Aktivnosti – CPN

U Evropskoj kući otvorena izložba „CERN – univerzum otkrića“

Djordje Petrovic — Mon, 02 Dec 2024 11:14:40 +0000

U petak, 29. novembra, u Evropskoj kući u Beogradu svečano je otvorena izložba „CERN – univerzum otkrića“. Ova značajna postavka, koja predstavlja jedinstvenu priliku da javnost bliže upozna najznačajnije naučne uspehe Centra za nuklearna istraživanja u Ženevi, organizovana je povodom posete delegacije Evropske komisije za buduće akceleratore (REKFA) Srbiji i obeležavanja 70. godišnjice osnivanja CERN-a. Izložbu su organizovali Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija u saradnji sa CERN-om, Centrom za promociju nauke, Fizičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, Institutom za fiziku Univerziteta u Beogradu, uz podršku Evropske kuće. Posetiocima su se na otvaranju obratili Vukašin Grozdić, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, dr Manfred Kramer, direktor Departmana za eksperimentalnu fiziku u CERN-u, Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke, dr Jelena Jovićević, vanredna profesorka na Institutu za fiziku Univerziteta u Beogradu, i Rihard Maša, šef sektora operacija Delegacije EU u Srbiji. „Otvaranje ove izložbe predstavlja značajan događaj, jer kombinuje najnovije tehnologije i najvažnija naučna otkrića poslednjih godina. Nauka uvek počinje pitanjem, a pitanja su ono što pokreće našu radoznalost i težnju za otkrićem. CERN je institucija koja najbolje ilustruje ovaj proces, jer upravo kroz pitanja koja postavlja, rađaju se najveća naučna otkrića. Ova izložba je jedinstvena prilika da se upoznamo sa mogućnostima koje CERN pruža našim istraživačima i studentima, kao i da uvidimo šta sve možemo da postignemo kroz saradnju sa ovom prestižnom institucijom. Budućnost CERN-a nije samo u nauci, već i u međunarodnoj saradnji. Ta saradnja zahteva značajna odricanja i veliki trud, ali nagrade koje ona donosi izuzetno su velike“, istakla je Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke. Izložba „CERN – univerzum otkrića“ pruža posetiocima jedinstven uvid u naučna otkrića koja su oblikovala savremeni svet – od nastanka interneta i napretka u medicini, do inovativnih industrijskih rešenja koja utiču na našu svakodnevicu. Poseban deo postavke čini originalni segment najvećeg akceleratora čestica na svetu, dopremljen direktno iz CERN-a, koji posetiocima omogućava da se bliže upoznaju sa jednim od najfascinantnijih poduhvata u nauci, tehnologiji i inženjerstvu. Program i aktivnosti: Izložba će biti otvorena do 20. decembra 2024. godine, a posetioci će moći da uživaju u interaktivnim eksponatima i sadržajima koji razotkrivaju misterije univerzuma. Svakog radnog dana u 17 časova biće organizovano stručno vođeno razgledanje izložbe, za koje nije potrebna prethodna prijava. Tokom trajanja izložbe, biće organizovan i bogat prateći program, uključujući Naučni šou svake subote u 11 časova, gde će naučnici demonstrirati osnovne principe koji se u CERN-u ispituju kroz eksperimente. Za učenike osnovnih i srednjih škola biće organizovane naučnopopularne radionice, kroz koje će imati priliku da istraže tajne univerzuma i uče o fundamentalnim zakonima fizike, kao i da saznaju više o istraživanjima koja se sprovode u CERN-u. Radno vreme izložbe: Radnim danima od 10 do 19 časova, a subotom od 10 do 15 časova. Sve dodatne informacije o programima i radionicama, kao i o prijavama za Naučni šou, radionice i vođene ture potražite ovde Foto: Marko Risović

Preliminarna rang-lista Javnog poziva za građanska naučna istraživanja 2024.

Djordje Petrovic — Fri, 29 Nov 2024 10:33:51 +0000

Drugu godinu zaredom, Centar za promociju nauke i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija raspisali su Javni poziv za finansiranje projekata građanskih naučnih istraživanja (GNI), sa ciljem uključivanja građana u proces naučnih istraživanja.

Putem panela za prijavljivanje, ove godine pristigle su 64 validne prijave sa ukupno 45 različitih instituta i fakulteta iz čitave Srbije. Prijave obuhvataju širok spektar relevantnih istraživanja koja uključuju građane i doprinose postizanju Ciljeva održivog razvoja. Teme istraživanja su od velike važnosti za naše društvo i pokrivaju oblasti od zaštite životne sredine i biodiverziteta, preko mikrobiologije, medicine i javnog zdravlja, istorijskog i kulturnog nasleđa, do lingvistike, psihologije i obrazovanja.

