалног и информалног. Пројект предводи Тринити колеџ из Даблина у сарадњи са 11 партнерских организација које ће, на локалном нивоу, успоставити групе за учење и истраживање са фокусом на климатске промене.

Елементи 39

Djordje Petrovic — Mon, 20 Jan 2025 09:37:49 +0000

У продаји је нови, зимски број часописа Елементи!

Темат Елемената 39 посвећен је дугој историји будућности. Иако звучи контраинтуитивно, јер будућност је нешто што нас тек чека, разматрање оног што ће нам она донети – од различитих технолошких направа, робота, вечног живота до утопија и идеалних друштава – има дугу и веома занимљиву историју.

https://www.youtube.com/watch?v=Puci4V4Q-Jo Неки од изума који су симболизовали будућност пре педесетак година представљају симбол будућности и дан-данас. Где су наши летећи аутомобили? Зашто се сваки дан не сусрећемо са роботима и киборзима? „Зашто будућност касни?“, сазнајте у тексту Миљана Васића који отвара овај темат. „Свети грал“ свеколике медицине и данас је успоравање или заустављање процеса старења, и чине се заиста велики напори да се тај процес боље и потпуније разуме. Колико дуго траје „сан о вечној младости“ и колико смо данас далеко од ове медицине будућности, откријте у новом тексту др Срђе Јанковића. Футуризам је уметнички правац који је настао у Италији крајем прве деценије 20. века, у периоду у којем се свет убрзано мењао подстакнут различитим научним и технолошким достигнућима. Др Јована Николић доноси нам причу о овом, како се обично сматра, првом авангардном покрету и иновативним темама које је унео у уметност. Интеграција стрипова, серија и видео-игара омогућава дубљи увид у глобалну перцепцију техно будућности. Шта нам о будућности каже популарна култура, које су разлике између европских и јапанских наратива, шта нам доносе латиноамерички, а шта индијски аутори, откријте у новом тексту Павла Зелића.

Илустрација Јовише Николића за текст др Вање Суботић О дигиталним близанцима и дигиталној бесмртности

Ново Орбитирање бави се односом вештачке интелигенције и астрономије. Како да научимо машину да разликује артефакте посматрања од стварних галаксија које желимо да анализирамо, сазнајте у сталној колумни др Дарка Доневског. Етичари вештачке интелигенције упозоравају да развијање дигиталних близанаца може да угрози индивидуалну вредност наших живота чинећи нас мање ретким, или, другим речима, више замењивим. Шта су то дигитални близанци и какве изазове са собом носе, прочитајте у тексту др Вање Суботић. Данашња наука понешто дугује и случајним открићима до којих су током векова долазили необични алхемичари у својим неуредним лабораторијама. Петар Нуркић доноси нам причу о овим ексцентричним чудацима који су, уз помоћ „штапа и канапа“, долазили до решења без којих би историја науке изгледала сасвим другачије. Поједини биолози тврде како и осе, рибе и неке друге биолошке врсте, које на еволуционом дрвету живота заузимају гране знатно удаљене од оне коју смо запосели ми људи, такође могу да кажњавају. На који начин друге врсте то чине, сазнајте у новом тексту др Игора Живановића Како кажњавају смокве: еволуција казне у биљном и животињском свету. Довољна сама себи, кроз слушалице, звучник и живи инструмент, постала је ултимативни извор задовољства читавог човечанства, не престајући да фасцинира својом инвентивношћу. Наравно, реч је о музици. А одговор на то како она изгледа кроз призму еволуције, пронађите у новом чланку Марка Весића.

Илустрација Ксеније Пантелић за текст Марка Весића Музика кроз призму еволуције

Скрајнута „високим“ уметностима и „правим“ наукама, и наизглед у предсобљу објективне академске и истраживачке „озбиљности“, историја моде тихо жубори научним ходницима човечанства. О модним (научним) открићима без граница читајте у причи коју нам доноси Стефан Жарић. Богдан Ђорђевић пише о урбаним оазама Београда – и њиховој трансформацији од невидљивих места до нових тачака сусрета. „Овакви пројекти представљају мали, али неопходан корак ка повећању опште свести о важности еколошке и друштвене одрживости урбаних промена.“ Ђорђе Петровић са Светског научног форума у Будимпешти доноси нам два интервјуа. Први са др Хавијером Гарсијом Мартинезом, професором неорганске хемије на Универзитету у Аликантеу, у Шпанији и оснивачем компаније Rive Technology, помоћу које је комерцијализовао своје велико научно откриће – нову врсту катализатора који смањују емисију угљен-диоксида. Саговорница у другом интервјуу је др Лиса Херцог, професорка и деканка Филозофског факултета Универзитета у Гронингену. Њена истраживања обухватају теме у којима се укрштају политичка филозофија и економија.

