https://www.cpn.edu.rs Основни сајт Центра за промоцију науке Thu, 11 Apr 2019 08:24:25 +0000 sr-RS hourly 1 https://wordpress.org/?v=6.7.1 https://www.cpn.edu.rs/elementi-16-3/ Thu, 11 Apr 2019 08:24:25 +0000 http://www.cpn.rs/?p=18416 https://www.cpn.edu.rs/elementi-16-2/ Thu, 11 Apr 2019 08:09:40 +0000 http://www.cpn.rs/?p=18403 Пролеће 2019. Центар за промоцију науке представља шеснаести број часописа Елементи

• Тема броја: Сеоба на екране

04

Шта бисмо прво урадили ујутру да немамо инбоксе које треба проверити? Како бисмо комуницирали без типкања и превлачења прстима? Одакле бисмо добијали информације? Можда и најважније, како бисмо одржали друштвени живот? Створили смо и одржавамо културу у којој живимо у медијима и зависимо од њих. А тим медијима приступамо кроз наше екране, пише Ивана Николић

• Неуронауке: Неуросексизам – мит који опстаје

26

Да ли је мозак више родно издиференциран него што је то случај са јетром, бубрезима или срцем? „Двадесет први век не само да доводи у питање старе одговоре – он проблематизује и само питање“, сматра когнитивни неуролог Ђина Рипон, пише научни новинар Ђорђе Петровић

• Таксономија: Како каталогизовати вирусе

28

Процене се веома разликују, али према најновијој студији, публикованој фебруара ове године у часопису PLOS Biology, на Земљи постоји барем 1,6 милиона врста микроорганизама и готово је сигурно да је свака од њих повезана са барем једним вирусом, пише научни новинар Анђела Мрђа

• Интервју: Дарко Доневски: Свемир је наша једина лабораторија

30

Астрофизичар Дарко Доневски недавно је са међународним тимом истраживача пронашао најдаље досад откривено младо протојато галаксија. Ексклузивно за Елементе, Дарко објашњава зашто је ово откриће важно, говори о изазовима са којима су се он и његове колеге суочавали, као и о будућности протојата радног и „неинвентивног“ назива z66OD. Са Дарком Доневским разговарала Ивана Николић

• Еволуција: Еволуција лепоте

36

Због чега се Дарвин жалио на муку сваки пут кад би бацио поглед на раскошну лепоту пауновог репа, објашњава Игор Живановић, научни сарадник на Одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду

• Подаци: Књижевна индустрија

44

Анализа фактора који једну књигу чине бестселером и откриће универзалне природе образаца продаје од кључног су значаја за разумевање начина на који ми, као друштво, интерагујемо са културним производима, објашњава Ђорђе Петровић

• Математика: Алиса иза огледала

50

Чињеница је да је Луис Керол ретко писао шаљиве бесмислице за децу и да су његови најбољи покушаји усмерени на одрасле. Математика је оно што је Алиси дало мрачнију страну и учинило је загонеткoм која може да забавља људе свих узраста, вековима, пише Петар Нуркић, студент докторских студија на Одсеку за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду

• Хемија: Кобни сјај радијума

56

Када је Марија Кири чула за случај „радијум девојака“, како су их назвали у медијима, ужаснута безнадежном ситуацијом у којој су се налазиле, изјавила је да би била пресрећна када би могла да им пружи било какву помоћ, јер једном када ова супстанца уђе у људско тело, не постоји више никакав начин да се уништи, пише Милица Митић

• Хигијена: Колико смо били прљави кроз историју?

62

Енглеска краљица Елизабета I купала се једном месечно, изговарајући с поносом: „Било то неопходно или не.“ Луј XIV окупао се само једном у животу, али се зато редовно парфемисао и три пута на дан мењао ланено рубље. У своје време, и једно и друго сматрани су изузетно чистим. Средњовековни аскета попут Светог Јеронима сматрао је да након крштења нема потребе за другим купањем. Цео живот је постио на води, али је није користио у хигијенске сврхе и у потпуности је занемаривао тело, које је заударало „мирисом светости“. Према хришћанском схватању из Јеронимовог времена, он је био чист јер му је душа била чиста. За једног Римљанина бити чист значило је свакодневно вишечасовно потапање у воду различите температуре, а затим уклањање стругачем прљавштине и уља са коже – и то углавном у друштву и без икаквог сапуна, пише Ђорђе Петровић

• Књижевност: Шекспиров свет науке

70

Вилијам Шекспир с великим ентузијазмом настоји да у своје наративе утка савремену научну мисао, и подстакне читаоца на интеракцију с њом. Чак и онда када нам представља чудесно, он нам у другом плану истовремено пружа објашњења тих чудеса, пише Стефан Аћимовић, докторант на Катедри за књижевност, журналистику и интеркултурну комуникацију Јужног федералног института у Ростову на Дону, Русија

