Učesnici novogodišnje CPN tribine, 24. decembra, govorili o Kjubrikovoj Odiseji, Nolanovom Interstelaru, svemiru i veštačkoj inteligenciji[:]
Poslednja u nizu CPN tribina za ovu godinu, održana je u sredu 24. decembra u 19 časova, u Velikoj sali Studentskog kulturnog centra. Među učesnicima bili su redovni učesnici CPN tribina: dr Milan Ćirković, Nikola Božić, dr Oliver Tošković i Saša Marković. Moderator tribine bio je Slobodan Bubnjević.
Tribina je protekla u veseloj atmosferi, uz česte duhovite opaske učesnika. Publika je pokazala veliko interesovanje za ovu temu i pomno je pratila razgovor koji je ovaj put trajao više od dva sata.
Tokom tribine učesnici su diskutovali o tome koji film zaslužuje titulu najboljeg naučno-fantastičnog filma i da li ćemo uspeti da stvorimo mašinu koja će biti inteligentnija od nas. Bilo je reči o tome kakva je budućnost svemirskih letova i koliko smo u pogledu svemirskih putovanja napredovali od sletanja čoveka na Mesec.
Prisutni posetioci su takođe imali priliku da vide snimke poznatih scena iz Odiseje i Interstelara. Prikazan je i kratak film o toku misije Rozeta, koja je u novembru ove godine sletela na kometu. Prema rečima govornika, društvene mreže su misiju sletanja na kometu pretvorile u svojevrstan ”rijaliti” i učinile da postane događaj planetarnih razmera, poput sletanja na Mesec pre 45 godina.
Iako su mišljenja učesnika o kultnom filmu Stenlija Kjubrika ”Odiseja u svemiru: 2001” bila podeljena, ono što je neosporivo je uticaj koji ovaj film ima na druge stvaraoce i širu javnost skoro pet decenija nakon prvog prikazivanja. Rečeno je i da su poređenja Interstelara sa Odisejom preterana i da će morati da prođe još mnogo vremena da bismo videli kakav uticaj će Nolanov film ostaviti na svetsku kulturu.
Kao posebnu vrednost Interstelara, govornici ističu to što realistično upozorava na ekološke probleme, koji bi za nekoliko decenija mogli znatno da ometaju normalan život na planeti. Klimatske promene su veliki problem o kojem treba pričati češće, dok celokupno društvo u potpunosti ne sagleda katastrofalne posledice koje bi mogle da nam donesu u bliskoj budućnosti.
Učesnici smatraju da na polju slanja čoveka u svemir nije napravljen pomak u onoj meri u kojoj se očekivalo, iako smo ove godine proslavili 45 godina od sletanja čoveka na Mesec. Misije poput sletanja Rozete na kometu, nakon leta koji je trajao punih 12 godina, predstavljaju neverovatan uspeh, međutim, napredak u pogledu slanja ljudskih posada dalje od Niske Zemljine orbite je skoro poražavajući. Prema rečima učesnika let u svemir treba ostaviti privatnim kompanijama.
Rečeno je da je slična situacija u pogledu napretka i u slučaju veštačke inteligencije. Pedesete i šezdesete godine prošlog veka smatraju se zlatnim razdobljem ove oblasti, nakon pionirskih radova Alana Tjuringa.
