Резултати међународног CAPINFOOD пројекта о иновацијама у прехрамбеном сектору представљени 17. децембра на конференцији у Научном клубу ЦПН[:]
У среду 17. децембра 2014. године у Научном клубу Центра за промоцију науке одржана је национална конференција CAPINFOOD на којој су представљени резултати истоименог пројекта. Након поздравне рече проф. др Виктора Недовића, помоћника министра просвете, нaуке и технолошког развоја, представљен је основни концепт и активности које су спроведене током три године трајања CAPINFOOD пројекта. Конференција је започела у 11 и трајала до 17 часова.
Тема CAPINFOOD пројекта је: “Унапређење окружења и подизање свести јавности о значају иновација у прехрамбеном сектору у земљама Југоисточне Европе, путем транснационалне сарадње“. Током пројекта урађена су опсежна истраживања о иновационим баријерама и начинима за њихово превазилажење у прехрамбеном сектору кроз рад фокус група и путем попуњавања упитника у којима су учествовале прехрамбене компаније, истраживачке институције, факултети и експерти из области. Спроведени су обуке о трансферу знања, ICT решењима у сектору хране, управљање ланцем хране и индустријски иновациони панели.
Као резултат истраживања развијен је већи број приручника за подршку увођењу иновација у сектор хране:припручнико ICT решењима у прехрамбеном сектору, о колективном генерисању иновација и подршци иновацијама, о примерима најбоље праксе, о вођењу диалога са доносиоцима политичких одлукаи др., а под окриљем пројекта и у организацији Удружења прехрамбених технолога Србије успостављено је по први пут у Србији европско такмичење студентских тимова за најбољи еко-иновативни прехрамбени производ, ECOTROPHELIA EUROPE.
Као главни резултат пројекта, на скупу је презентована национална иновациона стратегија за прехрамбени сектор, која је урађена на волонтерској бази у сарадњи експерата са Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, Института Михајло Пупин и уз широк консултативни процес са великим бројем актера у области производње хране. Истакнут је значај стратегије, методологија која је примењена при изради, као и глевни приоритети који су идентификовани.
Истражите више о CAPINFOOD пројекту
Поред резултата CAPINFOOD пројекта, на конференцији су презентовани значајни европски пројекти из области. Презентован је AREA пројекат, усмерен ка усавршавању младих истраживача као и усавршавању постојеће и набавци нове савремене опреме, како би се унапредила истраживањау области пољопривреде, заштите животне средине и биотехнологије. Затим пројекат Noble Ideas чији је циљ умрежавање младих истраживача у сектору агробизниса.
Презентован су и резултати прве године реализације TRAFOON пројеката чији је циљ пружање подршке малим и средњим предузећима који се баве производњом традиционалне хране широм Европе кроз формирање мреже између истраживача, произвођача и других заинтересованих страна, као и база потреба привреде и база решења које нуди наука, како би се подржало предузетништво и увођење иновација у овом сектору. Произвођачи традиционалних производа од воћа, пре свега малине и шљиве, биће у у фокусу активности које ће се спровести у Србији током реализације овог пројекта који траје три године.
Национална конференција је окупила представнике кључних институција заинтесованих за развој ове области:прехрамбене индустрије, факултета, института, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Покрајинског секретаријата за пољоривреду, водопривреду и шумарство, Завода за интелектуални својину, Иновационог фонда, Привредне коморе Србије, Светске банке и др. На конференцији је активно учествовао Др. Андрáс Себőк, пројектни партнер из Campden BRI непрофитне организације из Будимпеште, који је говорио на тему: Tools and methods in the CAPINFOOD project to assist food businesses in their research and innovation activities.
На коференцији су говорили и проф. др Бранко Бугарски, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја, Александра Дрецун директорка Центра за промоцију науке, др Ђуро Кутлача са Института Михајло Пупин, др Тања Петровић са Пољопривредног факултета Унуверзитета у Београду, др Даница Мићановић из Привредне коморе Србије, проф. др Радмила Стикић са Пољопривредног факултета Унуверзитета у Београду и Дијана Штрбац са Института Михајло Пупин.
Конференцијом је модерирао проф. др Виктор Недовић, координатор пројекта у Србији.