• Музика: Музика нових светова

76

Плантаже, фарме, бирцузи и затвори – на таквим местима су Џон и Алан Ломакс тражили певаче и песме које би снимали и са којима би касније упознавали америчку јавност, ослобађајући тако уметност дворског и академског снобизма, пишеНенад Пејовић, гитариста групе Канда, Коџа и Небојша

• Стрип: Нераскидиве везе

81

Давно је примећено да Периодни систем елемената графичким приказом подсећа на велику таблу стрипа. Наука и девета уметност прешли су далек пут од првог хемијског коктела убризганог у Капетана Америку и појаве криптонита у Супермену до данас, пише Никола Драгомировић, дипломирани археолог, стрип критичар и есејиста

• Конференције: Ка одговорном СТЕМ образовању

86

На конференцији је учествовало више од педесет говорника из десет земаља Европе, као и око двеста наставника и учитеља из целе Србије, пише Марјана Бркић, вођа пројеката Scientix и STEM School Label на националном нивоу

• Година неуронаука: Све стране неуронаука

88

Током 2019. године неуронауке ће бити у научном фокусу у Србији, захваљујући читавом низу догађаја и активности у којима учествује и Центар за промоцију науке, пише Марјана Бркић

• Уметност и наука: Тријенале проширених медија

89

Гост овогодишњег тријенала биће и мултимедијални уметник Виргил Видрих, велика звезда art & science сцене из Аустрије, пише Јелена Марта Глишић, ликовна уметница и један од селектора овогодишњег Тријенала проширених медија у Павиљону „Цвијета Зузорић“

• У центру: Мај месец математике – истражи координате

90

Манифестација ће трајати од 9. до 31. маја широм наше земље. Међутим, програм М3 почиње и пре самог отварања. Од 4. до 25. марта ЦПН је организовао националну кампању мапирања научнопопуларних математичких догађаја који се одржавају током маја. Mапирање манифестације Мај месец математике је позив наставницима, професорима, учитељима и свима који су посвећени образовању и популаризацији науке на територији Републике Србије, који имају добру праксу у својој настави и који кроз неформално образовање желе да јавности представе интересантне математичке методе, појмове или догађаје са својих часова, пише Борис Клобучар, стручни сарадник за програмске активности у ЦПН-у

• Репортажа: Колоквијум забавне математике

92

Лисабонски колоквијум посвећен забавној математици завршен је с много размењених загонетки и математичких изазова, с новим пријатељствима и позивима на сарадњу, и уз жељу да се за две године учесници поново окупе, ексклузивно за Елементе из Лисабона пише Александра Равас, дипломирани математичар, један од амбасадора Глобалног математичког пројекта и популаризатор математике]]> https://www.cpn.edu.rs/elementi-15/ Wed, 26 Dec 2018 10:39:30 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17946 https://www.cpn.edu.rs/elementi-15-2/ Wed, 26 Dec 2018 10:38:05 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17935 Зима 2018. Центар за промоцију науке представља петнаести број часописа Елементи

• Тема броја: Век и по периодног система хемијских елемената

04

Читава наредна година протећи ће у знаку Периодног система: у фебруару ће се навршити тачно 150 година откад га је објавио руски научник Дмитриј Мендељејев. Најједноставнији одговор на питање зашто славимо табелу хемијских елемената јесте да на њој почива – баш све, пише Ивана Николић

• Коме ће стићи писмо адресирано именима елемената из Периодног система?

08

Да бисмо одговорили на ово необично питање, морамо да се осврнемо на неколико прича о Периодном систему елемената. Како ред налаже, почећемо од његовог открића, преко развоја, а завршићемо приказом његовог данашњег облика, објашњава Александар Декански, научни саветник Центра за електрохемију Института за хемију, технологију и металургију Универзитета у Београду

• Вештачка интелигенција у служби борбе против оружаног насиља

22

Користећи алате вештачке интелигенције да декодирају језик чикашких банди, истраживачи се надају да ће успети да реагују пре него се онлајн насиље прелије у реални свет, пише Ивана Николић

• Пољопривреда: Роботи на њиви

24

Идеја да ће роботи ући у све сфере друштва и преузети већину људских послова одавно је тема фикције, а све више и реалности. Најновији пример за то је све већи уплив роботске технологије у област агрикултуре и настанак такозваног паметног узгоја (енг. smart farming) и прецизне пољопривреде (енг. precision agriculture), која има за циљ да применом паметних технологија модернизује, олакша и унапреди обављање узгајивачких послова и квалитет пољопривредне производње, како на индустријском тако и на плану појединачних домаћинстава, објашњава научни новинар Андреј Самарџија-Шушић