Фотографија проф. др Лисе Херцог, извор: Мађарска академија наука (МТА)

Петровић такође доноси причу о уметничком пројекту „Башта звука“, који је током трајања art+science фестивала био део поставке изложбе Преплитања, у Ботаничкој башти „Јевремовац“. Кроз разговор са ауторима овог пројекта, редитељком Маријом Стојнић и дизајнером звука Јаковом Мунижабом, можете да зароните у аудио-визуелни портрет Ботаничке баште и њених становника. Довољно лагани да би лебдели на великом плавом небу, а довољно чврсти да би формирали одређени облик, облаци су одувек привлачили пажњу истраживача и уметника. На које све начине су облици облака инспирисали на стварање и једне и друге, откријте у новом тексту Ане Самарџић. Стрипови о појединцима који мењају свет постали су део мејнстрима, поготову у Европи. Те приповести су каткад измишљене, али најквалитетнији утисак остављају ипак оне које су засноване на стварним личностима и догађајима – што је уједно и тема нове стрип колумне Николе Драгомировића. Часопис Елементи препознатљив је и по илустрацијама водећих илустратора из земље и региона, а текстове у новом броју илустровали су Жељко Лончар, Никола Кораћ, Јовиша Николић, Моника Ланг, Срђа Драговић, Лазар Тасић, Урош Павловић, Владан Николић, Ђорђе Балмазовић / шкарт, Ксенија Пантелић и Вук Палибрк, који је осмислио изглед насловне стране. Часопис може да се купи на свим боље снабдевеним киосцима, путем портала prodavnica.cpn.rs, као и у самом Центру за промоцију науке (Краља Петра 46, Београд).

Зимски научни камп за средњошколце 3D Winter Innovators Bootcamp

Djordje Petrovic — Tue, 14 Jan 2025 10:32:14 +0000

Центар за промоцију науке, уз подршку Фондације „Миња Петровић“, организовао је онлајн Зимски научни камп 3D Winter Innovators Bootcamp, намењен средњошколцима. Зимски камп, који је трајао од 9. до 12. јануара, окупио је скоро осамдесет средњошколаца из различитих крајева Србије. Учесници су током овог четвородневног догађаја имали прилику да се упознају са применом 3D технологија и развију кључне техничке и креативне вештине. Програм кампа био је пажљиво осмишљен да обухвати теоријска знања и практичну примену. Радионице су омогућиле полазницима да савладају основе 3D моделовања, од креирања дигиталних облика до припреме за штампу. Уз то, учесници су научили како функционишу 3D штампачи и како да оптимално припреме фајлове за успешну израду предмета. Посебан допринос кампу дала су два инспиративна предавања. Др Христина Обрадовић, научна сарадница Института за медицинска истраживања, одржала је предавање о револуционарним начинима примене 3D технологије у биомедицини. Њено излагање осветлило је потенцијал који ова технологија има у развоју персонализованих медицинских решења, попут израде имплантата и протеза. С друге стране, Катарина Недељковић приближила је учесницима основе брендирања и израде логотипова, наглашавајући важност визуелног идентитета у савременом пословном окружењу. Круна кампа био је хакатон организован последњег дана, који је на најбољи начин интегрисао стечена знања. Током овог такмичења, ученици су радили на задатку дизајнирања и израде функционалног држача за мобилни телефон. Уз менторску подршку, учесници су имали прилику да покажу креативност, сналажљивост и техничке способности. Њихова иновативна решења представљена су жирију који је одабрао и наградио најуспешније. Овај зимски камп показао је како креативно окружење, модерне технологије и стручна подршка могу инспирисати младе да истраже своје потенцијале и усмере их ка иновативним областима.

