Лето 2015. Центар за промоцију науке представља први домаћи илустровани часопис за промоцију науке[:]
Истражите више о часопису Елементи
Први домаћи илустровани часопис за промоцију науке, Елементи, налази се у продаји од 25. јула, по цени од 290 динара.
Истражите садржај првог броја…
• ТЕМА БРОЈА: Да ли гени имају националност? |
06 |
У великом темату на 10 страна, Елементи истражују да ли нације имају биолошку основу и шта нам гени могу рећи о пореклу човека и његовим кретањима током насељавања Земље. Темат су писали Слободан Бубњевић, Јована Николић, Никола Здравковић и Марија Видић.
• Oткрића |
20 |
У рубрици Открића, Елементи доносе репортаже из CERN-а и француског нуклеарног центра Cadarache, подсећају на значај Ајнштајнове Опште теорије релативности, постављају питање може ли се смрт одложити и представљају нова сазнања о климатским променама и настанку планина
• Општа теорија жирафа
|
28 |
Да ли савремена наука, која је открила Хигсов бозон и омогућила лет човека на Месец, може да нам одговори на питање – знају ли жирафе да пливају, пита се др Милан М. Ћирковић
• Да ли је следећи Ајнштајн у Африци |
33 |
Африка је данас брзорастући континент у који се исплати улагати. Да ли је такав случај и са афричком науком, у којим условима раде тамошњи научници, шта су им највећи проблеми и шта они стварају, истражује Мићо Таталовић у рубрици Континенти
• Мистерија берлинског пацијента |
36 |
Једини пацијент који је излечен од ХИВ-а, Тимоти Браун, 2008. године примио је коштану срж од пацијента који има природну интолеранцију на ХИВ. Међутим, Браун је истовремено био на радио-терапији јер је боловао од леукемије. Причу о изазовном подухвату лечења пацијената оболелих од ХИВ-а доноси Александа Станковић
• Има ли живота на Марсу |
38 |
Радијација, атмосфера од угљен-диоксида, дан сличне дужине као на Земљи, ледене поларне капе и кратери заштићени од Сунца. Добро дошли на Марс. Колике су шансе да овде нешто живи? Да ли у близини испарава барица која врви од бактерија или је Црвена планета заиста пуста? У оквиру рубрике ЗА И ПРОТИВ Борис Клобучар истражује има ли живота на Марсу
• Шта још не знамо о свемиру? |
42 |
Са напретком и новим продорима, решавали смо стара питања о космичким пространствима, али су се истовремено отварала друга. Ивана Хорват истражује које тајне крије свемир
• Повратак бронтосауруса |
46 |
Најславнији диносаурус још 1903. године протеран је из научне заједнице као погрешно именована и непостојећа животиња, плод прљавог рата за славом и новцем. Како сада ствари стоје, изгледа да ће бронтосаурус доживети ускрснуће, а о овој животињи пише Марија Видић
• Да ли се биљке крећу |
50 |
Постоје биљке које су по брзини кретања упоредиве са животињама. За неке се може рећи да у извесној мери нарушавају основне постулате биологије и биљака. У оквиру рубрике ХЕРБАРИЈУМ Иван Умељић истражује кретање биљака
• Како су ратови постали свети? |
62 |
Двогодишња експедиција коју је 1907. предузело неколико хиљада европских витезова на Блиском Истоку – фанатична и неочекивано успешна пустоловина запамћена као Први крсташки рат – створила је трајан раздор међу цивилизацијама и религијама, али је подстакла и оживљавање нових идеја, технологије и науке о чему пише Слободан Бубњевић
• Влакови без возног реда |
66 |
Како су два вагона и једна дрезина на ручни погон променили историју, објашњава Филип Шварм
• Градови Михајла Пупина |
70 |
Пут који је Пупин прешао од Идвора до највећих храмова науке 20. века у Америци узбудљив је као и његово велико научно наслеђе. На пут кроз градове Михајла Пупина нас води Александра Нинковић Ташић
• Ја, Марвин Мински |
74 |
По речима Исака Асимова, један од двојице од њега интелигентнијих људи на целом свету био је Карл Сеган. Други је Марвин Мински. Марија Николић пише о свом сусрету са оцем вештачке интелигенције
• Седам савета за лакше учење
|
78 |
У рубрици THINKLIST Тијана Марковић представља седам савета за лакше учење
• Како измерити живот? |
82 |
Медији свакодневно користе одређене економске показатеље да би описали тренутно стање привреде. Шта они заправо представљају објашњава Јелена Бранковић
• Открића |
92 |
Рубрика Открића представља достигнућа домаћих научника. Др Софија Стефановић је први научник из Србије који је добио грант Европског истраживачког савета, а поред приче о њеном пројекту Елементи описују до каквих је открића дошао квантни физичар Часлав Брукнер, када је спроведена прва трансфузија крви , колико дуго траје страх од вакцине, шта су криптовалуте и постављају питање да ли смо на корак ближи вештачкој интелигенцији
• ЦПН Трибина |
98 |
У оквиру све популарнијег програма ЦПН трибина, Центар за промоцију науке организовао је у просторијама Научног клуба изузетно посећену трибину о насељавању и најстаријим народима Балкана
• На путу кроз Вестерос
|
104 |
Невена Грубач и Борис Клобучар воде љубитеље фантастике на кратко путовање кроз измишљени свет познат као Вестерос и слободни градови, из чувеног дела Песма леда и ватре Џорџа Р.Р Мартина, по коме је снимљена култна серија Game of Thrones
• Елементарни разговори |
108 |
Елементи кроз разговор представљају француског математичара, Седрика Виланија
Истражите више о часопису Елементи