У Великој сали Студентског културног центра, 21. октобра, више од 300 посетилаца на ЦПН трибини ”Декодирање митова”[:]
Октобарска ЦПН трибина ”Декодирање митова” одржана је 21. октобра у Великој сали Студентског центра и забележила је изузетно велику посету. Више од 300 посетилаца имало је прилику да чујe нека од тумачења класичних митова и шта наука дугује овим причама.
На трибини су говорили др Владета Јанковић, професор у пензији Филолошког факултета у Београду, др Софија Стефановић, археолог са Одељења за археологију Филозофског факултета у Београду, др Оливер Тошковић, психолог из Лабораторије за експерименталну психологију у Београду и др Алексеј Кишјухас, социолог са Филозофског факултета у Новом Саду и колумниста листа ”Данас”. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић, уредник комуникација у ЦПН-у.
Трибина ”Декодирање митова” је инспирисана темом другог броја часописа Елементи ”Како је Авељ постао Каин” па су на почетку учесници говорили о овом миту. Др Владета Јанковић је нагласио да је мит о Каину и Авељу један од основних митова јудео-хришћанске цивилизације и подсетио да је то прича о првом човеку који је умро. Др Јанковић је говорио о различитим тумачењима овог мита од оног који причу о братоубиству посматра као метафорфу верских ратова до тумачења по коме је сукоб између Каина и Авеља сукоб између земљорадничке и сакупљачке цивилизације.
Археолог, др Софија Стефановић је говорила како је изгледао неолитски свет и о најважнијој промени која се тада одиграла – пољопривредној револуцији. Др Стефановић је рекла да мит о Каину и Авељу посматра као метафору за прекид сакупљачког начина живота који је јако дуго трајао, а према њеним речима обележио је чак 99 одсто човекове еволуције. Она је подсетила да наука трагајући за истином често занемерају мит у коме се можда крије суштина.
Социолог др Алексеј Кишјухас је говорио о настанку првих антрополошких теорија и начину на који су оне проучавале мит. Способност човека да прича приче је, према Кишјухасовом мишљењу, карактеристика која га разликује од осталих врста.
Са др Кишјухасом се сложио и др Оливер Тошковић који је рекао да је у људској психологији да ужива у причама и митовима, подсећајући да је преко 300 људи дошло на трибину да слуша некакве приче. Др Тошковић је рекао да је данашња психологија оставила митове у запећку бавећи се пре свега емпиријским подацима, али да су митови играли значајну улогу у историји ове науке, пре свега у психоанализи.
Др Алексеј Кишјухс је нагласио да су митови настали када и први градови како би повезали чланове заједнице. Према његовим речима, људи могу да сарађују са толико великим бројем других људи само ако верују у заједнички мит, а оваква сарадња их разликује од животиња.
Др Владета Јанковић је додао да су функције мита бројне јер су према његовим речима, митови безбојни и неутрални али се могу инструментализовати.
