Након успешно завршене авантуре у Новом Саду, Центар за промоцију науке је у оквиру пројекта Образовање за дигитално друштво, подржаног од стране НЦР фондације, а у сарадњи са Фондацијом „Aна и Владе Дивац“, организовао летњи научни камп на Старој планини, у периоду од 8. до 11. августа. Млади из Ниша, Лесковца, Ваљева, Старе Пазове, Зајечара, Књажевца и Великог Поповца, бавили су се на кампу под називом „Природа будућности“ екологијом и климатским променама кроз различите радионице, истраживачке шетње, дебате и радионице из области ботанике, екологије и орнитологије.
Ауторке: Милица Додић и Милица Милошевић, научне комуникаторке у Центру за промоцију науке
Први дан кампа на Старој планини био је посвећен упознавању и повезивању групе, кроз низ питања која су се смењивала на сваких 30 секунди. Циљ игре био је да се полазници кампа опусте и боље упознају. Потом је уследио разговор о климатским променама који су модерирали др Марјана Бркић и Добривоје Лале Ерић из Центра за промоцију науке. Научили смо да правимо разлику између времена и климе одређеног подручја, а сазнали смо и више о узроцима и последицама климатских промена.
Другог дана кампа биолог Лука Жарковић из Биолошког истраживачког друштва говорио је о методологији истраживања у биологији. Лука је објаснио како се идентификују врсте паукова помоћу ентомолошких кључева и тиме присутнима приближио свој истраживачки рад. Са њим смо направили нацрте истраживања и поставили низ занимљивих истраживачких питања и хипотеза. Једну групу занимало је колико је природи потребно да се обнови уколико бисмо из њеног окружења уклонили људски фактор, друга група се запитала које ће последице повећање температуре мора имати на одређену врсту риба у Балтичком мору, док је трећа група желела да испита ефективност покретних соларних панела. Четврта група бавила се последицама које глобално загревање има на развој биљака и какав се то одражава на изумирање пчела које их опрашују. Пета група поставила је важно питање које се односило на сав живи свет наше планете под утицајем климатских промена. Тог дана научили смо важну ствар – да чак и оповргнута хипотеза или истраживање за које нам се чини да је „пропало“ јер нисмо дошли до очекиваних резултата, заправо и даље представља важно откриће.
Кампу се придружио и орнитолог Слободан Марковић, који је представио разноврсност птица и сисара на Старој планини као станишту многих ендемских врста. Говорили смо о томе шта се дешава ако угрозимо станиште једној врсти или је превише изловимо, како то утиче на ланац исхране и шта се дешава са врстама које су имале корист од изумрле врсте. Опремили смо се двогледима, апликацијом „птице на длану“, и запутили кроз шуму у нади да ћемо видети што више старопланинске фауне. Иако нас је киша ометала у неколико наврата, успели смо да погледом ухватимо срндаћа и неколико птица. Слободан нам је показао како изгледа природно гнездо ласте, а како када се човек умеша и направи дрвену кутију за гнездо једне сове.
Вечери су биле посвећене дебати у формату Доњег дома британског парламента. Дискутовали смо о томе да ли пластику треба потпуно елиминисати из употребе, да ли би требало објавити рат комарцима, морамо ли да плаћамо таксу за загађење, о томе да ли молекул може бити лош, као и о другим важним питањима у вези са климатским променама.
На трећем дану кампа посветили смо пажњу ботаници и упознали се са методологијом ботаничких истраживања. Др Милан Гавриловић са Биолошког факултета у Београду и Андрија Богдановић са Природно-математичког факултета у Нишу припремили су нас за одлазак на ботанички терен, узорковање, прикупљање биљака за хербаријум, за проучавање њихове анатомије и за фитохемијске анализе. Током шетње научили смо како да препознамо биљке, шта су карактери за њихову идентификацију, али и које су занимљивости из етноботанике. Током ове истраживачке шетње обишли смо водопад Тупавицу, а у повратку смо применили ботаничко знање и искористили огромне листове репуха, биљке о којој смо слушали – као заштиту од кише!
Увече смо, уз подршку Слободне зоне, погледали филм „Тајни живот дрвећа“. Овај филм инспирисан је књигом и радом Петера Волебена, немачког шумара који нас учи како, иако без видљивог покрета, дрвеће комуницира. Сазнали смо на које се све начине дрвеће једне шуме повезује и зашто би шуму требало посматрати као један суперорганизам, зашто људско пошумљавање и није баш тако добро и научили када је промишљено сечење дрвећа корисно.
Последњег дана смо на основу карактеристика биљака, од крупнијих ка ситнијим и специфичнијим, покушали да одредимо које смо то све биљке сакупили. Стара планина пружила је добар амбијент за учење, откривши нам само неке од својих тајни. Овај камп помогао је да постанемо свеснији и савеснији, а у истраживању природе још храбрији.