• Саобраћај: Моралне машине

26

Идеја да се смањи потрошња горива, гужве на улицама, али и број саобраћајних несрећа, које су у 90 одсто случајева изазване грешкама возача, довела је до револуције у аутомобилској индустрији самоуправљајућих аутомобила. Међутим, поставља се питање на који ће начин ова возила одлучивати у различитим саобраћајним ситуацијама када у питању буду људски животи? Опширније о овој теми пише научни новинар, Анђела Мрђа

• Скривени град

28

У отприлике исто време када су древни Египћани градили своје грандиозне пирамиде, ови омалени термити Syntermes dirus су, копајући тунеле и гнезда кроз земљу, на њеној површини створили импозантне купасте хумке које и данас постоје у североисточном Бразилу, а толико су бројне да се чак могу видети из свемира, пише научни новинар, Ђорђе Петровић

• Историја: Трагом једног Галилејевог писма

30

Четрдесетједногодишњи историчар и антрополог Салваторе Рићардо, постдокторанд на Универзитету у Бергаму, у Италији, није могао да замисли да ће га случајна компјутерска претрага у просторијама Британског краљевског друштва учинити славним у научним круговима широм света, пише Ивана Николић

• Интервју: Да ли се наука и друштво разумеју?

32

Нећемо никада моћи да се специјализујемо за све чиме се наука бави. Ипак, бити свестан како она функционише и чему може да допринесе, јако је важно. Не треба очекивати решења у кратком року. Данас је исправније говорити о култури науке у друштву. Ко би требало да шири такву врсту науке? Медији свакако имају своју улогу у томе. Али ипак најбољи вид такве врсте учења обезбеђују школа и образовни систем. Особе које су образованије уједно су и отвореније према науци и истраживачком раду зато што имају израженију критичку свест. У супротном преовладава помало шизофреничан однос, где се превише очекује од науке и уколико не дође до брзих резултата, наступа огромно разочарање. На тај начин се ствара слика науке као неке врсте супермаркета, ексклузивно за Елементе интервју са Масимијано Букијем припремила новинарка, RAI-ја, Марина Лаловић

• Несаница

38

О њој се одувек писало и причало, чак су и песме испеване о несаници. И док је у прошлости многима била муза, несаница данас већини задаје озбиљне проблеме, објашњава Ивана Николић

• Средњовековни роботи

45

Средњовековни аутомати имали су огроман утицај на све што се дешавало у том периоду и припремили су услове за долазак новог доба. Омогућили су средњовековном човеку постепену еманципацију од моћне природе, која престаје да се пише великим словом и почиње да се посматра као збир повезаних механичких процеса. Поставили су важна питања о границама знања и стварања, вези између људи и технологије, о разлици између природног и вештачког, али и о томе шта је то живот. На сва ова питања одговарамо и данас, пише Ђорђе Петровић

• Фуј! Бљак!

52

Ако свако од нас током дана прогута велику количину сопствене пљувачке, зашто би мало ко пристао да попије исту или мању количину из чаше, истражује Игор Живановић, научни сарадник на Одељењу за филозофију, Филозофског факултета Универзитета у Београду

• Прича о слаткишима

58

Зашто је бананица тако пуфнаста,како је структура слаткиша толикоразноврсна када им је свима зајед- ничка компонента шећер, и да ли је Негро заиста добар за грло? Када и где су настали први слаткиши и какав је био наш однос према њима кроз време? Истражује Милица Митић

• Астрономија Абориџина - искра свемира у пустињском песку

64

Абориџинска астрономија има све услове да начини мост који ће помоћи да се приближе прошли и садашњи светови и традиције. Она је напокон постала призната и у универзитетским круговима, а поједине институције попут Универзитета Западна Аустралија отвориле су специјалне постдипломске курсеве посвећене њеном изучавању, пише истраживач и писац, Дарко Доневски, доктор астрофизике у области еволуције галаксија

• Позив на сарадњу

70

Језик науке формира једну врсту лингвистичке ограде, језичког Берлинског зида, јасне границе између научне концептуализације и књижевне кристализације. Вербална опрезност научника се подразумева. Уколико се игра по правилима, забрањено је саопштити више од једног значења једном речју, изаћи изван граница строгог логичког дискурса; или пак говорити о приватним искуствима у контексту предмета истраживања. Литерарни ствараоци, са друге стране, инструирани су правилима своје игре да поступају супротно, радећи све оно што научници не смеју, пише Стефан Аћимовић, докторант на катедри за књижевност, журналистику и интеркултурну комуникацију Јужног федералног института у Ростову на Дону, Русија

