U Velikoj sali Studentskog kulturnog centra, 21. oktobra, više od 300 posetilaca na CPN tribini ”Dekodiranje mitova”[:]
Oktobarska CPN tribina ”Dekodiranje mitova” održana je 21. oktobra u Velikoj sali Studentskog centra i zabeležila je izuzetno veliku posetu. Više od 300 posetilaca imalo je priliku da čuje neka od tumačenja klasičnih mitova i šta nauka duguje ovim pričama.
Na tribini su govorili dr Vladeta Janković, profesor u penziji Filološkog fakulteta u Beogradu, dr Sofija Stefanović, arheolog sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Oliver Tošković, psiholog iz Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju u Beogradu i dr Aleksej Kišjuhas, sociolog sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i kolumnista lista ”Danas”. Moderator tribine bio je Slobodan Bubnjević, urednik komunikacija u CPN-u.
Tribina ”Dekodiranje mitova” je inspirisana temom drugog broja časopisa Elementi ”Kako je Avelj postao Kain” pa su na početku učesnici govorili o ovom mitu. Dr Vladeta Janković je naglasio da je mit o Kainu i Avelju jedan od osnovnih mitova judeo-hrišćanske civilizacije i podsetio da je to priča o prvom čoveku koji je umro. Dr Janković je govorio o različitim tumačenjima ovog mita od onog koji priču o bratoubistvu posmatra kao metaforfu verskih ratova do tumačenja po kome je sukob između Kaina i Avelja sukob između zemljoradničke i sakupljačke civilizacije.
Arheolog, dr Sofija Stefanović je govorila kako je izgledao neolitski svet i o najvažnijoj promeni koja se tada odigrala – poljoprivrednoj revoluciji. Dr Stefanović je rekla da mit o Kainu i Avelju posmatra kao metaforu za prekid sakupljačkog načina života koji je jako dugo trajao, a prema njenim rečima obeležio je čak 99 odsto čovekove evolucije. Ona je podsetila da nauka tragajući za istinom često zanemeraju mit u kome se možda krije suština.
Sociolog dr Aleksej Kišjuhas je govorio o nastanku prvih antropoloških teorija i načinu na koji su one proučavale mit. Sposobnost čoveka da priča priče je, prema Kišjuhasovom mišljenju, karakteristika koja ga razlikuje od ostalih vrsta.
Sa dr Kišjuhasom se složio i dr Oliver Tošković koji je rekao da je u ljudskoj psihologiji da uživa u pričama i mitovima, podsećajući da je preko 300 ljudi došlo na tribinu da sluša nekakve priče. Dr Tošković je rekao da je današnja psihologija ostavila mitove u zapećku baveći se pre svega empirijskim podacima, ali da su mitovi igrali značajnu ulogu u istoriji ove nauke, pre svega u psihoanalizi.
Dr Aleksej Kišjuhs je naglasio da su mitovi nastali kada i prvi gradovi kako bi povezali članove zajednice. Prema njegovim rečima, ljudi mogu da sarađuju sa toliko velikim brojem drugih ljudi samo ako veruju u zajednički mit, a ovakva saradnja ih razlikuje od životinja.
Dr Vladeta Janković je dodao da su funkcije mita brojne jer su prema njegovim rečima, mitovi bezbojni i neutralni ali se mogu instrumentalizovati.
