U Naučnom klubu CPN-a, 12. februara, profesor Takeši Nakano iz Japana govorio je o štetnim hemikalijama koje imaju štetno dejstvo na zdravlje ljudi [:]
U okviru programa Moja nauka, profesor Takeši Nakano sa Univerziteta u Osaki u Japanu, održao je predavanje „Dugotrajni organski zagađivači u životnoj sredini i ljudskom organizmu“, u Naučnom klubu CPN-a.
Predavanje je organizovano u četvrtak 12. februara u okviru projekta JICA, koji ima za cilj da istraži trenutnu ekološku situaciji u našoj zemlji, pogotovo u Pančevu i duž rečnog korita Dunava.
”Naš san je da stvorimi čistiji cvet za generacije koje dolaze”, izjavio je profesor Nakano. Prema njegovim rečima, zagađenje reka u Srbiji je ozbiljno i posledica je, između ostalog, izlivanja velikih količina toksičnih hemikalija tokom NATO bombardovanja 1999. godine.
Ideja japansko-srpskog JICA projekta i jeste da se naši stručnjaci obuče, kako bi u Srbiji sprovodili analizu i smanjivanje koncentracije određenih hemikalija u životnoj sredini i učinili našu zemlju bezbednijim mestom za život.
Profesor iz Japana govorio je o takozvanim POPs suspstancama – dugotrajnim organskim zagađivačima koji pod normalnim uslovima ne mogu da se razgrade. Na taj način dugo opstaju u sredini u kojoj su se našle i predstavljaju dugotrajnu pretnju po životnu okolinu i ljude. U njih se ubrajaju pojedini pesticidi, industrijske hemikalije i produkti procesa sagorevanja.
Ovakvi zagađivači neretko završavaju u hrani, putem koje ih u najvećoj meri unosimo u naš organizam i ugrožavamo zdravlje. Iz tog razloga, izuzetno je važno vršiti monitoring bezbednosti hrane i drugih proizvoda, kao na primer plastike od kojih se prave igračke za bebe.
Profesor Nakano je govorio o situaciji u Japanu, kada su POPs predstavljali veliki društveni problem pre 50 godina. Intenzivno se radi na monitoringu ovih hemikalija, neke je zabranjeno proizvoditi i radi sa na sanaciji posledica.
Među ozloglašenim suspatncama, koje su dovele i do smrtnih ishoda kako ljudi tako i životinja, su DDT, HBCD, PCB itd. Švajcarski naučnik Pol Muler je dobio Nobelovu nagradu za DDT 1948. godine.
Samo 30 godina nakon toga, DDT je zabranjen u celom svetu, jer se ispostavilo da je izuzetno opasan po ljudsko zdravlje i da se taloži u kostima i mišićima.
Velike količine ovih hemikalija su dospevale u pirinčano ulje ili su se nalazile u zaštitinim farbama za drvo, ili čak u nekim organskim bojama koje se koriste u proizvodnji kozmetike.
Neke od ovih hemikalija veoma podsećaju na određene hormone i mogu veoma da zbune naš organizam kada dospeju u njega. Tako, na primer, mogu da poremete funkcionisanje tirodine žlezde i da dovedu do promena u ponašanju ili smetnji u procesu učenja i pamćenja.