• Синергија документарности

75

Свет око нас, природне лепоте, наука, људска искуства, па чак и лепота скривена иза ужаса, све су то примери како наше окружење може да нас изненади. Стрип ауторима није потребно херметично закључавање у фикцију и одвојеност од света да изнедре врхунска остварења девете уметности, експериментишу са жанровима и начинима приповедања, пише Никола Драгомировић, дипломирани археолог Филозофског факултета у Београду

• Мејкери, наука и уметност

82

Новембар је у Центру за промоцију науке протекао у знаку несвакидашњег споја науке и уметности, доносећи низ занимљивих активности за све генерације, пише научни комуникатор, Борис Клобучар

• ТIMSS је у елементу

86

У главној студији TIMSS 2019 планирано је да учествује репрезентативни узорак од 165 школа и преко 4500 ученика из Србије, пишу Ивана Ђерић, национални координатор TIMSS истраживања у Србији и Нада Шева, руководилац истраживачког тима са Института за педагошка истраживања у Београду

• Scientix конференција у Београду

87

Трећи циклус Scientix пројекта се у Србији завршава међународном конференцијом „Ка одговорном СТЕМ образовању“, која ће се 22. и 23. фебруара 2019. године одржати у Београду, пише Марјана Бркић, чланица тима за развој art+science програма

• Интервју: Ентузијазам без ког се не може

88

Ових дана велику пажњу јавности привукао је успех младе научнице др Јелене Владић са Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду, којој је 8. новембра, у Братислави, свечано уручено признање за најбољег младог научника из Србије, Danubius Young Scientist Award. Са др Јеленом разговарала Анђела Мрђа

• Тајна историја Универзитета Стaнфорд

92

Како је један необичан симпозијум у Америци спојио две математичарке и славног британског математичара Кита Девлина, и довео до посете чувеном Универзитету Стaнфорд, Ексклузивно за Елементе из Сан Франциска текст припремила Тијана Марковић, математичар и амбасадорка Глобалног математичког пројекта ]]> https://www.cpn.edu.rs/elementi-14-2-2/ Fri, 19 Oct 2018 07:43:13 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17517 https://www.cpn.edu.rs/elementi-14-2/ Fri, 19 Oct 2018 07:34:33 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17490 Јесен 2018. Центар за промоцију науке представља четрнаести број часописа Елементи[:]

• Тема број: Теорије завере

04

И све док неком магијом не будемо једног дана успели да откријемо директан и непосредан приступ реалности, теорије завере ће израњати – често у облику необичних и невероватних тумачења света око нас, каткад потпуно безумних и заиста опасних, а понекад као обичан људски одговор на друштвене и технолошке промене. Упркос томе што не задовољавају одговарајуће критеријуме да би могле да се квалификују као теорије, због чега не могу ни да постану део неког ширег истраживачког програма, неке од њих свакако завређују да буду проверене и истражене, што због своје садржине, што због потенцијално озбиљних последица по ширу заједницу, пише Иван Умељић

• Интервју: Огњен Рудовић: Пријатељи деце  са аутизмом

22

„Аутизам ме је фасцинирао из два разлога. Прво, особе са аутизмом имају изазов да ‘читају’ експресије лица типичних особа. Због тога сам желео да усмерим своје истраживање ка помоћним средствима која би им омогућила да лакше науче да интерпретирају изразе лица и друге социјалне знакове, попут покрета тела и гласова. Други разлог је био мој иницијални сусрет са децом и њиховим родитељима у Удружењу за аутизам у Београду. Након тог сусрета схватио сам колико је терапија за децу са аутизмом комплексна и колико ствари се може побољшати, каже истраживач Огњен Рудовић са Технолошког института у Масачусетсу у разговору са Иваном Николић

• Огрнуте прашином: најдаље галаксије у универзуму

30

Феномен еволуције прожима целу природу, а еволуција галаксија суштински се не разликује превише од еволуције човека, пише Дарко Доневски, са лабораторије за астрофизику у Марсеју

• Од емоционалне заразе до емоционалног развоја

36

Модел бабушке представља сликовит приказ схватања емпатије. Њени унутрашњи слојеви су базични, емоционални и без или с мало когнитивне контроле, док спољашњи осликавају високо развијене и когнитивно комплексне емпатичке способности, објашњава Игор Живановић научни сарадник на одељењу за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду

• Полови лично

42

Доминантност два свима позната пола и даље се сматра једном од великих мистерија у биологији. Још је Роналд Фишер, отац савремене популационе генетике, предложио мисаони експеримент у коме разматра постојање организма са три или више полова као модел за објашњење предности полног размножавања у односу на бесполно, објашњава популациони генетичар, Бојан Кениг

• Припитомљавање поларних лисица

46

Педесетих година 20. века руски генетичар Дмитриј Бељајев започео је у Сибиру један од најдуготрајнијих и, по мишљењу неких аутора, један од најинтересантнијих еволуционих експеримената: укрштао је јединке сребрне лисице (Vulpes vulpes) са намером да селекцијом кроз генерације добије припитомљене животиње, наводи Ева Камерер, доценткиња на Одељењу за филозофију Филозофског факултета у Београду

