Изузетно велика посета и занимљива атмосфера на ЦПН трибини о слободној вољи 18. јуна у СКЦ-у
Последња у низу пролећних трибина Центра за промоцију науке одржана је у Великој сали Студентског културног центра у четвртак, 18. јуна са почетком у 19 часова. Тема је била ”Има ли слободне воље?” Мада организована усред јуна, ова трибина забележила је изузетну посету – у СКЦ је дошло чак 250 људи тражећи одговоре на питања о доношењу одлука и у којој мери човек сам прави изборе.
У публици је владало велико интересовање, али и велика очекивања која су оправдана након што је овако важна тема обрађена на несвакидашњи начин који је у исто време био и озбиљан и духовит. Учесници су слободној вољи приступили из различитих углова узимајући у обзир велики број услова који утичу на човеково понашање. Ова тема је после сваког покушаја да се одговори на питање покретала низ нових питања што је учинило разговор динамичним и занимљивим.
О слободној вољи су говорили неуронаучница Марјана Бркић са Института за биолошка истраживања ”Синиша Станковић”, филозоф Игор Живановић са Филозофског факултета Универзитета у Београду, физичар др Едиб Добраџић са Физичког факултета Универзитета у Београду и психолог др Оливер Тошковић са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић, уредник комуникација у ЦПН-у.
Трибина је почела приказивањем инсерта из фима ”Паклена поморанџа” након чега је уследио разговор о слободној вољи. Марјана Бркић је објаснила на који начин неуронауке могу да допринесу тражењу одговора на питања о слободној вољи описујући различите експерименте од којих су неки показали да је фронтални режањ мозга увек активан при доношењу одлука.
Неуронаучница је говорила о развоју ове науке која у садашњости превазилази оквире биологије, па се њом баве и физичари, филозофи, фармацеути, математичари и други научници. ”Ипак, велики проблем за неуронауку јесте питање како приступити слободи воље. У експериментима не можемо да региструјемо намеру, већ само електричну активност у мозгу, а сви експерименти везани за доношење одлука се још увек тичу само моторних активности и још увек не можемо да причамо о моралним одлукама”, нагласила је Марјана Бркић.
Филозоф Игор Живановић је истакао да се у основи проблема слободне воље налази начин на који посматрамо однос између природне узрочности и слободе. Живановић је објаснио да у филозофији постоје три приступа овом проблему: либертијански по коме нисмо детериминисани и имамо слободну вољу, детерминистички по коме се све своди на физичке процесе и компатибилистички који се труди да помири природни детерминизам са нашим уверењем да смо слободни.
Физичар др Едиб Добраџић је објаснио да се ни квантна физика није одрекла детерминизма који је у основи ове науке. ”Основни принцип физике гласи: ако ми задате почетне услове и све интеракције, моћи ћу тачно да предвидим шта ће се догодити”, рекао је Добраџић објашњавајући да никада не знамо све услове и зато се позивамо на квантну механику која је слична статистици. Добраџић је додао да човек има слободну вољу зато што не можемо да објаснимо сваки атом у његовом организму, наглашавајући да је то само квазислобода.
Важна област психологије јесте доношење одлука па ова наука покушава да пронађе одговор на питање шта је њихов узрок. Психолог др Оливер Тошковић наглашава да је најважније питање: Ко смо ми? ”Опасно је велико прављење разлике између душе и тела. Често своје тело посматрамо само као кућу у којој живимо, али када доживим свој мозак као себе, на другачији начин размишљам о томе шта је слободна воља”, рекао је Тошковић наглашавајући да је човекова одлука последица свега онога што га чини, и свести и тела.
Разговор о слободној вољи појединца је покренуо питања и о друштвеним проблемима. Учесници трибине су разговарали о томе како пропаганда утиче на доношење одлука, а како то чине медикаменти као и опасностима које доносе покушаји да људе учинимо бољима.
Марјана Бркић је говорила да медикаменти могу да утичу на доношење одлука, али да то чине и природни процеси у нашем телу. ”Познат је синдром ванземаљске руке када особа тврди да нема никаквог утицаја на покрете своје руке”, рекла је Марјана Бркић.
Др Оливер Тошковић се осврнуо на инсерт из филма ”Паклена поморанџа” у коме главном јунаку покушавају да промене насилно понашање изазивајући код њега мучнину приликом приказивања насилних сцена у којима је раније уживао. ”Да бисмо направили човека каквог желимо морамо да знамо шта утиче на његово понашање. Међутим, опасно је то што мислимо да знамо шта је добар човек и сви који су мислили да то знају су довели до зла”, рекао је др Оливер Тошковић. Према његовим речима, нико не може ефикасно да контролише човека јер га штити то што превелики број фактора утиче на сваку његову одлуку и не постоји ум који би обухватио све те факторе.
Филозоф Игор Живановић је нагласио да не треба спутавати људску агресивност већ насилништво. ”Друштво без агресивности би било пасивно. Треба пустити људе да буду агресивни, али санкционисати насилништво”, рекао је Живановић.
Психолог др Оливер Тошковић је објаснио како рекламе делују на доношење одлуке и онда када човек мисли да на њега не могу да утичу истичући да је наша воља ограничена бројним факторима. ”Ипак, тешко је поверовати да ни о чему не одлучујемо. Слободна воља се састоји у познавању услова који утичу на нашу одлуку а не у порицању њиховог постојања”, закључио је Тошковић.
