На ЦПН трибини 25. марта, у Великој сали СКЦ-а, говорило се о томе како друштвене мреже утичу на формирање наших ставова и доношење одлука
[:]
Мартовска ЦПН трибина о друштвеним мрежама одржана је 25. марта у Великој сали Студентског културног центра. Тема трибине изазвала је велико интересовање медија, али и корисника друштвених мрежа у Србији, којих је, према подацима, више од 3 милиона.
Пред многобројним посетиоцима СКЦ-а, Машан Богдановски са Филозофског факултета, Ђорђе Павићевић са Факултета политичких науке и Небојша Кривокућа, креативни директор рекламне агенције Communis, покушали су да дају одговор на то како је нови начин комуникације путем друштвених мрежа изменио нашу перцепцију стварности, приватности, личног идентитета, информација и знања.
Трибину је модерирао Слободан Бубњевић из ЦПН-а.
„Иако је у почетку комуникација путем друштвених мрежа изгледала као велико растерећење, јер је нисте морали везивати за свој реални живот, сада се претворила у то да губимо контролу над властитим идентитетом и правом да будемо „избрисани“ из виртуелне меморије“ наглашава Ђорђе Павићевић. Према његовим речима, постоји значајна разлика у идентитету људи у реалном и виртуелном животу.
Како наводи филозоф Машан Богдановски, веома је тешко извући праве информације из шуме информација која постоји на интернету.
„Више није довољно бити промишљен и хладне главе пробирати информације, већ је неопходно имати ширину која недостаје модерном образовању и то је оно што погодује овој врсти презасићености информацијама“, додао је Богдановски.
Међутим, како наводи Небојша Кривокућа, маркетиншки стручњак, друштвене мреже нису промениле много тога у начину на који се комуницира. Према његовим речима, једино што се променило је брзина протока информација.
„Друштвене мреже нам све више служе као нови канал за информисање, док с друге стране због друштвених мрежа заказујемо када нешто конкретно треба да се уради, попут протеста на Студентском тргу“, објашњава Кривокућа.
Богдановски говори о кључном проблему презасићености информацијама, а то је да ли ћемо се вратити ауторитетима који ће нас „спасити“. Како наводи, на друштвеним мрежама, као и у реалном животу, људи имају обичај да се затварају по групама, у којима налазе своје истомишљенике и у којима се осећају сигурно.
Квалитет информација је велики проблем, наглашава Павићевић. Он зависи од перцепције и тога колико заиста желите да добијете праву информацију. Неопходно је критички процењивати и вршити селекцију. Он наглашава да је поплава информацијама такође променила начин на који се ради, али је утицала и на сам садржај рада.
На питање која је разлика у кампањама које се воде у реалном животу и на друштвеним мрежама, Кривокућа одговара да суштинска разлика не постоји и да су „трикови“ исти као што су некада и били.
„И даље важи правило да ако информација није истинита, она убрзо пропада. Добра прича и даље остаје важна“, додаје Кривокућа.
Богдановски наглашава и да знање мора да прати истину кроз светове. Неопходно је да испунимо све дужности процеса путем којег сазнајемо ствари, јер нисмо више у ситуацији да нам информација није доступна, већ је скривена у шуми информација. Друштвене мреже нас највише „убијају“ у том смислу да све теже разлучујемо шта је битно у животу.
Кривокућа сматра да нас је web 2.0 вратио коренима и да више верујемо информцији која иде „од уста до уста“, у виду коментара или препоруке пријатеља и познаника, него корпоративном наративу.
„Актуелни феномен ботова заснива се управо на овоме. Међутим, ботови су пропали као идеја, јер фолиранте препознајемо на исти начин као и у реалном животу“, наглашава Кривокућа.
На питање из публике о приватност на интернету, саговорници су се сложили да се људи понашају као да приватност не желе. По први пут у историји имамо прилику да постанемо медији, а комуникација се базира на нашој жељи да будемо популарни. Кaко учесници трибине наглашавају, то је цена коју плаћамо.
Истражите више о ЦПН трибинама на овом линку.