ЦПН спровео Путујућу климатску акцију – Roadshow на првих пет локација у Југоисточној Европи

Djordje Petrovic — Mon, 30 Dec 2024 09:29:13 +0000

Центар за промоцију науке представља видео о Путујућој климатској акцији – Roadshow, која у склопу пројекта Climateurope2 кроз уметност и науку промовише климатске сервисе. У току 2024. године, путујућа климатска акција одржана је на првих пет локација у региону: Ријека (Хрватска), Тирана (Албанија), Котор (Црна гора), Сарајево (Босна и Херцеговина) и Скопље (Северна Македонија). https://www.youtube.com/watch?v=pA57Gb3ine8 Путујућа климатска акција – Roadshow одвија се на укупно 10 локација у Југоисточној Европи, а првих пет је спроведено у току 2024. године (Ријека, Тирана, Котор, Сарајево, Скопље). Циљ ове акције, која представља спој науке и уметности, јесте подизање свести о улози климатских сервиса, као и упознавање грађана са научним чињеницама о климатским променама. Путујућа климатска акција – Roadshow започета је у јуну 2024, у Ријеци, у сарадњи са Факултетом за физику Свеучилишта у Ријеци. Затим је, у наредним месецима, организована у сарадњи с Асоцијацијом индустрије видео-игара (Serbian Game Association), кроз осмомесечни програм Playing narratives и у сарадњи с локалним партнерима: у Тирани са Albanian Gaming Community, у Котору са Институтом за биологију мора Универзитета Црне Горе, и у оквиру фестивала Котор Арт, док је у Сарајеву спроведена у сарадњи с Верлаб институтом. Последња климатска акција у 2024. години одржана је у децембру у Скопљу, у сарадњи с Факултетом за компјутерске науке и компјутерско инжењерство Универзитета ”Св.Кирил и Методиј”. Промотивни видео Центра представља Путујућу климатску акцију на првих пет локација у Региону, одржаним током 2024. године. Локални партнери и Центар организовали су панеле на тему климатских сервиса који су окупили заинтересоване за коришћење климатских информација у сврхе паметног доношења одлука. Теме панела биле су разнолике и обухватале су локалне проблеме климе и климатских сервиса као што су обележја ветра, падавина, града и муња, важност дугорочног праћења промене климе, моделирање климе Јадрана, климатске подлоге локалног хидрометеорлошког завода за кориснике и доносиоце одлука, мултидисциплинарна истраживања, технологије за борбу против загађења, коришћење великих података у корист чистијег ваздуха и друго. Ове теме су представљене из угла локалних актера, као и тима Центра, и праћене су отвореним дискусијама. На различитим локацијама у ових пет градова Центар је публици представио своју познату имерзивну уметничку инсталацију „Климатску капсулу“. „Климатска капсула“ је била изложена на Корзу Ријеке и на ријечком Факултету за физику, док је у Тирани публика ”капсулу” могла да види у уметничком центру Agimi и у просторијама Coolab-а. У Котору је ”капсула” била изложена на Институту, у склопу фестивала Котор Арт, док су у Сарајеву пролазници могли да се упознају с њеним садржајем испред Тржног центра Сарајево. У Скопљу је ”капсула” била изложена на две локације: у просторима Netaville и Base42. Ова имерзивна инсталација је привлачила посетиоце из шире јавности и различитих сектора, позивајући на климатску акцију кроз мултимедијални садржај који описује нашу планету, као и утицаје климатских промена у 2057 години. Пратећи садржаји су такође били виртуелна реалност, као и технологија проширене стварности, где су посетиоци могли виртуелно да истраже природу која их окружује. Чак и у урбаној средини, ова технологија омогућава посетиоцима да виде и доживе природни свет, подсећајући их на његову лепоту и рањивост.

Публика је имала прилике и да доживи победнички рад првог Climateurope2 отвореног art+science позива под називом M1L3NɅ, који сваком посетицу даје личну предикцију будућности у контексту климатских промена. Тренутно је отворен други art+science позив за колаборитивне рад који промовише употребу климатских сервиса, доступан овде. Осим уметничких инсталација, у Ријеци је одржан и неформалан поетски дијалог између песникиње Љиљане Илић и климатолога проф. др Владимира Ђурђевића, који је кроз поезију и фотографију представио отворени Јавни позив климатске акције. Ових пет догађаја посетило је више од 1000 посетилаца који долазе из света науке и уметности, приватног и јавног сектора, као и из невладиног сектора и цивилног друштва. Путем повезивања науке и уметности, излагања уметничких инсталација и радова, уметничких перформанса и климатске дискусије на панелима, Центар за промоцију науке покренуо је промоцију климатских сервиса како би проширио заједницу њихових корисника. Свако може постати члан ове заједнице путем следећег линка и учествовати у будућим догађајима и програмима Путујуће климатске акције. Центар за промоцију науке обићи ће још пет локација у току 2025. године, о чему ће бити више речи.