Preliminarnu listu rangiranih projekata možete pogledati na sledećem LINKU.

Javni poziv za finansiranje projekata građanskih naučnih istraživanja prethodno je bio otvoren od 10. septembra do 10. oktobra. Ukupna sredstva opredeljena za finansiranje realizacije projekata građanskih naučnih istraživanja iznose 35 miliona dinara, a maksimalan iznos koji se može odobriti za realizaciju pojedinačnog projekta iznosi tri i po miliona dinara. Prema unapred utvrđenom programu javnog poziva, u narednom periodu svaki podnosilac prijave pojedinačno će dobiti ocene i narativne izveštaje komisije o svom projektu. Prigovori na rang-listu se mogu podneti na imejl adresu Javnog poziva Centra, citizenscience@cpn.rs, u skladu sa pravilnikom Javnog poziva za građanska naučna istraživanja, do petka, 6. decembra. Rok za odgovore na ove prigovore je petak 13. decembar, a konačna rang lista Javnog poziva za građanska naučna istraživanja očekuje se da bude objavljena polovinom decembra. Uloge građana u građanskim naučnim istraživanjima Građanska naučna istraživanja (engl. citizen science) predstavljaju naučnoistraživački participativni metod, koji omogućuje javnosti da se uključi u proces istraživanja, kako bi građani koji nisu naučnici mogli aktivno da doprinose nauci koristeći svoje znanje. Za ovakva istraživanja nisu važni radno iskustvo i nivo stručnosti, a građani u njima mogu da učestvuju na više nivoa, u zavisnosti od svojih interesovanja, kompetencija i raspoloživog vremena. Na osnovnom nivou, građani mogu da doprinesu istraživanju prikupljanjem podataka putem anketa, zapažanja, ili merenja. Naredni stepen angažovanja u građanskim istraživanjima podrazumeva da građani prođu obuku nakon koje mogu da pregledaju, validiraju i analiziraju podatke zajedno sa istraživačima. Napredni nivo uključenosti u građansku nauku omogućava građanima da osmišljavaju istraživačka pitanja, metodologiju i ishod projekta i tako usmeravaju istraživanje.

„Hrana budućnosti“ na Food Vision festivalu

Djordje Petrovic — Tue, 26 Nov 2024 16:03:36 +0000

Treći međunarodni sajam vina, hrane i turizma „Vinska vizija Otvorenog Balkana“ održan je proteklog vikenda na Beogradskom sajmu, a posebno mesto na sajmu zauzeo je program Food Vision festival, koji je okupio i četiri prestižne naučnoistraživačke ustanove na kojima se izučavaju hrana i prehrambene tehnologije. Pored takmičarskog programa profesionalnih kuvara i revijalne izložbene postavke zemalja učesnica, Food Vision festival je poseban naglasak stavio na inovacije u industriji hrane. Tehnološko-metalurški fakultet Univerziteta u Beogradu, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu, Institut za stočarstvo Beograd i Naučni institut za prehrambene tehnologije Univerziteta u Novom Sadu tokom tri dana trajanja sajma fokusirali su se na „hranu budućnosti“, prikazali rezultate projekata u oblasti razvoja novih tehnologija za preradu i proizvodnju hrane, tehnike kojima se unapređuju poljoprivredna proizvodnje kroz primenu inovativnih agrotehnoloških rešenja, te rezultate istraživanja u oblasti razvoja novih prehrambenih proizvoda, sa posebnim akcentom na funkcionalne sastojke, kontrolu kvaliteta i primenu biotehnoloških procesa. Predstavljanje Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacije kroz navedene institucije organizovao je Centar za promociju nauke, a trodnevni događaj je pružio priliku da se naučne institucije i akademska zajednica povežu sa privredom, ukazujući na ključnu ulogu nauke u obezbeđivanju hrane budućnosti – hrane koja je bezbedna, nutritivno bogata i održiva.

