У Научном клубу ЦПН-а, 12. фебруара, професор Такеши Накано из Јапана говорио је о штетним хемикалијама које имају штетно дејство на здравље људи [:]
У оквиру програма Моја наука, професор Такеши Накано са Универзитета у Осаки у Јапану, одржао је предавање „Дуготрајни органски загађивачи у животној средини и људском организму“, у Научном клубу ЦПН-а.
Предавање је организовано у четвртак 12. фебруара у оквиру пројекта JICA, који има за циљ да истражи тренутну еколошку ситуацији у нашој земљи, поготово у Панчеву и дуж речног корита Дунава.
”Наш сан је да створими чистији cвет за генерације које долазе”, изјавио је професор Накано. Према његовим речима, загађење река у Србији је озбиљно и последица је, између осталог, изливања великих количина токсичних хемикалија током НАТО бомбардовања 1999. године.
Идеја jапанско-српског JICA пројекта и јесте да се наши стручњаци обуче, како би у Србији спроводили анализу и смањивање концентрације одређених хемикалија у животној средини и учинили нашу земљу безбеднијим местом за живот.
Професор из Јапана говорио је о такозваним POPs суспстанцама – дуготрајним органским загађивачима који под нормалним условима не могу да се разграде. На тај начин дуго опстају у средини у којој су се нашле и представљају дуготрајну претњу по животну околину и људе. У њих се убрајају поједини пестициди, индустријске хемикалије и продукти процеса сагоревања.
Овакви загађивачи неретко завршавају у храни, путем које их у највећој мери уносимо у наш организам и угрожавамо здравље. Из тог разлога, изузетно је важно вршити мониторинг безбедности хране и других производа, као на пример пластике од којих се праве играчке за бебе.
Професор Накано је говорио о ситуацији у Јапану, када су POPs представљали велики друштвени проблем пре 50 година. Интензивно се ради на мониторингу ових хемикалија, неке је забрањено производити и ради са на санацији последица.
Међу озлоглашеним суспатнцама, које су довеле и до смртних исхода како људи тако и животиња, су DDT, HBCD, PCB итд. Швајцарски научник Пол Мулер је добио Нобелову награду за DDT 1948. године.
Само 30 година након тога, DDT је забрањен у целом свету, јер се испоставило да је изузетно опасан по људско здравље и да се таложи у костима и мишићима.
Велике количине ових хемикалија су доспевале у пиринчано уље или су се налазиле у заштитиним фарбама за дрво, или чак у неким органским бојама које се користе у производњи козметике.
Неке од ових хемикалија веома подсећају на одређене хормоне и могу веома да збуне наш организам када доспеју у њега. Тако, на пример, могу да поремете функционисање тиродине жлезде и да доведу до промена у понашању или сметњи у процесу учења и памћења.