• Невероватне машине професора Луцифера Горгонзоле Батса

54

Руб Голдбергово име ушло је у МеријамВебстеров речник енглеског језика као придев, који означава „компликован и апсурдан начин за постизање нечега што је могло да се реши једноставно“, пише Борис Клобучар

• Крађа која је створила модернизам

58

Тачно сто година након крађе Мона Лизе професор историје уметности на Америчком универзитету у Риму, Ноа Чарни, објавио је књигу Крадљивци Мона Лизе: О крађи најпознатије слике на свету, чије је једно поглавље адаптирано и објављено 2014. године у часопису Arte Individuo y Sociedad. Овај рад покушава да покаже да су и Пикасо и Аполинер знали да су статуе украдене и да су обојица или макар један од њих били укључени у крађу, а до таквих тврдњи аутор долази комбинујући своја знања из историје уметности и криминологије, пише Јована Николић

• Од Витрувијевог човека до Хелене Гловер

62

Идеални спортиста с почетка 20. века требало је да буде „средње грађе“ и мало пунији. Тако је било све до такозваног „великог праска у типовима грађе“, до ког је дошло средином прошлог века, када научници почињу да заговарају једну нову идеју – да би грађа тела ипак требало у што већој мери да одговара захтевима дисциплине којом се спортиста бави, пише Анђела Мрђа

• Шта наука каже о нашем омиљеном рефлексу?

66

Смејемо се између 20 и 200 пута на дан, са разлогом, без разлога, ретко сами, најчешће у друштву, са пријатељима, симпатијама и љубавницима, у лепим и мање лепим приликама. Смех је „секси“, смех је „јефтин“ и смех је доказ наше друштвености, описује Ивана Николић

• Главе пуне страха и наде

74

У историји стрипа аутобиографски радови на тему психијатријских обољења појављују се релативно касно. Тек од деведесетих година 20. века и развоја slice of life графичких романа, јављају се и примери да аутор на овај начин комуницира са читаоцима и приповеда о свом душевном стању. Прикази психијатријских обољења у стрипу, када су аутентични, део су спознаје околине, али и рехабилитације, објашњава Никола Драгомировић

• Математика, наука младих

80

Постоји мишљење да је Филдсова медаља резултат супарништва између Алфреда Нобела и математичара Госте Митаг-Лефлера око Нобелове супруге, а да потенцијални добитник мора бити млађи од 40 година зато што, како је то формулисао Г. Д. Харди, „математика је, знатно више од било које друге науке или уметности, намењена младима“, пише Александра Равас

• Заборављени хероји приче о Енигми

94

Рад пољских разбијача шифри утабао је стазу Алану Тјурингу да дешифрује немачке поруке у Другом светском рату. У својој књизи X, Y & Z, Дермот Тјуринг, рођак великог матемаричара, прича узбудљиву причу о групи пољских математичара који су схватили много тога о начину функционисања Енигми, немачких машина за кодирање, годинама пре него што је то Тјуринг урадио, пише Ђорђе Петровић

• Открића

20

Рубрика открића доноси занимљиву причу о неизвесној будућности електричних аутомобила, пише Ивана Николић

• Експерименти: Марс на Земљи

18

Колико год симулација живота на „Црвеној планети“ изгледа примамљиво, поставља се питање њене ефикасности, јер лажни астронаути – за разлику од оних правих – ипак имају дугме у случају опасности, а то је моментални повратак у реалност, објашњава Ивана Николић

• Стручни семинар: Примена мисаоних експеримената у настави

34

Мисаони експерименти своју примењивост налазе у свим наставним предметима, у готово свим начинима извођења наставе, могу да буду део сваког метода преношења и стицања знања, незаобилазни су у процесу учвршћивања и ретенције знања и пружају неограничен простор за иновацију у сферама наставе, образовања и васпитања, објашњава професор са Филозофског факултета у Београду, Машан Богдановски

• 2018: година пројеката

88

Ако је нека година у релативно краткој историји постојања Центра за промоцију науке обележена међународном сарадњом и европским пројектима, онда је то свакако 2018, истиче Добривоје Лале Ерић

• Уметност у доба вештачке интелигенције

90

Нема сумње, вештачка интелигенција је кључна технологија нашег времена и један од највећих друштвених изазова пред нама. Као и свака нова технологија, она може донети еманципацију, али такође може створити и нове облике експлоатације, неправде и неједнакости, пише Петар Лаушевић