Prvi nacionalni ERC forum održan u Rektoratu Univerziteta u Beogradu

Djordje Petrovic — Mon, 25 Nov 2024 15:44:27 +0000

Centar za promociju nauke i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu, Austrijskim kulturnim forumom iz Beograda, Evropskim istraživačkim savetom (ERC), Evropskom asocijacijom dobitnika ERC grantova (AERG) i Horizont Evropa projektom SECURE, organizovali su prvi forum posvećen ERC programu i mehanizmima finansiranja. Forum, održan 22. novembra 2024, u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta u Beogradu, okupio je dobitnike i evaluatore ERC grantova, stručnjake za finansiranje naučnih istraživanja i naučne politike, i brojne zainteresovane istraživače iz Srbije. Forum je organizovan kao rezultat rada radne grupe koju je iniciralo Ministarstvo nauke, sa ciljem da pruži odgovore na pitanja u vezi sa ERC grantovima, podstakne saradnju i razmenu znanja među istraživačima, i poveća učešće srpskih istraživača u aplikacijama i odobrenim projektima. Tokom celodnevnog programa, učesnici su imali priliku da prošire svoja znanja uz podršku uspešnih dobitnika ERC grantova, učestvuju u interaktivnim sesijama za bolje razumevanje apliciranja, istraže materijale za pripremu prijava i umreže se sa kolegama i predstavnicima ERC-a. Prisutnima se u uvodnom delu putem video-poruke obratila ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija dr Jelena Begović. „Kao što znate, Srbija je do sada osvojila tri ERC granta. Želimo da utvrdimo koji su razlozi za mali broj prijava, jer po broju istraživača koje Srbija ima, trebalo bi da imamo više nosilaca ERC grantova. Tu smo da vam pružimo sve što vam treba da bismo aplicirali na više ovakvih projekata, jer sam sigurna da ćemo imati mnogo više uspeha ako prijava bude više“, poručila je dr Begović, poželevši sreću svim potencijalnim nosiocima grantova u budućnosti. U različitim segmentima programa su učestvovali dr Gordana Popović, naučna koordinatorka jednog od panela u okviru ERC-a, dvoje dobitnika ERC grantova iz Srbije – dr Magdalena Đorđević i dr Jakša Vučičević, oboje sa beogradskog Instituta za fiziku, dr Gerard Higins, dobitnik ERC granta iz Austrijske akademije nauke, prof. dr Silke Buler Pašen, koordinatorka Evropske asocijacije dobitnika ERC grantova, prof. dr Radina Vučetić, evaluatorka ERC programa sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Petar Laušević, predstavnik projekta SECURE iz CPN-a. U uvodnom delu su govorile i Štefani Miler, zamenica ambasadora Republike Austrije u Srbiji, i dr Marina Soković, pomoćnica ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Moderator programa je bio Dobrivoje Lale Erić iz Centra za promociju nauke. Foto: Marko Risović

CPN predstavio Klimatsku platformu na ESG festivalu Hemofarma

Djordje Petrovic — Sun, 27 Oct 2024 15:37:32 +0000

Kompanija Hemofarm je, u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu, organizovala prvi ESG festival, od 22. do 27. oktobra 2024, u Studentskom gradu na Novom Beogradu. Povodom Svetskog dana održivog razvoja, kompanija Hemofarm je na centralnom trgu Studentskog grada postavila svoj prvi ESG festival. Studenti i drugi posetioci Festivala su, pored brojnih panela i okruglih stolova, imali jedinstvenu priliku da obiđu multimedijalnu interaktivnu izložbu posvećenu održivom razvoju - STADA ekspo. Tokom prva tri dana Festivala organizovana su i devet panela i tri okrugla stola, koji su bili sjajna platforma za otvoren i konstruktivan dijalog. Više od 65 stručnjaka iz 50 kompanija, institucija i organizacija razmenili su mišljenja i profesionalne perspektive, omogućavajući posetiocima uvide u praktična znanja održivog razvoja. Na sesiji „Održivi razvoj u visokom školstvu u Srbiji“ učestovali su prof. dr Bojan Lalić sa Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada, prof. dr Darko Nadić, dekan Fakulteta političkih nauka iz Beograda, Milica Paunić, predstavnica studentske organizacije BEST, i Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac Sektora za međunarodnu saradnju Centra za promociju nauke. Erić je predstavio Klimatsku platformu CPN-a, kao i povezane projekte i programe u kontekstu prilagođavanja obrazovnog sistema, razvoja neophodnih vidova pismenosti i sticanja relevantnih kompetencija. Izvor fotografija: Hemofarm

