Научни клуб ЦПН-а забележио рекордну посету 11. фебруара на трибини „Ко је први дошао на Балкан?“
[:]
ЦПН трибина „Ко је први дошао на Балкан?“, која је одржана у среду, 11. фебруара, изазвала је огромно интересовање публике и медија.
У Научном клубу ЦПН-а било је дупло више посетилаца од расположивих места за седење. Иако је добар део публике стајао готово два сата, посетиоци су помно пратили дискусију до самог краја.
У узаврелој атмосфери препуног Клуба, о овој деликатној теми за наше просторе говорили су Мухарем Баздуљ, књижевник и новинар недељника „Време“, наш најпознатији византолог професор Радивој Радић и еволуционисткиња Биљана Стојковић.
Трибину је водио Слободан Бубњевић, уредник Комуникација ЦПН-а.
Иако постоји прегршт дебата на ову тему, о њој једино има смисла говорити у научним оквирима, закључио је Мухарем Баздуљ. Међутим, он је нагласио да оно што ову тему толико дуго времена чини актуелном на нашим просторима је управо њена вулгаризација и жеља балканских народа да буду макар један дан старији од својих суседа. Такође, он наводи да понеки псеудоисторијски наводи могу бити веома опасни, ако почнемо озбиљно да их схватамо.
Према речима историчара Радивоја Радића, у овој области постоји плодно тле за манипулацију, јер што дубље залазимо у историју имамо све мање историјских артефаката. Он је нагласио да је најзначајнији документ о доласку Словена на Балкан током 6. и 7. века дело Спис о народима, византијског цара Константина Порфирогенита.
Такође, професор Радић наводи да је овај спис написан у сврхе вођења спољне политике Византијског царства и да приче о томе да је ово дело фалсификат нису тачне. Према његовим речима, документ је током пет векова чуван у тајности и датира из 10. века, а не из 17. века како неки псеудо извори наводе.
Еволуционисткиња Биљана Стојковић наглашава да је слика Европе у генетичком смислу веома шарена. Према њеним речима, сви народи су хибридни, иако генетичке реконструкције указују на обрисе појединих групација у мањој или већој мери. Такође додала је да су миграције Хомо еректуса, претка Хомо сапиенса, кренуле пре око 2 милиона година из Африке.
Недавно је у Србији пронађен фосил ове врсте, који датира из периода од пре пола милиона година и представља најстарији налаз људских предака у овом делу Европе. Сматра се да је од Хомо еректуса настао савремени човек пре око 200 000 година.
Др Стојковић је изнела интересентан податак који говори о томе да су у просеку сваке две особе у Европи, које се налазе на удаљености од 2000 килиметара, имале бар једног заједничког претка пре око 1000 година.
Овај податак можда и највише говори у прилог томе да о народима у генетичком погледу нема много смисла говорити. Срби као народ су у генетичком смислу чак ближи динарском типу него словенском, наводи наша позната научница Биљана Стојковић.
