Учесници новогодишње ЦПН трибине, 24. децембра, говорили о Кјубриковој Одисеји, Нолановом Интерстелару, свемиру и вештачкој интелигенцији[:]
Последња у низу ЦПН трибина за ову годину, одржана је у среду 24. децембра у 19 часова, у Великој сали Студентског културног центра. Међу учесницима били су редовни учесници ЦПН трибина: др Милан Ћирковић, Никола Божић, др Оливер Тошковић и Саша Марковић. Модератор трибине био је Слободан Бубњевић.
Трибина је протекла у веселој атмосфери, уз честе духовите опаске учесника. Публика је показала велико интересовање за ову тему и помно је пратила разговор који је овај пут трајао више од два сата.
Током трибине учесници су дискутовали о томе који филм заслужује титулу најбољег научно-фантастичног филма и да ли ћемо успети да створимо машину која ће бити интелигентнија од нас. Било је речи о томе каква је будућност свемирских летова и колико смо у погледу свемирских путовања напредовали од слетања човека на Месец.
Присутни посетиоци су такође имали прилику да виде снимке познатих сцена из Одисеје и Интерстелара. Приказан је и кратак филм о току мисије Розета, која је у новембру ове године слетела на комету. Према речима говорника, друштвене мреже су мисију слетања на комету претвориле у својеврстан ”ријалити” и учиниле да постане догађај планетарних размера, попут слетања на Месец пре 45 година.
Иако су мишљења учесника о култном филму Стенлија Кјубрика ”Одисеја у свемиру: 2001” била подељена, оно што је неоспориво је утицај који овај филм има на друге ствараоце и ширу јавност скоро пет деценија након првог приказивања. Речено је и да су поређења Интерстелара са Одисејом претерана и да ће морати да прође још много времена да бисмо видели какав утицај ће Ноланов филм оставити на светску културу.
Као посебну вредност Интерстелара, говорници истичу то што реалистично упозорава на еколошке проблеме, који би за неколико деценија могли знатно да ометају нормалан живот на планети. Климатске промене су велики проблем о којем треба причати чешће, док целокупно друштво у потпуности не сагледа катастрофалне последице које би могле да нам донесу у блиској будућности.
Учесници сматрају да на пољу слања човека у свемир није направљен помак у оној мери у којој се очекивало, иако смо ове године прославили 45 година од слетања човека на Месец. Мисије попут слетања Розете на комету, након лета који је трајао пуних 12 година, представљају невероватан успех, међутим, напредак у погледу слања људских посада даље од Ниске Земљине орбите је скоро поражавајући. Према речима учесника лет у свемир треба оставити приватним компанијама.
Речено је да је слична ситуација у погледу напретка и у случају вештачке интелигенције. Педесете и шездесете године прошлог века сматрају се златним раздобљем ове области, након пионирских радова Алана Тјуринга.