• Финална конференција Re@WBC пројеката у Београду

91

У згради Ректората Универзитета у Београду, 10. септембра одржана је финална конференција пројекта Enhancement of HE research potential contributing to further growth of the WB region – Re@WBC, који је кофинансиран кроз програм Ерасмус+, а координиран од стране Универзитета у Нишу, пише Катарина Анђелковић

• Ово је година Европске културне баштине

92

Широм Европе 2018. година протиче у знаку ширења свести о значају очувања културне баштине. Низ догађаја, активности, иницијатива и акција којима се слави заједничка европска заоставштина, али и њена разноликост, осмишљен је ради повезивања грађана у настојању да се боље упознају са културном баштином. Циљ је да се оснажи осећај припадности заједничком европском простору међу свима који ту живе, пише Јулија Бала]]> https://www.cpn.edu.rs/elementi-13-2/ Tue, 10 Jul 2018 14:46:31 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17115 https://www.cpn.edu.rs/elementi-13/ Mon, 25 Jun 2018 08:26:41 +0000 http://www.cpn.rs/?p=17061 Лето 2018. Центар за промоцију науке представља тринаести број часописа Елементи[:]

• ТЕМА БРОЈА: Урбана еволуција

06

Број градова расте попут кокица које се пеку све брже и има их све више. Урбаним еволуционистима тек предстоји да открију нове приче о врстама са којима делимо животни простор и објасне како се прилагођавају. Шта им добро доноси живот у градовима а шта их у њима угрожава? Еволуција је одавно стигла у град и одвија се овде и сада, пише Јована Николић.

• Интервју: Мено Схилтхаузен

13

”Постоји много начина на које се врсте адаптирају на урбано окружење. Ми, еволуциони биолози, увек смо били фрустрирани чињеницом да је тако тешко посматрати како се еволуција одвија. У касном 20. веку еволуциони биолози су почели да схватају да су огромне промене које производе људи у окружењу заправо ”природне лабораторије” у којима можемо пратити еволуцију на делу”, у разговору са Јованом Николић каже Мено Схитхаузен, аутор књиге Darwin Comes to Town.

• Открића

18

Рубрика Открића доноси приче о вирусосфери, морепловцима каменог доба и истраживању маси живота на Земљи.

• Добре пчеле: мистерије суперорганизма

24

Оног тренутка кад интереси вишег нивоа постану доминантни, може се сматрати да је формиран нови ниво организације живота, било да се од простијих елемената, какве су органеле, формирају ћелије, или да вишећелијски организам настаје од једноћелијских. Најновија истраживања указују на то да је трансфер адаптивне вредности омогућен управо кооперацијом, ”да је обликовање кооперативних интеракција између јединица нижег нивоа нужни корак у еволуционим транзицијама”, пише Ева Камерер.

• Добро дошли у будућност!

32

Многи тврде да ћемо до краја овог века развити такозвану вештачку општу интелигенцију (artifical general intelligence) - машине које ће бити способне да раде исто што и људи (human level performance). Ако је ово предвиђање тачно, намећу се три веома важна питања: у тренутку када машине постану боље од нас, да ли ћемо моћи да осигурамо безбедну и иоле нормалну коегзистенцију са њима; какав ће утицај ове мислеће машине имати на послове које ми, људи, (и даље) обављамо; и да ли се и у којој мери можемо ослонити на алгоритме и веровати да они могу да буду непристрасни и транспарентни, пита се Ивана Николић.

• Шта сањају слепи људи?

42

Почетком 21. века Хелдер Бертоло је установио не само то да особе које су слепе од рођења сањају, већ и да могу графички да прикажу своје снове, и то на такав начин да непристрасном посматрачу њихови цртежи изгледају као задовољавајуће графичке представе визуелног садржаја, објашњава Игор Живановић.

• Речник непреводивих љубавних појмова

48

Ако је кључна функција језика да нам пружи ”мапу” која ће нам омогућити да разумемо свет, ”непреводиве” речи не само што нам могу указати на културне разлике на нашој језичкој мапи, већ нам могу рећи да са њом можда нешто није у реду. Не би било згорег ако бисмо научили понешто о томе како друге културе цртају своје мапе и како људи који им припадају разумеју свет око себе и - љубав, пише Анђела Мрђа.

• Како смо хранили бебе: мајчино млеко и његове алтернативе кроз векове

54

Од старог Египта до данас, мајчино млеко се сматрало најздравијим начином исхране одојчади. А када мајке нису могле - или нису хтеле - да доје своје новорођенче, прибегавало се другим опцијама које су хумано млеко повремено бацале у запећак, пише Ивана Николић.

• Први елемент

60

Како је човек захваљујући ватри сишао са дрвета, развио друштвене односе, али и апстрактно мишљење, описује Јована Николић.

• Научни круг

65

Ако је веровати истраживачима, до следеће револуције у индустрији паметних телфона могло би доћи управо захваљујући спектрометрима или сличним сензорским решењима, пише Анђела Мрђа.

