На ЦПН трибини „Да ли живимо у Матриксу“, 30. априла у Великој сали СКЦ-а, бројна публика, занимљиви саговорници и одлична атмосфера
Упорна киша ниjе стала на пут Београђанима коjи су пожелели да сазнаjу више о изазовноj и фасцинантноj идеjи коjом се бавила последња у низу трибина средом у организациjи Центра за промоциjу науке. У среду, 30. априла, у Великоj дворани Студентског културног центра, са филозофског, психолошког, физичког и уметничког становишта, одговарало се на питање „Да ли живимо у Матриксу?“.
Питање симулиране стварности постаје важно за науку након радова француског филозофа Жана Бордијара (1929–2007), а данас представља један од најзначајнијих научних и филозофских проблема. Мада се шира јавност са њим сусрела у холивудском филмском хиту Матрикс браће Вачовски, питање стварности као симулакрума има већ неколико деценија огроман утицај на модерну културу и уметност. Упоредо са све већом употребом симулација, не само у науци, раширила се и идеjа да jе човечанство, заправо, само део једне такве савршене симулациjе.
Попуњена места у СКЦ-у, без обзира на претпразничну атмосферу и лоше време, jасно су указала на то да jавност жели да jоj се одговори на питања коjа jе занимаjу. Овог пута, та питања су била у вези са физичком реалношћу чиjи смо део, а одговоре су свесрдно давали стручњаци и познаваоци осетљиве и провокативне теме о коjоj се причало на трибини.
Да ли човечанство заиста живи у универзуму коjи jе само симулациjа коjу генерише суперкомпjутер? Да ли jе ово само научна фантастика, или валидна научна теориjа? Да ли научници већ сада могу произвести довољно верне и детаљне симулациjе, чија се веродостојност може граничити са реалношћу? На ова питања, детаљно и стрпљиво је одговарао др Александар Богојевић са Института за физику, појашњавајући тему помоћу примера суперкомпјутера из ЦЕРН-а и лабораторијских симулација које су данас неизоставни део сваког већег експеримента.
Како би нам помогао да разликујемо стварно од нестварног и истину од имагинације, др Оливер Тошковић из Лабораторије за експерименталну психологију укључио је публику у низ једноставних демонстрација. На овај начин, скренута је пажња на фину и танану разлику између оног што је права реалност, и онога што ми понекад сматрамо реалношћу.
Др Машан Богдановски, професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду, провео нас је кроз историју идеје о симулираној стварности, те смо се дотакли и Платона, али и модерних мислиоца нашег доба. Са филозофске тачке гледишта, указао је и на епистемиолошке замке у које се може упасти уколико се стварност не анализира на начин на који би требало.
Перспективу популарне културе донео је познати писац и новинар, Мухарем Баздуљ. Он је направио паралелу између научних теорија и културних феномена, попут култног филма Матрикс, и размотрио због чега је ова идеја тако снажно утицала на најширу јавност у тренутку када је популаризована кроз кинематографију браће Вачовски.
Публика, евидентно заинтересована за ову тематику, имала је много питања, а и међусобно је дискутовала о појединим сегментима. Питања која је упутила говорницима углавном су била везана за проверљивост ове теорије, као и за могућност добијања одговора на то ко би могао бити креатор наше симулације, уколико она постоји. Знатижеља се дотакла и једне од новијих теорија која се бави идејом да је универзум, заправо, холограм, а дискусија се наставила и у ходницима СКЦ-а дуго након завршетка трибине.