Otvoren Naučni klub u Prirodnjačkom centru Svilajnac

Djordje Petrovic — Thu, 07 Nov 2024 10:59:10 +0000

U Prirodnjačkom centru u Svilajncu svečano je otvoren Naučni klub, četrnaesti po redu u Srbiji, koji će pružati jedinstven prostor za sve ljubitelje nauke. Klub je osmišljen kao mesto susreta istraživača, učenika, studenata, kao i građana koji žele da prošire svoje znanje, razmene ideje i učestvuju u diskusijama o aktuelnim naučnim dostignućima i temama. Svečanost otvaranja održana je u holu Prirodnjačkog centra i obeležila je važan korak u širenju mreže naučnih klubova u Srbiji. Ova inicijativa ima za cilj jačanje naučne pismenosti i podsticanje saradnje u lokalnim zajednicama, a ujedno otvara vrata ka upoznavanju sa najnovijim naučnim dostignućima i uključivanju u raznovrsne naučne aktivnosti. Na ceremoniji su se prisutnima obratili: Sara Stevanović, direktorka Prirodnjačkog centra Svilajnac, Danijela Vučićević, vršiteljka dužnosti direktora Centra za promociju nauke, i Vukašin Grozdić, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Sara Stevanović, direktorka Prirodnjačkog centra Svilajnac istakla je da od svog osnivanja ovaj centar radi na popularizaciji nauke i da će Naučni klub biti mesto koje će okupljati decu, učenike i buduće naučnike iz Svilajnca, ali i šire. „Prirodnjački centar od svog otvaranja radi na promociji nauke i trudi se da da svoj doprinos tome. Naučni klub je važan kako za Svilajnac tako i za okolinu, jer će ovo poboljšati i međuopštinsku saradnju. Očekujemo da ovde vidimo prve korake nekih novih naučnika“, ističe Sara Stevanović, direktorka Prirodnjačkog centra Svilajnac. „Naučni klubovi su mesta gde se susreću nauka, inovacije i nove tehnologije, i pružaju nove uvide podstičući kritičko mišljenje“, istakla je Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke. „Izuzetno mi je zadovoljstvo i čast što mogu da otvorim 14. Naučni klub u Prirodnjačkom centru u Svilajncu, nakon uspešne dugogodišnje saradnje. Od svog osnivanja 2010. godine, Centar za promociju nauke je prepoznao važnost ulaganja u obrazovanje i kroz svoje aktivnosti različitih formata izgradio mrežu saradnika. Kroz decentralizovan pristup, kao jedan od glavnih postulata svog rada, Centar će nastaviti da podržava širenje mreže naučnih klubova kako bi dopreo do svakog pojedinca u našoj zemlji.“ Državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Vukašin Grozdić pozdravio je prisutne i izrazio zadovoljstvo jer ima priliku da ponovo poseti Prirodnjački centar, koji je svojim radom i angažovanjem postao značajan centar za popularizaciju nauke. On je istakao da je Ministarstvo nauke pre devet godina investiralo u ovaj projekat, koji je danas postao samostalan i uspešan, privlačeći posetioce iz cele Srbije i regiona. „Današnjim otvaranjem Naučnog kluba u Svilajncu nastavljamo našu misiju širom Srbije, ulažući u centre koji okupljaju učenike, nastavnike, roditelje i istraživače, i nude im prostor za razvoj naučnih interesovanja. Do sada smo uložili preko 15 miliona dinara u otvaranje ovakvih centara. U vremenu kada se i sama nauka dovodi u pitanje, ovakva mesta imaju važnu ulogu u očuvanju naučne istine i podsticanju mladih na istraživanje“, rekao je Grozdić. Nakon otvaranja Naučnog kluba, potpisan je Memorandum o saradnji između opštine Svilajnac, Prirodnjačkog centra i Centra za promociju nauke, čime je formalizovan njihov zajednički rad na promociji nauke i obrazovanja. Prirodnjački centar Svilajnac od danas je bogatiji za novu VR izložbu pod nazivom „Doživi juru“. Ovaj inovativni izložbeni prostor će omogućiti posetiocima da na interaktivan način dožive period jure i upoznaju se sa ovim fascinantnim razdobljem u istoriji. Foto: Danijel Milić