• Шта су нама бројеви?

66

Униеврзум је стар отприлике 13,7 милијарди година, Земља око 4,5 милијарди, док је еукариотски живот стар око три милијарде година. Много се спори о томе када смо се тачно ми, модерни људи, први пут појавили, али нема сумње да смо ту око 100.000 година. Ми смо заиста млади. Ипак, упркос нашој младости, умногоме смо обликовали планету на којој боравимо тако занемарљив период њеног постојања. Бројеви су, како ћемо видети, имали значајну улогу у томе како се и зашто то догодило, каже Бобан Трифуновић.

• Бескрајне могућности

72

Мултиверзум може бити магично место, испуњено чудовиштима или бољим верзијама нашег света. Стрип уметници га могу употребити као полигон да помире сценаристичке размирице, или створе верзије ликова које не функционишу у устаљеном канону. Неки од аутора ће га користити да отелотворе највеће страхове читалаца, док ће се други определити да нам кроз њега покажу свет у огледалу, огољен, искривљен или сатиричан, објашњава Никола Драгомировић.

• У центру

79

Рубрика У центру доноси причу о овогодишњем Мају месецу математике.

• Европа

81

Рубрика Европа доноси приче о будућности СТЕМ образовања и одговорном истраживању и иновацијама.

• Како читати и разумети научни рад: водич за лаике

84

”Читање научног рада у потпуности је другачији процес од читања чланка о науци на блогу или у новинама. Не само што одељке читате различитим редом од изложеног, него сте принуђени и да правите белешке, читате рад више пута и највероватније потражите друге радове ради разумевања неких детаља.” Елементи преносе текст Џенифер Раф са Универзитета у Тексасу објављен на њеном блогу на ком редовно објављује текстове о научној писмености и коментаре о контроверзним псеудонаучним темама.

• Како смо брендирали науку?

88

”Како грађани доживљавају науку? Шта она за њих представља? Како приказати знање? Ово су само нека од питања која смо упутили сами себи, али и грађанима који су нам давали најразличитије примере личног доживљаја науке онога што она представља у ширем друштвеном контексту”, пише Слободан Јовановић Цоба.

• Интервју

90

”У једном свом малом експерименту који још нисам објавила бавим се родом инсеката Anthroherpon о коме не знамо готово ништа. Не знамо колико дуго живе, чиме се хране, како се размножавају. Бавим се еволуцијом у подземним екосистемима и занима ме зашто сви ти инсекти насељавају пећине када су услови у њима негостољубиви, како преживљавају и адаптирају се на та станишта. Пећине су један од најнеистраженијих екосистема, заједно са најдубљим деловима океана”, каже у разговору са Јованом Николић Ива Њуњић, биоспелеолог из организације Taxon Expeditions.]]> https://www.cpn.edu.rs/elementi-12/ Thu, 12 Apr 2018 09:43:54 +0000 http://www.cpn.rs/?p=16572 Пролеће 2018. Центар за промоцију науке представља дванаести број часописа Елементи[:] Дванаести број часописа Елементи појављује се на киосцима тачно два века након патентирања бицикла. Управо овом изуму посвећен је темат броја. Осим темата посвећеног бициклу, нови Елементи доносе и приче о томе шта организам ради лековима, самообмањивању, заблудама о брзом читању, леворуким и десноруким животињама, софтверу који пише смислене СФ приче, Помпеји, Франкенштајну, стрипу, као и интервју са чувеним математичаром Китом Девлином. Истражите више о садржају дванаестог броја.

• ТЕМА БРОЈА: Бицикл - прва два века

06

Предање каже да је за све „крив“ индонежански вулкан Тамбора, који је 1815. године експлодирао и притом избацио дотад највећу познату количину прашине у ваздух и учинио наредну, 1816. „годином без лета“ на већем делу северне Земљине хемисфере. Глад је достигла невероватне размере, па су коњи масовно убијани због несташице сточне хране. На позорницу историје у том тренутку ступа барон Фон Драјз, који, управо због мањка коња, конструише своју „машину за трчање на два точка“, пише Ивана Николић.

• И након два века - живо је!

14

Данас се доктор Франкенштајн и његово чудовиште махом помињу у дискурсу о новим технологијама које су донедавно звучале као пуки производ научне фантастике, пише Бобан Трифуновић.

• Открића

22

Рубрика Открића доноси приче о томе како разликовати уметност од онога што није уметност, зашто се бебе не смеју одмах по рођењу, како развој технологије утиче на еволуцију љубоморе, ко је адолесцент, како смо изашли из воде, и о најстаријем кичмењаку на планети.

