Elementi 04

Proleće 2016. Centar za promociju nauke predstavlja četvrti broj časopisa Elementi. U prodaji od 30. marta, po ceni od 290 dinara[:]

Istražite više o časopisu Elementi

IZBORI. Kako donosite odluku?

Četvrti broj časopisa Elementi u okviru temata istražuje različite aspekte izbora i odluka koje svakodnevno donosimo. Autori, istraživači i ilustratori donose priču o izborima kao političkom, evolucionom, psihološkom i društvenom fenomenu.

Novi Elementi donose i brojne druge teme – priču o privatnim svemirskim misijama, ulozi koju mikrobi imaju u našem organizmu, jezeru Kivu i mašinama kao savremenim robovima.

U ovom broju Elementi svim čitaocima poklanjaju Nemogući lavirint.  Bogato ilustrovani i opremljeni, svojevrsni art book na 108 strana, ”Elementi 04” se prodaju od 30. marta na svim kioscima u Republici Srbiji.

Istražite više o sadržaju četvrtog broja

U velikom tematu na 16 strana, Elementi vas vode kroz lavirint izbora i istražuju kako donosimo odluke. Temat su pisali Slobodan Bubnjević, Nikola Zdravković, Tijana Marković, Aleksandra Alorić, Jelena Radanović, dr Kaja Damnjanović, Slađana Šimrak, Boris Klobučar, Ivan Umeljić i Jovana Nikolić.

U rubrici Otkrića saznajte kako radi LIGO, kako je tekao lov na gravitacione talase, da li u Sunčevom sistemu postoji deveta planeta, kakve opasnosti donosi Zika virus, da li će uskoro države bez keša postati stvarnost i koje su dugoročne posledice klimatskih promena.

Pored ljudskih ćelija, telo nastanjuje i milijarde mikroba. Oni vam omogućuju da varite hranu, da budete dobrog zdravlja, a kako najnovija istraživanja pokazuju, mikrobi dele i deo vlasti sa vašim mozgom. Ovaj fenomen istražuje Ivana Horvat.

U planinama Kolumbije, električni poršei mimolaze tovarne magarce. Ekskluzivno za Elemente, nemački naučni novinar Volfang Gede izveštava kako je Medeljin, nekadašnje sedište narko-kartela, evoluirao u naučni centar.

Jezreo Kivu, skriveno u samom srcu Afrike, između Konga i Runade, na prostoru opustošenom ratovima, čuva neverovatan prirodan fenomen. Prvi put za srpske medije sa ovog područja izveštava novinarka Elemenata, Marija Nikolić.

Američka, ruska i evropska agencija za istraživanje svemira nisu jedine koje se bave astronautikom. Samostalni program ima i Zemlja izlazećeg sunca, ujedno i jedna od razvijenijih zemalja koja tesno sarađuje sa ostalim agencijama. O japanskom svemirskom programu piše Nikola Božić.

Skupi i opasni, svemirski poslovi donedavno su bili dostupni samo najbogatijim državama i njihovim agencijama, poput NASA. Stanje se u Americi značajno promenilo – zbog nepodnošljivih troškova i zavisnosti od ruskih letelica, ulaznicu za svemirsku trku dobile su privatne kompanije. Jelena Milutinović predstavlja pregled najuspešnijih poduhvata ove vrste.

Bez savremenih mašina, jedno prosečno domaćinstvo u Srbiji moralo bi da angažuje bar 50 robova kako bi održalo privid života koji danas vodi, istražuje Slobodan Bubnjević.

Rat pre najvećeg rata predstavio je svetu – ratnu radio-propagandu, transfuziju krvi, masovna bombardovanja. Zbog čega je Španski građanski rat i danas važan, objašnjava Filip Švarm.

Istorija najpoznatije liste zabranjenih knjiga u Vatikanu počela je sa borbom protiv protestantizma u 16. veku – da bi u Indeks potom ušle sve značajnije naučne knjige i filozofski spisi – a završila se zabranom ”svih ljubavnih priča”. O Indeksu piše Jovana Nikolić.

Uz iznova pokrenutu debatu o prisustvu religije u obrazovanju u Srbiji i njenom odnosu sa naukom, uz uznemirijuće rasprave o uticaju i moralu crkve, Nikola Zdravković i Ivan Umeljić iz dva suprotstavljena ugla preispituju nikad zatvoreno pitanje uloge religije u životu modernog čoveka.

Spadaš u melanholike? Ili si sangvinik? Možeš li zaista na osnovu načina na koji spavaš ili jedeš keks saznati kojoj grupi pripadaš? Da li zapravo uopšte postoji nekakva klasifikacija ljudi koja je opravdana u savremenoj psihologiji, objašnjava Jelena Radanović.

Rubrika Naučni krug donosi priču o veronauci i njenom mestu u školi, jubileju Sprske akademije nauka i umetnosti, otvorenim podacima, SATORI projektu i Institutu za nuklearne nauke Vinča.

Cpn tribine iz meseca u mesec svedoče o radoznalosti i ukusu beogradske publike koja je zainteresovanija za fundamentalna pitanja daleko više nego što bi se to pretpostavilo. Jedna od najposećenijih trbina koju je Centra za promociju nauke dosad  organizovao bila je posvećena kvantnoj mehanici, ali je privukla toliko posetilaca da je Velika sala SKC-a bila prepuna čak i za one koji su bili spremni da stoje. Priredila Jovana Nikolić.

Uz obnavljanje kultne naučnofantastične serije Dosije Iks, u novom Legendarijumu, rubrici koja fantastičku stvarnost uzima za ozbiljno, Boris Klobučar za sve ljubitelje ovog serijala predstavlja nekoliko ”neobjavnjenih” izveštaja iz famoznog FBI dosijea o vanzemaljcima.

Elementi kroz razgovor predstavljaju predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti, Vladimira Kostića.

Istražite više o časopisu Elementi