CPN na 67. međunarodnom sajmu knjiga

Djordje Petrovic — Mon, 04 Nov 2024 11:14:23 +0000

Ove godine Centar za promociju nauke je predstavio oko hiljadu novih naučnih publikacija i organizovao 27 promocija, razgovora i panela. Tema ovogodišnjeg nastupa CPN-a na Sajmu knjiga bila je Nauka i društvo. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu održao se od 19. do 27. oktobra, pod sloganom „Reč je slobodna!“, a Centar za promociju nauke predstavio je izdanja naučnoistraživačkih organizacija iz Srbije, kao i svoja nova izdanja, na štandu površine 196 kvadratnih metara, koji je za ovu priliku dizajnirao Nikola Korać. CPN je i na ovogodišnjem sajmu knjiga, na svom štandu u Hali 2a, prezentovao izdavačku delatnost 112 učesnika, među kojima su se našli naučni instituti, univerziteti, fakulteti, univerzitetske biblioteke, SANU, privatni univerziteti i fakulteti, stručna društva i zavodi. Centar je takođe izložio i svoje naučnopopularne publikacije, kao i detaljan Katalog izdanja naučnoistraživačkih organizacija Republike Srbije, koji sadrži oko 1000 naučnih publikacija objavljenih u proteklih godinu dana. Posetioce Sajma je na štandu CPN-a, tokom ovih devet dana, čekao bogat i raznovrstan program. Naučne institucije organizovale su 27 promocija časopisa, monografija, zbornika i drugih naučnih izdanja iz različitih naučnih oblasti i disciplina: od fizike, biologije, medicine, molekularne genetike, prava, kriminalistike, pa sve do muzičke umetnosti, etnologije i srpskog jezika. U nedelju, 20. oktobra, Institut za srpski jezik SANU predstavio je Četvrtu svesku Etimološkog rečnika srpskog jezika (Bl-Blj). Na promociji su govorili dr Marta Bjeletić, naučna savetnica Instituta za srpski jezik SANU, kao i akademici prof. dr Jasmina Grković-Mejdžor i prof. dr Aleksandar Loma. Narednog dana, istraživači sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo predstavili su tematski zbornik „Trendovi u molekularnoj biologiji 4 (TMB4)“, uz nekoliko pratećih predavanja. Fakultet muzičke umetnosti iz Beograda prezentovao je u utorak, 22. oktobra, svoja izdanja Posttonalni kontekst i narativna funkcija harmonskog jezika: Šostakovič, Hindemit, Bartok (autora Atile Saba) i Posvete: kamerna dela srpskih kompozitora posvećena triju Pokret. sv. 1. (čiji su redaktori Madlen Stokić Vasiljević, Miloš Nikolić i Maja Mihić). Nakon promocija, usledila su i koncertna izvođenja.

Foto: Miljan Vasić

Istog dana, Centar za promociju nauke, u saradnji sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, predstavio je Katalog izložbene postavke Vlade Republike Srbije „Igraj za čovečanstvo! Nauka za sve – Zakorači u održivu budućnost“ sa 66. međunarodnog sajma tehnike i tehničkih dostignuća, kao i inovativne tehnološke proizvode razvijene u okviru naučnoistraživačke zajednice i inovacionog ekosistema u Srbiji, koji su bili izloženi u okviru ove postavke. Na promociji su govorili prof. dr Miroslav Trajanović, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, dr Nataša Obradović sa Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, prof. dr Predrag Stevanović sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i dr Miloš Petrović sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a razgovor je moderirala Danijela Vučićević, v.d. direktora Centra za promociju nauke.

Foto: Marko Risović

U sredu, 23. oktobra, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja predstavio je istraživanja sprovedena u okviru projekta PrisonLIFE, kao i niz pratećih publikacija o životu u zatvorima u Srbiji. Istog dana, održana je i promocija zbornika Univerziteta umetnosti iz Beograda Kulturna diplomatija i kulturni odnosi: saradnja, raznolikost, dijalog, koji je publikovan u saradnji sa izdavačkom kućom Clio. Na predstavljanju su govorili prof. dr Milena Dragićević Šešić i prof. dr Ljiljana Rogač Mijatović sa Univerziteta umetnosti u Beogradu, rektorka ovog univerziteta prof. dr Mirjana Nikolić i dr Aleksandra Kolaković sa Instituta za političke studije.

Foto: Igor Pavićević

Sledećeg dana, 24. oktobra, Institut za filozofiju i društvenu teoriju predstavio je svoja izdanja (objavljena u saradnji sa Akademskom knjigom) Neoliberalna kultura sopstva: konstrukcija subjektivnosti u savremenim priručnicima za samopomoć, autora dr Milana Uroševića, i Priroda, duša i sreća: temelji epikurejske etike, autora dr Ivana Nišavića. Nakon ove promocije, istog dana predstavljen je i 38. broj naučnopopularnog časopisa „Elementi“, čiji je temat posvećen odlučivanju. Na promociji „Elemenata“ govorili su dr Srđa Janković sa Univerzitetske dečje klinike Tiršova, istraživači Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Igor Živanović, dr Vanja Subotić i Miljan Vasić, kao i istoričarka umetnosti Ana Samardžić iz Muzeja primenjene umetnosti Beograd. Razgovor je moderirao Ivan Umeljić.