• У центру

32

У великој заједничкој просторији, на два стола група људи саставља делове свог ЛЕГО робота. Девојка поред лемилицом спаја последње компоненте на своју електронску плочицу. Неколико студената на трибини поред чита часописе са „уради сам“ пројектима. На спрату изнад група архитеката на тестери сече делове за велику макету. Брујање машина и граја вредних креативних људи испуњавају читав простор. Ово је право место да се инспиришете. Право место да направите нешто. Добро дошли у Мејкерс спејс!

• Самообмањивање

34

Самообмањивање је врста ирационалности која је специфична за човека. За разлику од људи, животиње не могу да се самообмањују, оне су једноставно препуштене току догађаја који је ван њихове контроле и коме не могу да се одупру, пише Игор Живановић.

• Истине и заблуде о брзом читању

40

Волите књиге, а бојите се да немате довољно времена за сва дела која бисте волели да прочитате? Захваљујући махнитом напретку технологије, брзо читање се поново враћа у моду. Сада можете буквално да „једете књиге“. Или је то још једна од заблуда у вези са овом техником, истражује Ивана Николић.

• Може ли робот да напише симфонију?

45

SciFiQ је успешно положио Тјурингов тест, којим се утврђује да ли је вештачка интелигенција успела да превари човека, тачније, да ли је успела да га наведе на помисао да комуницира са другим човеком, а не са склопом струјних кола, микрочипова, каблова, процесора и хладњака. Да ли ће овај или неки други компјутерски програм заувек уклонити писце са књижевне позорнице, попут машине из романа 1984 Џорџа Орвела, пита се Бобан Трифуновић.

• Леворуке и десноруке животиње

48

Пси, мачке, пчеле, коњи, кенгури, папагаји, корњаче, жабе, китови, пилићи... и мајмуни, такође су „леворуки“ и „десноруки“, а ови последњи могли би да одговоре на вишевековну енигму о људској деснорукости, пише Анђела Мрђа.

• Задовољство, квалитет и цена

52

„Проблем настаје када неки људи крену да набрајају све те укусе и ароме које мисле да су осетили. То онда доспе на етикету на боци вина иако пре подсећа на рецепт за воћну салату“, цитирају Хјуа Џонсона у свом тексту о вину Иван Умељић и Јелена Ћирић.

• Шуме које нестају

58

Када је Ханс Кристијан Андерсен током своје пловидбе по европском Амазону стигао и до Балкана, писао је како на његовој територији живе шумски људи, који су читав живот посветили шумама и ретко их напуштају. Писао је још и како густе, мрачне, листопадне шуме прекривају огромна пространства наше садашње земље и како су стабла дебела и стара, пише Јелена Гаврилов.

• Шта организам ради лековима?

64

Како би ефикасније комуницирали унутар шире научне заједнице, истраживачи прибегавају осмишљавању карактеристичних акронима. Често се догађа да интерна скраћеница која је скована око једне истраживачке гране временом пређе у општи научни језик. Тако је из фармакокинетике потекао акроним LADME, који описује и објашњава реакцију организма на лек у свакој фази његовог пута кроз тело, пише Анђела Мрђа.

• Разумете ли стрипове?

70

Динамика развоја стрипа као уметности досегла је врхунац током седамдесетих и осамдесетих година 20. века. Револуција Мебијуса и „Метал ирлана“ у Француској, потом и вртоглави пробој јапанских манги на светско тржиште, као и неизоставан утицај који је Шпигелман учинио са Маусом на амеичкој стрип-сцени, само су неки од темеља устоличења стрипа као озбиљне и општеприхваћене форме уметности. Данас је сцена таква да се не поставља питање нити изражава сумња у овакво стање ствари. Та битка је добијена пре тридесетак година. У таквом културолошком спектру неминовност је и потреба за канонизовањем, објашњава Никола Драгомировић.

• Последњи дани Помпеје

76

Из града који се сматра својеврсном времеснком машином посетиоци су често односили предмете као сувенире, али је упркос томе успео да археолозима и историчарима пружи бројна сведочанства о једном обичном дану у Римском царству у првом веку нове ере, пише Јована Николић.

• Европа

81

Рубрика Европа доноси приче о BESTPRAC иницијативи, иновацијама у СТЕМ образовању и Међународном дану девојака и девојчица у науци.

• Излазак из оквира – интервју са Китом Девлином

84

„Више пута сам рекао, мислили су да се шалим, али нисам се шалио, да су видео-игре постојале 350. године пре нове ере, Еуклид не би написао књигу под називом Елементи, већ би направио видео-игру за учење геометрије под називом Елементи“, каже у разговору са Александром Равас и Тијаном Марковић математичар и промотер науке Кит Девлин.]]> https://www.cpn.edu.rs/elementi-12-2/ Thu, 12 Apr 2018 09:37:55 +0000 http://www.cpn.rs/?p=16624