Od 25. do 29. jula, u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, organizovan je DNK kao deo sedmog izdanja nacionalne manifestacije art+science: EkOtisak.
U saradnji sa partnerima, Fondacijom Divac i Fondacijom NCR, Centar je pokrenuo projekat Obrazovanje za digitalno društvo, namenjen podršci srednjim školama i STEM obrazovanju u našoj zemlji. Pored raznovrsnih aktivnosti i dešavanja, CPN je u okviru ovog projekta organizovao letnji Dečji naučni kamp u Novom Sadu, namenjen đacima srednjih škola u Vojvodini.
Od 25. do 29. jula, u prostoru Rektorata Univerziteta u Novom Sadu, kamp je realizovan kao deo sedmog izdanja nacionalne manifestacije art+science: EkOtisak. Manifestacija se prvi put organizuje u Novom Sadu i deo je programa Evropske prestonice kulture. Celokupni program bio je posvećen temama ekologije, održivosti i klimatskih promena, u kontekstu povezivanja nauke, umetnosti i mejkers pokreta.
Sa ciljem podrške razvoju naučne, klimatske i digitalne pismenosti kod mladih, ali i šire populacije, radovi koji su nastali tokom kampa bili su deo izložbe u paviljonu Rektorata Univerziteta u Novom Sadu. Uz pomoć naučnih komunikatorki i komunikatora Centra za promociju nauke nastali su radovi koji nastoje da adresiraju važne probleme u vezi sa klimatskim promenama.
Rad tima MadMakiš Sparta, koji su činili Aleksandra Kojčinović, Marija Ljubojević, Iva Kabanica, Miron Goldstajn, smešten je u blisku budućnost, već naredni minut ili sat. Problem koji se adresira je veoma kompleksan i uključuje migracije ili krizne situacije zbog vremenskih nepogoda izazvanih klimatskim promenama (poplave, suše, cikloni, uragani…) Ovaj tim vas pita: šta biste poneli sa sobom na put na koji morate da krenete veoma, veoma brzo, a vremenske prilike se menjaju još brže? Rukav, kabanicu ili ranac? A istovremeno vam nude: multifunkcionalni rukav M48K koji nam pomaže da preživimo u uslovima nastalim pod uticajem klimatskih promena.
Tim Gregory činili su Natalija Naumović, Dušan Veljović, Darija Belova, Dragana Nikolić, Marko Ristić, i njihov rad smešten je u godinu 2062. Problem koji pokušavaju rešiti je neodrživost fosilnih goriva. Evo šta poručuju svojim radom: dobro došli u Sjenicu, jedno od najkišovitijih mesta u Srbiji. Zbog klimatskih promena, kiše su obilnije nego ikada. Tu živi Mihajlo, koji, kao i većina ljudi, više ne koristi fosilna goriva, već svoj omiljeni oldtajmer puni „zelenim“ vodonikom koji dobija od drveta po imenu Gregori. Gregori nije pravo drvo, ali je sposoban da vrši proces fotosinteze zahvaljujući posebnim panelima koji prikupljaju sunčevu svetlost, ugljen-dioksidu iz atmosfere i vodu iz kišnice koja se sliva sa oluka Mihajlove kuće u bazen oko Gregorija. Gregori vodu iz bazena razdvaja na kiseonik i vodonik. Kiseonik se, kao i kod pravog drveća, ispušta u atmosferu, dok se vodonik u tečnom stanju skladišti u rezervoar koji se nalazi pod zemljom i koristi za pokretanje automobila, elektrana… Takav vodonik se zove „zeleni“ vodonik zato što, za razliku od fosilnih goriva, ne šteti životnoj sredini, što Mihajla čini veoma srećnim. Drveća kao što je Gregori ima sve više na svetu i „zeleni“ vodonik je skoro u potpunosti zamenio fosilna goriva.
Tim po imenu Izgubljeni činili su Žarko Petrović, Ana Mandić, Marko Bjegović, Filip Cagić. Oni su se smestili u 2046. godinu i pokušali da reše problem izduvnih gasova koji nastaju sagorevanjem fosilnih goriva u automobilu. Njihov rad je zapravo HVATAČ CO2 koji zaustavlja slobodnu emisiji ugljen-dioksida iz automobila u atmosferu.
Tim CAT odnosno Climate Anxiety Therapy činili su Dijana Konjuhovac, Tatjana Imbrišić, Darko Puljić. Njihov rad je veoma aktuelan i može se smestiti u najbližu budućnost. Broj ljudi uzrasta od 16 do 25 godina, koji pate od klimatske anksioznosti, svakodnevno raste. Borba protiv klimatske anksioznosti je veoma težak i dugotrajan proces. Climate Anxiety Therapy je vizualizacija aplikacije koja ima cilj da pomogne ljudima u toj borbi. Ona sadrži leksikon pod imenom „Otpor klimatskoj anksioznosti“, zanimljive činjenice i savete o klimatskim promenama i anksioznosti, praktične zadatke za samopomoć i pomoć planeti, kao i Satisfy – meditativnu simulaciju sađenja drveta.
U timu pod imenom Čudni ljudi otišli smo najdalje u budućnost, godina je 2503. Dejan Stević, Minja Lukić, Ivana Velikić, Viktor Šifliš poručuju da će usled klimatskih promena čovek u budućnosti morati da promeni mesto i način života, a samim tim i SEBE. Da li će nas posledice klimatskih promena naterati da živimo pod vodom? Ili možda pod zemljom? Možda će ljudi u budućnosti morati da žive na načine koji su nama danas nezamislivi. Ubrzanim razvojem genetičkog inženjerstva, budućnost u kojoj ljudi mogu da menjaju svoj DNK postaje sve bliža. Pred sobom vidimo spekulativne forme ljudi u budućnosti, u zavisnosti od toga kako bismo morali da promenimo sebe da bismo mogli da živimo u novoj sredini.