Foto: Igor Pavićević

Za sam kraj programa, u četvrtak, Naučno-tehnološki park Niš predstavio je svoje izdanje iz oblasti preduzetništva Priručnik za startapere: korak po korak do sjajne kompanije, autora Stiva Blenka i Boba Dorfa. O ovoj knjizi govorili su dr Milan Ranđelović, direktor Naučno-tehnološkog parka Niš, Kosta Andrić, izvršni direktor i partner ICT Hub i investicionog fonda ICT Hub Venture, i Miša Živić, direktor i suosnivač kompanije Leanpay. Sledećeg dana, Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON) okupio je bibliotekare iz naučnoistraživačkih organizacija kako bi predstavili svoj način rada, međusobno razmenili iskustva i družili se. Pretposlednjeg dana Sajma, u subotu, 26. oktobra, najpre je višestruko nagrađivani nastavnik fizike iz Zaječarske gimnazije, Mladen Šljivović, predstavio Naučni kviz, omiljenu aktivnost Naučnog kluba, među srednjoškolcima iz ovog grada, a potom je Institut za fiziku predstavio je srpski prevod knjige Kosmoteoros čuvenog holandskog fizičara Kristijana Hajgensa, koji je publikovan u saradnji sa izdavačkom kućom Heliks. O izdanju je govorio dr Aleksandar Bogojević, prevodilac ovog izdanja i direktor Instituta za fiziku.

Foto: Darije Janošević

Foto: Bojan Živojinović

Na 67. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga nastupila su 424 direktna izlagača i suizlagača, kako domaćih tako i iz inostranstva. Ovu veliku kulturnu manifestaciju ove godine posetilo je više od 200.000 posetilaca. Nakon završetka ovogodišnjeg Sajma knjiga, celokupan izloženi kontingent izdanja NIO, ovogodišnji Katalog izdanja NIO i izdanja Centra, dodeljeni su Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“ u Beogradu.

Foto: Marko Risović

Deveti art+science festival zatvoren uz klimatske stihove i umetničko vođenje u „Jevremovcu“

Djordje Petrovic — Fri, 01 Nov 2024 15:16:37 +0000

U Botaničkoj bašti „Jevremovac“ završeno je deveto izdanje art+science festivala, na kojem su posetioci imali priliku da se od 25. septembra do 31. oktobra 2024. upoznaju sa izazovima uticaja ljudskog delovanja i tehnološkog napretka na prirodu i ekosisteme. Kroz raznovrsne multimedijalne instalacije, video-radove, performanse, radionice i razgovore, festival je podstakao dijalog o važnim temama koje se tiču očuvanja i odgovornosti koju imamo prema životnoj sredini i biološkoj raznolikosti. Botanička bašta koja ove godine slavi svoj 150. rođendan, postala je pozornica i izlagački prostor za umetničke projekte koji spajaju nauku i umetnost. U okviru festivala predstavljena je izložba „Preplitanja“, koja obuhvata 12 inovativnih instalacija umetnika iz zemlje i sveta, pružajući publici priliku da uživa u jedinstvenom doživljaju umetnosti integrisane u ambijent „Jevremovca“. Festival je održan kroz šest tematskih nedelja, pri čemu je svaka istraživala različite aspekte klimatske i društvene krize. Umetnici i naučnici su pružili raznovrsne odgovore na izazove s kojima se kao vrsta suočavamo putem niza predavanja, performansa, panel-diskusija i drugih pratećih programa koji su se izvodili tokom festivala. Dobrivoje Lale Erić, rukovodilac art+science programa Centra za promociju nauke, naglašava da je uloga ovog programa da poveže nauku i umetnost omogućavajući nastajanje interdisciplinarnih dela koja komuniciraju sa svetom i vremenom u kojem živimo. „Najduže i, svima nam se čini, najbolje izdanje festivala do sada istaklo je vrednosti, znanja i tradiciju botanike i bioloških nauka kod nas. Primarni fokus je ipak bio na ozbiljnim posledicama klimatskih promena i ugrožavanje prirode sa kojima se sada već suočavamo na dnevnom nivou. Dok se instalacije i postavke rastavljaju i pakuju, a mi polagano napuštamo ‘Jevremovac’, već su započete pripreme za naredno, jubilarno izdanje – deseti art+science festival!“, kaže Erić. „Centar od 2014. godine okuplja relevantne aktere na polju ukrštanja nauke i umetnosti, sa prvomart+science izložbom održanom u Kulturnom centru Beograda u aprilu 2016. Celokupna 2025. godina će, u slavu ovog programa i jubileja, biti prožeta brojnim art+science formatima, koje ćemo najaviti već krajem ove godine.“ U okviru završnog dana festivala, u četvrtak, 31. oktobra, održan je program „Zapisi biljaka: poetska šetnja kroz Botaničku baštu“, koji je kroz umetnički performans i poeziju posvećenu klimatskim temama kreirao jedinstveni dijalog o prirodi i vremenu u kojem živimo. Tokom jednosatne šetnje, četvoro stručnjaka iz različitih oblasti – umetnik Vladimir Bjeličić, klimatolog Vladimir Đurđević, pesnikinja Ljiljana Ilić i istraživač-baštovan Petar Laušević – delili su svoja opažanja o biljnom svetu, promišljajući o savremenom društvu, radu i dokolici, kao i o izazovima koje donose klimatske promene i globalne geopolitičke prilike. Ovogodišnji art+science festival deo je aktivnosti Centra za promociju nauke u okviru projekta EUropean Digital Deal. Projekat kojim rukovodi Ars Elektronika iz Linca, podržan je kroz EU Program Kreativna Evropa, uz učešće 13 partnera iz 11 evropskih zemalja. Više o svemu na: https://artandscience.rs/ Foto: Marko Risović

