Талентовани средњошколци имали су прилику да чују више о томе шта и како научници раде у ЦЕРН-у
Талентовани средњошколци које занима физика окупили су се у петак, 9. марта на Физичком факултету у Београду како би присуствовали ЦЕРН-овом Међународном часу (Masterclass).
У исто време, ова популарна манифестација организована је у још 30 држава и у њој учествује више од 9000 ђака.
На Физичком факултету у Београду ученици су слушали предавања активних истраживача и професора о темама и методологији основних истраживања која се врше у ЦЕРН-у. У другом делу Masterclassa, радили су вежбе са реалним подацима добијеним у једном од ЦЕРН-ових експеримената. За организацију догађаја били су задужени физичари са дугим искуством у ЦЕРН-у, Предраг Миленовић и Петар Аџић.
Током дана ови ђаци имали су прилику да се упознају са студентским животом на Физичком факултету, а на крају програма учествовали су у видео-конференцији са својим вршњацима и научницима из целог света код којих се истог дана одржава Међународни час. Ове године разговарали су са вршњацима са Државног универзитета Рио де Жанеиро (Бразил), са Института за атомску физику и физику честица у Прагу (Чешка), Института за физику у Ослу (Норвешка) и Националне лабораторије Брукхејвен (САД). Као и увек, организацијом видео-конференције руководи се из ЦЕРН-а.
У Србији се овај Међународни час организује већ четири године. Похађају га најуспешнији ђаци четвртог разреда средњих школа.
Уз Физички факултет и Центар за промоцију науке, подршку у организацији ове образовно-научне манифестације у Београду обезбедили су и Министарство просвете и науке, ИНН „Винча“ и Институт за физику у Београду.
Европскa организациja за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), jедно је од наjпожељниjих места на свету за физичаре који желе да изграде каријеру научника, па је Међународни час био добра прилика да се ђаци ближе упознају са овом установом, неким научницима који тамо раде, истраживањима која се изводе, као и начином функционисања ЦЕРН-а.
Подсетимо, у jануару ове године Србиjа jе постала придружени члан ЦЕРН-а, а за наjвише пет година могла би да поврати пуноправно чланство у овоj престижноj научноj организациjи.
Србиjа jе била и jедан од 12 оснивача ЦЕРН-а и његова чланица све до 1961. године. Међутим, и након тога наши научници остали су укључени у рад на више пројеката. Последњих година, тим са Института за нуклеарне науке „Винча“, који предводи др Петар Аџић, суделује у експерименту на CMS детектору, док други српски тим, са Института за физику у Земуну, ради на детектору ATLAS.
