Представници Центра за промоцију науке присуствовали су конференцији TechEthos Policy Event: Ethics for the Green and Digital Transition, која је одржана 14. новембра у Бриселу.
Овај догађај, који је уједно био и завршна конференција пројекта TechEthos, окупио је врхунске стручњаке, креаторе ЕУ политика, истраживаче из академске заједнице и представнике индустрије, како би разговарали о етичком и одговорном управљању новим технологијама у времену када се европска друштва суочавају са озбиљном дигиталном трансформацијом и зеленом транзицијом. Пројекат TechEthos, у којем је учествовао и Центар за промоцију науке, за циљ је имао да изради етичке смернице за развој и коришћење три групе технологија у настајању: климатски инжењеринг, дигитална проширена реалност и неуротехнологије.
У ту сврху главна координаторка пројекта Ева Бухингер, социолошкиња из Аустријског института за технологију (AIT), окупила је бројне стручњаке и истраживаче који се баве развојем ових технологија, али и медијске стручњаке, филозофе и експерте из етичких одбора како би се на најбољи начин промислили ризици, злоупотребе и потенцијални проблеми у вези са новим технологијама.
Како би прикупили информације о мишљењима и ставовима грађана о технологијама у настајању, тим пројекта TechEthos развио је друштвену игру баш за ту прилику. „Игра се играла у шест држава, што значи да је преведена на шест језика и укључила је више од триста грађана, међу којима је било и припаднике рањивих група“, рекла је приликом обраћања Бухингер. Она је нагласила да су сви резултати пројекта, укључујући ту бројне анализе и специјално дизајниране алате, јавно досупни на сајту пројекта.
Први пленарни говорник била је Лаура Вајдингер, руководитељка истраживачког тима за етичка питања из DeepMind-а, лабораторије за истраживање вештачке интелигенције у власништву Гугла. Она је говорила о сложености начина на које је могуће вршити евалуацију развоја вештачке интелигенције. Вајдингер је нагласила важност холистичког приступа решавању проблема, који би у исто време укључивао и техничке аспекте и друштвени контекст. Централна тачка њене презентације била је разумевање тога како вештачка интелигенција, посебно када се користи за генерисање језика и слика, може на безбедан начин да се интегрише у друштво.
Након њеног излагања, уследио је панел посвећен дигиталној проширеној реалности и вештачкој интелигенцији на којем су, поред Вајдингер, говорили још и Алексеј Гринбаум из Француске Комисије за алтернативну енергију и атомску енергију, у улози модератора, затим Алина Кадлубски, генералнa директорка организације Open AR Cloud која се бави отвореношћу приступа технологијама проширене реалности, као и Иван Јамшчиков, професор у Центру за вештачку интелигенцију и роботику Техничког универзитета примењених наука Вирцбург-Швајнфурт (Немачка).
Кадлубски је говорила о сложености и одговорности у виртуелном окружењу. Посебно је истакла да би у друштвеним платформама заснованим на технологији дигиталне проширене реалности требало да постоји модератор, а осврнула се и на значај адекватног представљања различитих друштвених група. Такође се дотакла и етичких импликација стварања дигиталног садржаја који интерагује са физичким светом, као што су дигитални близанци, што отвара питања попут тога да ли имамо слободу да у мешовитој стварности одлучимо шта желимо или не желимо да видимо – на пример, да ли можемо одабрати да у виртуелном пандану нашег града не видимо бескућнике.
Сви панелисти били су сагласни у томе да је мултидисциплинарна и међуиндустријска сарадња неопходна како би се на адекватан начин одговорило на изазове које са собом носи све бржи развој вештачке интелигенције и технологија дигиталне проширене реалности.
У другом делу конференције, професор Бехнам Таеби са Технолошког универзитета у Делфту (Холандија) одржао је предавање о техничким и етичким аспектима неких технологија климатског инжењеринга. Дискусија о етичким, друштвеним и регилаторним изазовима ове групе технологија настављена је на панелу који је одржан након овог предавања.
На крају конференције, окупљенима се, међу осталима, обратила и Рената Клар, експерткиња из Европске мреже етичких одбора за истраживања (EUREC). Она је истакла да је стожер етике појединац који морално поступа. Међутим, појединцу је тешко или скоро немогуће да поступа исправно у неетичком окружењу. Клар је закључила да је зато главни циљ пројекта TechEthos, па и њему сродних пројеката, да покуша да створи етичко окружење које ће обесхрабривати неморално понашање и омогућити морално настројеном појединцу да процвета.