Inovacije domaćih naučnika predstavljene na Sajmu knjiga

Djordje Petrovic — Thu, 24 Oct 2024 09:22:18 +0000

Na 67. beogradskom sajmu knjiga, Centar za promociju nauke je, u saradnji sa Ministarstvom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, na svom štandu predstavio Katalog izložbe Vlade Republike Srbije pod nazivom „Igraj za čovečanstvo! Nauka za sve – Zakorači u održivu budućnost“. Ova izložba, koja je prvi put prikazana na 66. međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća, ističe inovativne tehnološke proizvode razvijene unutar naučnoistraživačke zajednice i inovacionog ekosistema Srbije. Na promociji su se obratili predstavnici Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, kao i predstavnici naučnoistraživačkih institucija, čija su inovativna tehnološka rešenja osvojila prestižne nagrade na ovogodišnjem međunarodnom sajmu tehnike i tehničkih dostignuća. „Ovaj katalog nosi izuzetnu istorijsku vrednost, jer prikazuje trenutno stanje nauke u Srbiji, što će u budućnosti predstavljati dragocen izvor informacija za mnoge. Njegov značaj će zasigurno biti prepoznat kao dragocena literatura“, istakao je prof. dr Miroslav Trajanović, državni sekretar Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Tim Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, pod vođstvom profesora dr Predraga Stevanovića, osvojio je Posebno priznanje za doprinos razvoju tehnike na ovogodišnjem sajmu tehnike. Ovaj uspeh postignut je zahvaljujući inovativnoj primeni sistema proširene realnosti Hololens 2 u medicini, razvijenog u saradnji sa Univerzitetskim kliničko-bolničkim centrom „Dr Dragiša Mišović – Dedinje“. „Ova oblast je još na svom početku u Srbiji – pre nas nije bilo sličnih pokušaja. Međutim, ubrzo nakon što smo dobili ovo priznanje, koje je privuklo pažnju, uspeli smo da dobijemo značajniju podršku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Time smo proširili naš rad na projekat koji danas obuhvata 12 bolnica u Srbiji“, naglasio je dr Stevanović i dodao da je prisustvo na Sajmu bilo od velike koristi, ne samo zbog dobijenog priznanja, već i zbog novih ideja koje su proizašle iz razgovora sa kolegama izlagačima. Hololens 2 koristi tehnologiju mešovite stvarnosti, zasnovanu na algoritmima mašinskog učenja, što omogućava povećanje kvaliteta zdravstvene zaštite, uz istovremeno smanjenje rizika. Ovaj uređaj pruža nove mogućnosti u preciznosti i efikasnosti medicinskih procedura“, objasnio je dr Stevanović. Pored tehnološke superiornosti, Hololens 2 omogućava lekarima pristup virtuelnim podacima tokom samih intervencija, čime se značajno unapređuju proces lečenja i donošenja odluka u realnom vremenu. Dr Stevanović je takođe potvrdio da je njegov tim već testirao Hololens 2 tokom određenih operativnih zahvata. Prema njegovim rečima, očekuje se da ovaj uređaj uskoro uđe u široku primenu u bolnicama širom Srbije i regiona, što će značajno doprineti unapređenju zdravstvenog sistema. Tim Tehnološko-metalurškog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predvođen dr Natašom Obradović, u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom, osvojio je Posebno priznanje Sajma tehnike za eksponat pod nazivom „Funkcionalno pivo obogaćeno fenolnim jedinjenjima iz semenki grožđa“. Ovaj proizvod je rezultat strateškog projekta sa Narodnom Republikom Kinom. Institucije učesnice ovog projekta su: Tehnološko-metalurški fakultet, Univerziteta u Beogradu; Poljoprivredni fakultet, Univerziteta u Beogradu; Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerziteta u Beogradu; Medicinski fakultet, Univerziteta u Beogradu; Institut za opštu i fizičku hemiju, Univerziteta u Beogradu kao i privredni subjekt participant na projektu Dogma d.o.o. Dr Obradović je istakla da ovo priznanje ima veliku važnost za razvoj novih proizvoda ovog tipa, jer funkcionalni proizvodi trenutno predstavljaju rastući trend u prehrambenoj industriji. „Kroz predstavljenu inovaciju uspeli smo da iskoristimo vredan nusproizvod vinske industrije i sa njim kreiramo novi proizvod, funkcionalo kraft pivo obogaćeno fenolnim jedinjenjima iz semenki autohtone sorte grožđa Prokupac“, objasnila je. Projekat je višestruko inovativan, pored implememntiranja cirkularne ekonomije i razvoja nove formulacije, unapređen je i proizvodni proces primenom imobilisanih ćelija kvasca u postupku fermentacije piva. Kada je u pitanju budućnost ovog tipa proizvoda, dr Obradović je istakla veliki potencijal za njegovu komercijalizaciju, uz postojeće interesovanja proizvođača za saradnju na daljem razvoju i plasiranju piva na tržište. Ovo uključuje ne samo kraft pivare, već i druge proizvođače koji žele da obogate svoj asortiman funkcionalnim proizvodima i prmene cirkularna rešenja. Tim Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, pod vođstvom profesora Miloša Petrovića, razvio je inovativni proizvod – crnu čokoladu napravljenu uz brašno dobijeno od larvi velikog brašnara. Ovaj projekat je u proteklih nekoliko meseci privukao značajnu pažnju, s obzirom na to da se larve velikog brašnara smatraju održivim i alternativnim izvorom proteina u ishrani. Profesor Petrović je naglasio da je ideja za projekat proizašla iz potrebe za održivim rešenjima u prehrambenoj industriji. Put od same zamisli do realizacije bio je izazovan, ali izuzetno inspirativan. U saradnji sa kompanijom Barry Callebaut, tim je razvio seriju čokolade obogaćenu celim larvama velikog brašnara. „Ono što naš pristup čini posebnim jeste uzgajanje ovih insekata uz korišćenje poljoprivrednog otpada. Fokusiramo se na vrstu poznatu kao veliki brašnar, ali postoji i niz drugih insekatskih vrsta koje su takođe izvanredni reciklatori“, istakao je Petrović. Foto: Marko Risović

CPN na 12. godišnjoj konferenciji Udruženja internih revizora Srbije

Djordje Petrovic — Wed, 23 Oct 2024 11:15:39 +0000

Na poziv Udruženja internih revizora Srbije (UIRS), Ivan Umeljić iz Centra za promociju nauke i dr Vanja Subotić iz Instituta za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, održali su 11. oktobra u Jugoslovenskoj kinoteci, na 12. godišnjoj konferenciji UIRS predavanje „(Nezamenjivi): Etički izazovi upotrebe tehnologija u razvoju za procenjivanje rizika“. Predavači su predstavili metodologiju i radionice za etičku procenu novih tehnologija koji su razvijeni u okviru Horizont 2020 projekta TechEthos (Ethics for Technologies with High Socio-Economic Impact), na kojem je jedan od partnera Centar za promociju nauke. Fokus je bio na etičkoj upotrebi tehnologija obrade prirodnog jezika i digitalne proširene stvarnosti, koje imaju sve veću primenu, ali po cenu transformacije društva i tržišta. Predavači su istakli kako etička upotreba nije rezervisana samo za krajnje korisnike, već se tiče i samog dizajna tehnologija, koji bi trebalo da omogući kontrolisanu transformaciju društva i tržišta. Predavanje je održano u glavnom programu konferencije čija je ovogodišnja tema bila: „Pogled unapred: redefinisanje interne revizije za moderno doba“. Cilj godišnje konferencije namenjene internim revizorima je da pruži nove uvide i znanja o savremenim praksama iz ove složene oblasti, a ove godine akcenat je bio na aktuelnim temama kao što su upravljanje rizicima, digitalne transformacije, inovacija i automatizacije, upravljanje ljudskim resursima, kao i etička pitanja u reviziji. Učesnici ovogodišnje konferencije imali su priliku da se upoznaju sa iskustvima vodećih stručnjaka iz brojnih kompanija i institucija, poput Allianz grupe iz Minhena, Generali osiguranja Srbija, Narodne banke Srbije, Poreske uprave, Banke Slovenije, kao i da čuju izlaganje Hansa-Pitera Lerhnera, člana Međunarodnog borda za standarde u internoj reviziji (International Internal Audit Standards Board (IIASB)).